Na današnji dan poginuo srpski heroj: Preživeo ranjavanje 6 puta, ali sedmi put junačko srce nije izdržalo! (FOTO/VIDEO)

Na današnji dan 1994. godine, poginuo je srpski heroj i borac Boško Perić Peša, koji je sa svojom jedinicom tokom rata devedesetih branio Republiku Srpsku od terora hrvatskih i muslimanskih ekstremističkih trupa.

Boško Perić Peša rođen je 1971. godine u selu Ražljevo, pod obroncima Majevice, negdje na sredini puta između Brčkog i Bijeljine.

Svoje školovanje je započeo u rodnom selu Ražljevo. Bio je primeran i vredan đak. Osnovnu školu je završio 1986. godine poznat kao, već tada, snalažljiv momak, dalje školovanje je nastavio u Sloveniji kod rođaka, u Ljubljani. Srednju školu je završio 1989. godine i po završetku školovanja odlazi na služenje vojnog roka u tadašnji Titograd. Iz vojske se vraća kući u Ražljevo sa činom desetara. Ubrzo zatim opet odlazi u Sloveniju, u Kopar, gde nalazi zaposlenje u svojoj struci. 

Po izbijanju ratnih sukoba u Hrvatskoj, odlučuje da se vrati u rodno mesto, a čim se vratio u svoj zavičaj, stavio se na raspolaganje rezervnom sastavu tadašnje JNA. Prvo vatreno krštenje mu je bilo u proleće 1992. godine u oslobađanju Šamca. U okviru rezervnog sastava, tada još JNA, pred sam početak rata u Brčkom formirana je elitna jedinica crvenih beretki po uzoru na jedinice kapetana Dragana u Krajini. U toj jedinici se nalazio i Boško Perić.

Foto: facebook.com

 

Već u prvim akcijama istakao se kao hrabar borac, što dokazuje način na koji je prvi put ranjen, prilikom zauzimanja prigradskog naselja Klanac, Boško nošen svojom mladalačkom žestinom uspravio se i s mitraljezom u rukama krenuo prema muslimanskim položajima:

- Bež’ te, Turci, stiže Peša - zagrmeo je tada.

Ispred njega je bila čistina i dok je tako uspravno išao pucajući, sasekao ga je rafal. Dobio je tri metka, jedan u nogu, dva u ruke, ali se još držao na nogama. To je bilo prvo ranjavanje od ukupno šest. Drugo ranjavanje u avgustu 1992. je ponovo izdržao na nogama i iako ga je brovning pogodio u prsa, želja da odbrani svoj narod za divno čudo ga je održala u životu.

Po izlasku iz bolnice osniva interventni vod koji tada broji 19 vojnika, ostvaruje značajne podvige u probijanju „Koridora Života“ koji je bio jedina veza sa zapadnim delom Republike Srpske.

Foto: facebook.com

 

U martu 1993. godine odlukom Prve Posavske brigade ujedinili su se svi interventni vodovi u jednu elitnu diverzantsku jedinicu. Niko se nije mnogo dvoumio o komandovanju takvom jedinicom, Boško Perić Peša bio je čini se, svojim rođenjem, predodređen za takvu odluku. Čak je pao predlog i da jedinica nosi njegovo ime, kao simbol jednog poimanja rata, časti i poštenja koji su krasili mladića koji će do kraja svog kratkog života na telu imati više rana nego što je proživeo godina.

Konačno u istom mesecu, udruženjem više interventnih vodova, formirana je specijalna jedinica “Peša“ Boško Perić, nadimak Peša je dobio po stricu koji je bio četnik u Drugom svetskom ratu. Pod komandom Boška Perića Peše, specijalna jedinica je bila hrabra i disciplinovana, i kao takva je bila uzor ostalim srpskim jedinicama. Specijalna jedinica „Peša“ uspešno je branila svetu srpsku zemlju na svim frontovima širom RS.

Foto: facebook.com

 

U poslednji juriš Peša je krenuo hrabro da izvuče opkoljene drugove. Pred naletom Pešinih specijalaca pali su prvi muslimanski rovovi. Ispred svojih boraca jurišao je Peša, kao da je krilat, a onda prasak bombe i fatalni geleri zaustavljaju orla u letu. Okončan je život ratnika, heroja, legende iz hiljadu bitaka, život u kome je bilo utkano hiljade života. Zbog fatalnih gelera, prestalno je da kuca srce čoveka kome su Bog ili sudbina, odredili životni put herojstva i čojstva. Šest rana je mlado telo uspelo da nadjača, ali sedma je bila fatalna.

U trenutku pogibije imao je samo 23 godine, ali je svojim junaštvom u tako kratkom životu, uspeo da zaduži srpski narod i Republiku Srpsku.