KOLIKO KOŠTA POKRETANJE FIRME U SRBIJI, A KOLIKO U EU? Kod nas traže obimnu dokumentaciju, određenu sumu... Italija "najnezahvalnija", traže najviše novca!

Osnivanje firme u Srbiji najčešće podrazumeva prikupljanje obimne dokumentacije, dosta strpljenja i određenu sumu novca. Naknade za poslove registracije i druge usluge koje Agencija za privredne registre (APR) pruža na osnovu registracionih prijava podnetih u papirnom obliku povećane su od 1. januara ove godine u proseku za šest odsto. Prethodno ovi iznosi nisu menjani od 2014. godine.

Naknada za registraciju osnivanja privrednog subjekta, koji se u APR-u registruje u Registar privrednih subjekata - privrednog društva, javnog preduzeća, zadruge, zadružnog saveza, ogranka stranog privrednog društva i predstavništva stranog privrednog društva, sa registracijom propisanih dokumenata iznosi ukupno 6.500 dinara. 

Ako je prijava za registraciju elektronska, naknada iznosi 5.900 dinara, dok brisanje privrednog subjekta košta 3.300 dinara.

Sa druge strane, visina naknade za registraciju osnivanja preduzetnika je 1.600 dinara, a za podnošenje elektronske prijave iznosi 1.500 dinara. Visina naknade za brisanje preduzetnika je 1.300 dinara.

Strancima komplikovano otvaranje firme u Srbiji

Prema rečima koordinatora jedne mreže za poslovnu podršku Dragoljuba Rajića, sam proces registracije danas i nije toliko komplikovan, a sve se završava za pet do 15 dana.

- Možda može čak i brže, ali se obično dešava da ljudi donesu neki nepotpun podatak, pa im Agencija za privredne registre traži korekciju ili dopunu. Sam proces nije komplikovan zato što sa 100 dinara osnivačkog kapitala, koji ne morate ni da upišete, možete da osnujete društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.), dok za preduzetničku radnju ni ne morate imati kapital. Momentom registracije državi ćete plaćati paušalni porez do momenta dok vam promet ne bude veći od šest miliona dinara - objašnjava Rajić.

Foto: pexels.com

Kako je u BiH, Sloveniji?

Što se tiče regiona, on navodi da je situacija manje-više svuda slična. Na primer, u Bosni i Hercegovini je još uvek moguće registrovati firmu i pri sudu, dok je u Sloveniji praksa da sve može da se završi elektronski za jedan do dva dana, i ova država je ispred ostalih.

- Sve zemlje su gledale da kroz proces digitalizacije pojednostave tu proceduru. Kada posmatramo neke druge stvari, one su komplikovane i kod nas, a i u nekim zemljama regiona. Kada imate više članova d.o.o. i kada neki od njih dolaze iz zemalja Evropske unije, imate situaciju da te osobe najčešće moraju da dolaze lično. Ako odaberete stranca za osnivača firme i istovremeno ga imenujete da bude i direktor, on mora da bude prisutan dok se papirologija ne završi. To je nešto što dosta otežava funkcionisanje firmi u praksi, i to je u EU rešeno drugačije - naglasio je Rajić i dodao da se u Evropskoj uniji preko notara ili uz ovlašćenje sve može završiti elektronskim putem.

Takođe navodi da postoji još jedan teškoća, prilikom otvaranja računa u banci. 

- Kada posle otvaranja firme odete u banku da otvorite račun, i ta procedura je prilično komplikovana. Tu ima dosta provera i ume da potraje i po mesec dana - ocenio je Rajić.

Osnivanje kompanije obično počinje prvim projektom

Firme se osnivaju, kako kaže naš sagovornik, tek kada postoji perspektiva da se odradi prvi posao, kako se ne bi nagomilali troškovi i dažbine.

- Kad otvorite firmu, čak i ako ona ne uđe u PDV sistem na samom početku, morate mesečno da plaćate knjigovođu, a to je od 120 do 250 evra. Morate i jednu osobu da ovlastite kao direktora i ona mora da plati doprinose na minimalnu osnovicu čak i kad firma nema prihoda, što može da ide od 8.000 do 35.000 dinara mesečno - navodi Rajić.

