Kreće istorijski obračun oko nafte

Iako se najveći naslov tog 9.jula 1954. u Večernjim Novostima odnosio na političku situaciju u Francuskoj gde se nagađalo o sudbini premijera Mandes-Fransa i mogućnošću da pošalje nove trupe u Indokinu, tj. Vijetnam, mada je francuska armija tamo već doživela kolosalan poraz od boraca za oslobođenje od duge kolonijalne okupacije, što se neće desiti, ipak je druga fotografija na ovoj naslovnici ukazala šta je bilo prava globalna tema u tim vrućim letnjim danima, van sveopšteg francuskog posrnuća u vojnom i političkom porazu.

Ta fotografija je prikazivala instalaciju postrojenja za preradu nafte u jedinoj britanskoj koloniji u arapskom svetu, Jemenu, gde su u prestonici Adenu britanski inženjeri došli da povećaju eksploataciju i preradu dragocene tečnosti. Tako je i glasio redakcijski opis ove fotografije „Nafta - posebno pitanje“. Nafta je u nedavno okončanom Drugom svetskom ratu pokazala svoju najvišu važnost za vojne i ratne napore, i Velika Britanija je nastojala da maksimalno iskoristi svoj kolonijalni uticaj na Bliskom istoku kako bi se dočepala tamošnjih rezervi i bušotina.

Foto: Večernje Novosti

O tome je govorila i druga vest ispod ove fotografije, da su Anglo iranski odnosi „pred rešenjem petrolejskog spora“. Spor, o kome naši čitaoci nisu znali previše, odnosio se na svrgavanje legalnog predsednika Irana Mosadeka prethodne godine, u puču koji su zajedno sproveli američka CIA i britanska tajna služba. Mosadek je imao tu nesreću da poželi da se vrati suverenitet Irana nad svojom naftom što mu nije oprošteno.

Foto: Večernje Novosti

Nakon puča i njegovog odvođenja u zatvor, CIA i Britanci su na vlast u Iranu doveli nove ljude i „spor“ je odjednom bio pred rešenjem: njihove kompanije će da crpu iransku naftu a Iran će za to da dobije neku malu nadoknadu.

Taj „dil“ će biti na snazi narednih 25 godina, do nove revolucije u Iranu, ovaj put antiameričke.