OVO JE JEDNA OD NAJSMRTONOSNIJIH POSLEDICA KOVIDA! Ubija čak ČETIRI PUTA VIŠE nego pre pandemije!

Direktorka kovid bolnice u Batajnici Tatjana Adžić Vukičević šokirala je javnost pričom o pacijentu od 45 godina koji je prošle nedelje preminuo u toj zdravstvenoj ustanovi zbog tromboze uzrokovane kovidom

Adžić Vukčević je ispričala da je lekare u bolnici u Batajnici posebno uznemirio ovaj slučaj prvenstveno zbog godina pacijenta, ali i to što je muškarac preminuo nedugo nakon prijema.

- To je slučaj koji je nas u kovid bolnici Batajnica veoma uznemirio tokom prošle nedelje. Radi se o jednom mladom čoveku – 1976. godište koji je prve simptome dobio u nedelju. Simptomi su bili kao i kod svih drugih bolesnika – povišena temperatura i bolovi u mišićima. On je registrovan u kovid ambulanti u Zemunu kao lakši slučaj - kaže doktorka.

Ističe da je do rapidnog pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja došlo tri dana posle toga.

- U sredu na četvrtak kada se javio u prijemno-trijažni centar bio je toliko narušenog opšteg stanja da je došao praktično iz kreveta u šortsu i majici. Odmah je primljen u našu bolnicu, to je bilo u ranim jutarnjim satima, dečko je imao potpuno normalan snimak pluća i potpuno uredan EKG zapis i urednu laboratoriju osim nešto povišenog nivoa hemoglobina i ono što je za brigu bilo to je da nismo mogli da nađemo nijedan palpabilan puls - objasnila je Adžić Vukičevićeva.

Foto: Tanjug

Nekoliko minuta nakon toga, ističe, ruke su mu pocrnele i prebačen je u jedinicu intenzivnog lečenja.

- Odmah je započeta reanimacija koja je trajala 52 minuta i on je preminuo. Ja sam zamolila kolege iz radiološke službe da se, preminulom pacijentu, uradi skener koji je pokazao difuzne trombove, znači svuda ishemijske promene – od glave, pluća, stomaka, gornjih i donjih ekstremiteta. Prvi put sam od kada radi kovid bolnica u Batajnici, za ovih 15 meseci, naložila da se uradi sudska obdukcija - naglasila je Adžić Vukičevićeva.

Da ovo nije usamljen slučaj i da je sa pojavom koronavirusa povećan broj pacijenata sa trombozama, potvrđuje i načelnik koronarne jedinice u klinici za urgentnu internu medicinu VMA, dr Radoslav Romanović.

- U odnosu na period pre korone, otprilike tri do četiri puta imamo više pacijenata sa embolijama pluća. Umereno je povećan i broj, ne mnogo, sa arterijskim trombozama - infarkti miokarda i cerebrovaskularni infarkti. Oko dva puta više nego pre korone, ali su venske tromboze povećane za četiri puta - kaže dr Romanović za "Blic".

On objašnjava da je povećan rizik za tromboze jedno od specifičnosti kada je u pitanju infekcija korona virusa.

- Svaka infekcija dovodi do stanja u kome je povećana mogućnost za trombozu i do inflamatornog odgovora, odnosno imunološkog odgovora na infekciju. Ono što je specifično za koronu je da taj imunološki odgovor i taj prokoagulabilni odgovor su nešto veći nego kod drugih infekcija. To je najčeći razlog zašto hospitalizujemo pacijente i zašto ljudi umiru - rekao je dr Romanović.

Foto: prinstcreen

On je objasnio i da nalaz D-dimer jeste jedan dobar indikator, ali samo za otkrivanje rizika od tromboze, ne da se ova patologija u telu i odvija.

- Laboratorijski nalaz koji se najčešće koristi je D-dimer. Povišen nalaz D-dimera ne znači da postoji patološka tromboza u organizmu, jer naš organizam stalno pravi male trombe bez kojih bi naš organizam lako iskrvario pri raznim povredama. Tim trombima mi popravljamo zidove krvnih sudova i ne dozvoljavamo preterano krvarenje. Dakle, D-dimer nikada nije nula - uvek postoji neka aktivnost. Porast vrednosti D-dimera preko neke normalne vrednosti ne znači odmah da se stvara patološki tromb već da je povećana mogućnost za to - kaže potpukovnik dr Romanović i apostrofira da ljudi ne leče kovid antibioticima i da ih ne uzimaju na svoju ruku, jer to nije ni po jednoj preporuci.

Kardiolog objašnjava da se antibipotici koriste za lečenje bakterijskih infekcija, a ne virusnih kakav je kovid.

Na pitanje da li postoje neke predispozicije koje govore da će pacijent zaražen korona virusom biti izložen riziku od tromboze, kardiolog Romanović ističe četiri grupe ljudi.

- To su dijabetičari, kardiovaskularni bolesnici, bolesnici sa hroničnim bolestim pluća i starije osobe - kaže kardiolog i dodaje da svaki bol u grudima jeste simptom zbog kog se treba javiti lekaru, kao i oticanje potkolenica i ako postoji neki neurološki deficit.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Romanović objašnjava da, nažalost, ne postoji neki konkretan način kako bismo sprečili nastanak tromba osim preporuke da se duži vremenski period vodi zdrav život i bavljenje umerenom fizičkom aktivnošću. Ipak, ukoliko je pacijent zaražen korona virusom, tromboze se sprečavaju lekovima.

- Procena lekara je da li će davati neke lekove koji će smanjiti imunološki odgovor kao i lekova koji blokiraju određene delove hemostatskog sistema - antikoagulante i antitrombocitne lekove. Lekove nikako ne uzimati samoinicijativno jer i za jedne i za druge postoji mnogo kontraindikacija i neželjenih efejata pa se mora procenti potencijalna korist u odnosu na eventualne neželjene efekte - zaključuje dr Romanović.