Koronavirus ima poguban efekat na srce: Postkovid ubija mlade, ove simptome ne smete ignorisati

Širom sveta stručnjaci upozoravaju da je broj prevremenih smrti od srčanih bolesti u porastu nakon pandemije kovid-19 i da svi koji su preležali koronu, bez obzira na godine i zdravstveno stanje, treba da obrate pažnju na rad srca i urade preventivni kardiovaskularni pregled.

Dr Nebojša Tasić, pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" i predsednik Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga (HISPA), kaže da poslednjih nekoliko godina na srce i kardiovaskularni sistem posebno poguban efekat ima koronavirus, ali ne samo infekcija virusom i samo oboljenje, već do oštećenja srca i kardiovaskularnog sistema dolazi u postkovid i longkovid periodu.

Simptomi koje ne smete ignorisati

Dr Nebojša Tasić kaže da se posle korone često javljaju simptomi na koje treba posebno obratiti pažnju:

ubrzani rad srca
osećaj preskakanja srca

osećaj nedostatka daha i gušenje
malaksalost, zamor, sindrom hroničnog umora
varijacije krvnog pritiska
povećana anksioznost
česte glavobolje i vrtoglavice
slabljenje sluha
pojačano znojenje

- Ako se pojave ovi simptomi mesec, dva ili duže nakon preležanog kovida treba obavezno otići na preventivno–dijagnostički pregled i proveriti ne samo stanje i funkciju kardiovaskularnog sistema, već organizma u celini – poručuje dr Nebojša Tasić.

Napominje da lekari koji se svakodnevno susreću sa ovakvim problemima kod pacijenata mogu da ih identifikuju i neki put se oni mogu povezati sa kovid infekcijom, neki put i ne mogu direktno, ali u svakom slučaju ostaje sumnja da je virus učestvovao u tome i dijagnostikom i postkovid terapijom se problemi mogu uočiti i izlečiti.

Simptomi koji ukazuju da je u pitanju teži slučaj

Naš stručnjak kaže da u težim slučajevima dolazi do drugih tegoba. Javlja se:

bol u grudima
smetnje vezane za moždanu aktivnost

Tada se sumnja na probleme u moždanoj ili cerebralnoj cirkulaciji i potrebne su malo intenzivnije pretrage koje mogu otkriti i postojanje angine pektoris, koronarne ili cerebrovaskularne bolesti srca.

- To je jako važno, jer u tom slučaju promenom stila života, pravovremenom akcijom i lekovima može se preduprediti nastanak infarkta ili šloga. U HISPA udruženjima i centrima se upravo bavimo takvim bolesnicima sa osnovnim ciljem da redukujemo sve faktore rizike i da smanjimo faktore rizika od infarkta i šloga - kaže dr Tasić.

Višestruki kovid, artimije i dijagnostika

Kardiolog napominje da je primećeno i da višestruke infekcije kovidom, takođe dodatno oštećuju ceo organizam, posebno srce i kardiovaskularni sistem i zato pacijenti moraju biti oprezni, i zato je preventivni pregled jako važan.

Među simptomima nakon preležane korone, koji upozoravaju da je vreme da se pacijent javi lekaru su i aritmije. One mogu da budu :

benigne aritmije, manje opasne
maligne aritmije, više opasne

Veoma je važno da se utvrdi njihova vrsta i težina.

Dr Tasić kaže da je osnovno dijagnostičko sredstvo za to, odmah iza EKG-a koji je bazično sredstvo: 24-časovni holter EKG-a kojim možemo jasno utvrditi problem.

- Neke aritmije se mogu uhvatiti za 24 sata, ali postoje vrste aritmija, kao što su neke od pauza u srčanom radu, za koje je potrebno duže praćenje srčanog rada i tada koristimo 72-časovni holter EKG-a. Postoje i savremenije metode. U pitanju je telemonitoring, aparati koji mogu više dana i nedelja da prate srčanu aktivnost. Među njima je najznačajniji luprikorder, koji se ugrađuje pod kožu bolesnika i može da prati mesecima i godinama srčani rad ukoliko je potrebno da se neke aritmije prate, dokažu, dijagnostikuju i leče – kaže dr Nebojša Tasić.

Vrste lečenja

Lečenje može da bude uz pomoć :

lekova
invazivnim metodama

Šta ako smo preležali koronu, a nemamo simptome

Naš stručnjak dr Tasić apeluje na sve, bez obzira na to da li su prelažali lakši, srednji ili teži kovid, da se obavezno jave svom lekaru i zatraže da im se urade detaljne pretrage čak i kada nemaju nikakve simptome.

- Nažalost, pokazalo se da ovaj virus na jedan od tih način može da ošteti kardiovaskularni sistem. Zato je bolje na vreme proveriti osnovnim dijagnostičkim metodama, kao što su EKG, ultrazvuk i drugo, bar neke osnovne stvari, kako funkcioniše kardiovaskularni sistem, krvni pritisak i drugo – ističe dr Nebojša Tasić.