Ekstremne vrućine utiču i na zdrave osobe: Stručnjaci upozoravaju da opasnost vreba i kada zahladi

Kada temperature pređu 30 stepeni, glavna briga je kako preživeti najtopliji deo dana. Međutim, kada se toplotni talas završi, mnogi misle da je opasnost prošla. Stručnjaci tvrde da posledice izloženosti ekstremnim vrućinama mogu kod nekih ljudi da traju danima ili čak sedmicama nakon što se temperature vrate u normalu.

Starije osobe, hronični bolesnici, trudnice, mala deca i ljudi koji rade ili vežbaju na otvorenom posebno su izloženi riziku, ali produžena izloženost vrućini može da utiče i na inače zdrave osobe.
Tokom toplotnog talasa, telo stalno radi "prekovremeno".

Pokušava da održi normalnu telesnu temperaturu znojenjem, gubeći velike količine vode i elektrolita. Srce mora da pumpa brže kako bi obezbedilo dovoljno krvi za kožu, gde se toplota rasipa, a bubrezi i drugi organi su takođe opterećeni.

Iako se uglavnom osećamo bolje posle nekoliko hladnijih dana, to ne znači da se telo potpuno oporavilo. Kod nekih se efekti pojavljuju sa zakašnjenjem, posebno ako je izloženost vrućini bila produžena ili ako je došlo do dehidracije.

Umor koji ne nestaje

Dugotrajni umor je jedna od najčešćih posledica toplotnog stresa. Ljudi često primećuju da imaju manje energije, da imaju više poteškoća u obavljanju svakodnevnih zadataka i da se sporije koncentrišu nego inače.

To je zbog kombinacije gubitka tečnosti, neravnoteže elektrolita, poremećenog sna zbog visokih noćnih temperatura i povećanog opterećenja kardiovaskularnog sistema.

Glavobolje i vrtoglavica

Čak i ako je temperatura napolju pala, dehidracija i neravnoteža natrijuma i drugih elektrolita mogu da nastave da uzrokuju glavobolje, vrtoglavicu ili osećaj nestabilnosti neko vreme.

Foto: Shutterstock

Ako se simptomi pogoršaju ili su praćeni konfuzijom, nerazgovetnim govorom ili gubitkom svesti, potrebna je hitna medicinska pomoć.

Srce ostaje opterećenije

Vrućina dodatno opterećuje srce. Kod osoba s visokim krvnim pritiskom, srčanom insuficijencijom ili drugim kardiovaskularnim stanjima povećano opterećenje može da potraje i pošto toplotni talas prođe.

Stručnjaci upozoravaju da vrućina može da utiče i na efikasnost nekih lekova, posebno diuretika i lekova za krvni pritisak, pa je važno da pacijenti ne menjaju terapiju sami, već da se konsultuju s lekarom o svim problemima.

Bubrezi upozoravaju kasnije

Blaga do umerena dehidracija može privremeno da smanji funkciju bubrega. Kod većine zdravih osoba stanje se vraća u normalu posle adekvatne hidratacije, ali kod starijih osoba i hroničnih bolesnika mogu da se jave ozbiljnije komplikacije.

Foto: Shutterstock

Simptomi smanjenja funkcije bubrega su: taman urin, znatno smanjenje njegovog izlučivanja, ekstremna žeđ, umor, oticanje nogu ili zglobova. Ako simptomi potraju nekoliko dana, preporučuje se lekarski pregled.

Poremećen san

Dokazano je da visoke noćne temperature smanjuju kvalitet sna. Budući da je telu teže da snizi temperaturu noću, san je kraći i isprekidan.

Posledice mogu da traju danima nakon završetka vrućine: slabija koncentracija, povećana razdražljivost, sporije vreme reakcije i osećaj da ne možete da zaspite.

Psihičko zdravlje nije izuzetak

Sve veći broj istraživanja ukazuje na to da produžena vrućina može da utiče i na raspoloženje. Neki ljudi osećaju povećanu razdražljivost, anksioznost i iscrpljenost.

Stručnjaci ističu da je vrućina fiziološki stresor za telo, što može da utiče i na psihu, posebno kod osoba s već postojećim mentalnim zdravstvenim problemima.

BONUS VIDEO