Kako izgleda doručak najdugovečnijih ljudi na svetu? Ove namirnice garantuju zdravlje i dug život

Namirnice biljnog porekla čine čak 80 odsto ishrane u plavim zonama, u kojima žive najdugovečniji ljudi na svetu.

Biljna ishrana u plavim zonama dopunjena je manjim količinama mesa, ribe i mlečnih proizvoda.

Najdugovečniji ljudi na svetu žive u takozvanim plavim zonama. Na Zemlji postoji pet takvih zona – italijansko ostrvo Sardinija, japansko ostrvo Okinava, grčko ostrvo Ikarija, poluostrvo Nikoja u Kostariki i kalifornijski grad Loma Linda.

U ovim mestima živi veliki procenat ljudi starijih od 100 godina, kao i grupe ljudi koji su ostareli bez tipičnih zdravstvenih tegoba koje pogađaju dobar deo sveta – od gojaznosti i srčanih oboljenja do raznih oblika raka.

Foto: Shutterstock

 

Evo kako izgleda doručak najzdravijih ljudi na svetu:

Okinava, Japan

Tradicionalni doručak se obično sastoji od neke vrste žitarica - obično kuvanog pirinča u kombinaciji sa fermentisanim sojinim zrnom (nato).

Obrok je često obogaćen miso supom, nori algama, svežim i kiselim povrćem, komadom ribe na žaru i tofu sirom. 

Foto: Shutterstock

 

Ikarija, Grčka

Stanovnici Ikarije svoj dan započinju šoljicom biljnog čaja - često napravljenog od bilja koje su ubrali i osušili u netaknutoj prirodi.

Na prazan stomak će uzeti i kašiku domaćeg meda i zaliti ga šoljom toplog kozjeg mleka za jačanje imuniteta.

Za doručak će jesti hleb od celog zrna koji su sami ispekli i upariti ga sa domaćim sirom, jogurtom i povrćem iz sopstvene bašte.

Foto: Shutterstock

 

Linda Loma, SAD

Ovsena kaša kuvana sa domaćim voćem i bez veštačkih zaslađivača je omiljeni izbor za doručak za mnoge stanovnike Linda Lome u Kaliforniji.

 Ovsena kaša je dodatno obogaćena začinima poput cimeta, ali i izvorima biljnih masti poput orašastih plodova, kako bi se dobio ukusan i nutritivno zaokružen obrok.

Foto: Shuterstock

 

Nikoja, Kostarika

Pirinač i pasulj omiljena su kombinacija u zemljama Latinske Amerike. Ovu hranu tamošnje stanovništvo jede barem jednom dnevno.

U plavoj zoni u Nicoji popularna je kombinacija pirinča, crnog pasulja i različitog voća i povrća – od paradajza i avokada, preko papaje do banana.

Uz pirinač i pasulj često se poslužuje i neka vrsta pečenih domaćih jaja – kajgana ili jaje na oko.

Foto: Shutterstock

 

Sardinija

Doručak nije najvažniji obrok na Sardiniji. Ialijani uopšte nisu veliki obožavatelji doručka – važnije im je dan započeti šoljicom kvalitetne kafe nego hranom.

Nekada su pastiri na Sardiniji dan započinjali tankim lepinjama od pšeničnog brašna sa komadom domaćeg ovčjeg sira ili šoljom mleka.

Neki će i danas pojesti mleko sa hlebom, a na jelovniku se može naći i sveže voće i sir.  

Foto: Shuterstock