Ovo ugrožava bezbednost mališana: Roditelji, da li znate šta vam deca rade?

Veliki broj dece u Srbiji već u prvom razredu osnovne škole otvara naloge na društvenim mrežama. Iako to roditeljima deluje bezazleno, stručnjaci upozoravaju da ovakvi postupci mogu dovesti do ozbiljnih posledica po bezbednost i dobrobit dece.

Deca u ovom uzrastu nisu dovoljno svesna opasnosti koje nosi javno deljenje ličnih informacija, niti su u mogućnosti da prepoznaju i reše potencijalne digitalne pretnje.

Stručnjak za bezbednost dece na internetu, Katarina Jonev kaže za Informer da iako društvene mreže imaju u svojim politikama korišćenja pravilo da deca mlađa od 13 godina ne treba da imaju samostalne profile, kako bi se zaštitila njihova privatnost i obezbedila sigurnost, to pravilo postoji samo na papiru, u praksi se vrlo često ne poštuje.

- Društvene mreže mogu biti izvor brojnih rizika za decu, poput izloženosti neprikladnom sadržaju, predatora, cyber bullying-a (nasilja na internetu), kao i mogućnosti da deca dođu u kontakt sa nepoznatim ljudima koji ih mogu manipulisati. Na primer, deca koja komuniciraju sa strancima mogu biti prevarena ili uvučena u opasne situacije, jer ne mogu uvek da prepoznaju opasnosti koje se kriju iza online interakcija - objašnjava Jonev.

Foto: Shuterstock

Postoji nedostatak svesti kod dece šta može da im se desi u virtuelnom prostoru.
- Deca ne razumeju u potpunosti posledice svojih postupaka na internetu. Mogu nesvesno deliti lične podatke, slike ili poruke koje mogu biti iskorišćene protiv njih. Ako dečak ili devojčica postavi sliku na kojoj su u nekoj osetljivoj situaciji, ta slika može biti zloupotrebljena, prepravljena ili čak korišćena za ucenu - kaže Katarina Jonev.

Deca su u fazi razvoja i ne mogu da procene sve rizike koje donosi korišćenje društvenih mreža.

- Oni mogu biti podložniji uticaju vršnjaka ili neodgovarajućih sadržaja. Na primer, deca mogu biti lakše uverena da učestvuju u izazovima ili trendovima koji mogu biti opasni, kao što je izazivanje fizičkih povreda ili učestvovanje u opasnim igrama. Deca često ne razumeju granice privatnosti i sigurno deljenje informacija. Postavljanje ličnih podataka, poput imena, adrese, škole ili telefonskog broja, može ih izložiti ozbiljnoj opasnosti. Dete može slučajno otkriti informacije koje omogućavaju nekome da ga pronađe ili kontaktira, što može ugroziti njegovu sigurnost - objašnjava Jonev.

Iako su deca često tehnički pismenija i brže se snalaze u korišćenju tehnologije, to ne znači da znaju kako da koriste društvene mreže na bezbedan i odgovoran način.

- Mnogi mališani ne znaju kako da postave odgovarajuće postavke privatnosti ili prepoznaju šta je prikladno za deljenje, što može dovesti do nesvesnog otkrivanja ličnih podataka ili kontakta sa nepoznatim osobama. Društvene mreže često stvaraju iluziju sigurnosti, jer deca veruju da mogu da kontrolišu šta dele i s kim komuniciraju. Međutim, to nije uvek slučaj - kaže naša sagovornica.

Još jedna od loših strani društvenih mreža jeste razvijanje zavisničkog ponašanja.

- Deca mogu razviti zavisnost od društvenih mreža zbog stalne stimulacije i socijalne interakcije koju one pružaju. Na primer, dete može postati zavisno od lajkova i komentara na svojim objavama, što može dovesti do prekomerne upotrebe telefona i smanjenja vremena provedenog u stvarnim aktivnostima, kao što su igra i školske obaveze - otkriva Jonev.

Foto: pexels.com

Deca često stvaraju idealizovane verzije sebe na društvenim mrežama, predstavljajući sebe u najboljem mogućem svetlu.

- Ovaj virtuelni identitet može postati sve važniji, dok stvarni život može postati depresivan i frustrirajuć. Ako dete ne dobija pažnju ili potvrdu u stvarnom životu, može se osećati bolje u svom online identitetu, što može izazvati emocionalnu nesigurnost i nesklad - kaže Katarina Jonev i dodaje da se na društvenim mrežama često pojavljuje nasilje ili eksplicitni sadržaj koji može negativno uticati na emocionalni razvoj deteta.

Zbog korišćenja društvenih mreža može doći i do problema sa samopouzdanjem, jer od lažnih predstavljanja na društvenim mrežama i lažnog plasiranja sreće, uspeha, novca, moći, dete može da pomisli da svi vode bolji život nego ona ili on.

- Društvene mreže često predstavljaju nerealnu sliku života, u kojoj svi imaju savršen izgled, uspeh i sreću. Deca koja se upoređuju sa ovim idealizovanim prikazima mogu razviti nisko samopouzdanje i osećaj nesreće. Ukoliko devojčica vidi svoje vršnjakinje koje putuju, imaju skupu odeću i srećne trenutke, može pomisliti da njen život nije dovoljno dobar, što može dovesti do depresije i emocionalnih problema - zaključuje Jonev.