Dakle, već u startu su osnovni troškovi od 250 do 350 evra i ako firma ne može da radi i profunkcioniše kroz nekoliko meseci posluje se u minusu od skoro 1.500 evra.

Foto: Freepick

- U razvijenim zemljama EU, recimo u Nemačkoj, vi ne možete da otvorite firmu ako u startu ne zaposlite jednu osobu. Slično je i u Austriji, ali i u Francuskoj ili Velikoj Britaniji. Dakle, u velikim zemljama koje imaju veliko tržište računa se da morate da imate neki početni kapital, jer je on zapravo garancija da će firma poslovati stabilno, da se ne osniva zbog neke prevare ili mahinacije sa novcem. Kod nas i u regionu sa te strane nisu definisani kriterijumi, ali opet i uslovi u kojima mi živimo i radimo nisu ni blizu kao u razvijenijim zemljama - naglasio je sagovornik.

Različiti uslovi za pokretanje biznisa u EU

On ističe da čak i u Evropskoj uniji nije lako doći do informacija koliko je sredstava potrebno za osnivanje. Naime, ako firma ima osnivački kapital manji od određene svote, u pojedinim zemljama EU nije moguće ostvariti uslov za otvaranje firme.

- U Nemačkoj se podrazumeva da morate da imate osnivački kapital od 50.000 do 100.000 evra, jer treba da vodite tu firmu nekoliko godina. Za Nemce to nisu neke velike pare. Neke zemlje imaju i kategoriju samozaposlenosti, kao što je slučaj kod nas. Mnoge države u svojim aktima takav oblik ni ne vode kao firmu, nego kao lice koje ostvaruje prihode na tržištu, a firmom se smatra lice koje je investiralo novac u preduzeće i koje se bavi nekom specifičnom delatnošću u koju uključuje i druge kompanije. Nemci imaju otprilike takvu klasifikaciju, a najveći deo evropskih zemalja je to prihvatio - ističe Dragoljub Rajić.

Dakle, u Nemačkoj i pojedinim zemljama EU oni koji se samozapošljavaju nemaju isti status kao preduzetnici i društva sa ograničenom odgovornošću u Srbiji, gde samo d.o.o ima dodatnu obavezu vođenja poslovnih knjiga.

- Imamo jednu olakšavajuću okolnost kod nas, što je Poreska uprava u poslednje vreme počela celovitije da objavljuje poreski kalendar, ali dobar deo tih obaveza može da bude i varijabilan u odnosu na to koliki promet ostvarite. Kompanije veoma zanimaju i rokovi, jer je naplata u Srbiji spora, a PDV se prijavljuje do 10. u mesecu za prethodni mesec i onda morate da ga platite, pa je pitanje kako ćete da preživite taj period od recimo tri do četiri meseca koliko čekate novac - zaključio je Rajić.

S druge strane, 12 zemalja imale su takse manje od 100 dolara

Velika Britanija je jedno od najjeftinijih mesta za početak poslovanja, jer se tamo naplaćivala taksa od 12 funti prilikom registrovanja firme. 

Kada je reč o Srbiji, podaci iz ove analize pokazali su da je prosečan trošak za pokretanje biznisa veći od 110 dolara, što je više od 20 odsto prosečnih mesečnih prihoda.

Podsetimo, Evropska unija je 2021. godine imala 30,1 milion preduzeća koja su zapošljavala 155 miliona ljudi. Od toga su 99 odsto činila mikro i mala preduzeća (0-49 zaposlenih lica), kojih je bilo 29,9 miliona i koja su zajedno zapošljavale 75,3 miliona ljudi, odnosno skoro polovinu ukupnog broja zaposlenih u svim firmama.

Prošle godine u Srbiji je osnovano 9.635 privrednih društava, što je za 459 više nego 2020. godine, odnosno za 478 više u odnosu na 2019. godinu, pokazuju podaci APR-a.