Šokantno otkriće lekara: Preskakanjem ovog obroka skraćujete sebi život

Prema rečima nutricionista i lekara, redovan doručak je ključan za pravilno funkcionisanje organizma i duži životni vek, a pravo vreme za njega je sat do dva nakon buđenja.

Kada preskočimo doručak, dolazi do naglog pada nivoa šećera u krvi, što može izazvati umor, nervozu, pad koncentracije i jaku glad kasnije tokom dana. Upravo tada ljudi češće posežu za brzom hranom, slatkišima i nezdravim grickalicama.

Lekari ističu da dugotrajno preskakanje doručka povećava rizik od metaboličkih poremećaja, gojaznosti, dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti.

Organizam, suočen sa "gladovanjem", ulazi u režim štednje energije, usporava metabolizam i skladišti masti, što dugoročno šteti srcu i krvnim sudovima.

Foto: Shutterstock

Istraživanja pokazuju da osobe koje redovno ne doručkuju imaju veći rizik od visokog krvnog pritiska, povišenog holesterola i problema sa srcem. Doručak pokreće metabolizam i daje energiju potrebnu za normalno funkcionisanje tokom dana.

Stručnjaci savetuju da se obroci ne preskaču, već da budu manji, ali redovni. Tri glavna obroka i jedna do dve užine pomažu u održavanju stabilnog nivoa energije, boljeg raspoloženja i zdravijeg tela.

Kada je pravo vreme za doručak?

Pravo vreme za doručak je u roku od jednog do dva sata nakon buđenja.

U tom periodu telo je spremno da primi hranu, metabolizam i hormoni su aktivni, pa doručak pomaže da se energija ravnomerno rasporedi, stabilizuje šećer u krvi i podrži opšte zdravlje.

Kasniji doručak može povećati rizik od umora, skokova šećera i hroničnih bolesti.

Foto: Shutterstock

Studija objavljena u časopisu "Communications Medicine" pratila je skoro 3.000 odraslih osoba iz Ujedinjenog Kraljevstva, starosti od 42 do 94 godine, tokom perioda dužeg od 20 godina. Učesnici su davali podatke o vremenu kada najčešće jedu doručak, ručak i večeru, kao i o navikama spavanja, poslu i zdravstvenom stanju, prenosi Health.

Analiza je pokazala da se s godinama obroci postepeno pomeraju na kasnije sate.

Doručak je, u proseku, kasnio oko osam minuta po svakoj deceniji života, dok se večera pomerala za približno četiri minuta. Ispostavilo se da su osobe koje su kasnije doručkovale imale više hroničnih oboljenja, kao i veći rizik od smrtnog ishoda.

Foto: Shuterstock

Svaki sat odlaganja doručka povećavao je taj rizik za između osam i 11 odsto.

Prema preporukama stručnjaka, idealno je doručkovati u roku od jednog do dva sata nakon buđenja.

Kako objašnjava dr Korni Piterson sa Harvardove škole javnog zdravlja, metabolizam je prirodno podešen da primi hranu ubrzo nakon ustajanja.

- Kasno uzimanje doručka može dovesti do naglih skokova šećera u krvi, upalnih procesa i povećanog rizika od srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2 - ističe ona.

Doslednost u vremenu obroka

Redovna rutina pomaže usklađivanju unutrašnjeg biološkog sata, odnosno cirkadijalnog ritma, koji utiče na varenje, hormone, san i nivo energije tokom dana.

Foto: Shutterstock

Kako naglašava dr Nejt Vud sa Jelove škole medicine: 

"Zdrav način života ne podrazumeva samo izbor namirnica, već i vreme kada ih unosimo, pravilna raspodela obroka jednako je važna kao i kvalitet hrane."

Iako rano doručkovanje samo po sebi ne garantuje dug život, istraživanja pokazuju da je povezano sa boljim opštim zdravljem i manjim rizikom od hroničnih bolesti.

Usvajanje navike redovnog i ranijeg doručkovanja može biti jednostavan, ali koristan korak ka dugoročnom očuvanju zdravlja.

BONUS VIDEO