Ipak ne izmišljaju? Hipohondrija izaziva preranu smrt

Ljudi koji se preterano boje da cće dobiti ozbiljnu bolest umiru ranije od ljudi koji nisu toliko zabrinuti za svoje zdravlje, pokazalo je novo istraživanje.

Mnogi od nas brinu o svom zdravlju, ali oni koji to dovode do ekstrema pate od onoga što se zove hipohondrija ili zdravstvena anksioznost - a to može da dovede do povećanog rizika od smrti. Poremećaj anksioznosti zbog bolesti je retko stanje koje ljudima onemogućava da se otresu svojih strahova uprkos normalnim fizičkim pregledima i laboratorijskim testovima. Neki zbog toga mogu više puta da menjaju lekare, dok drugi izbegavaju medicinsku negu.

Ljudi sa ovim stanjem imaju povećan rizik od smrti od prirodnih i neprirodnih uzroka, pokazala je švedska studija, sa četvorostruko povećanim rizikom od samoubistva.

Uticaj hroničnog stresa na telo takođe bi mogao da objasni neke od rezultata, napisali su autori. Studija, objavljena u časopisu “JAMA psihijatrija” posmatrala je 4.100 ljudi tokom 24 godine, od 1997. do 2020, koji su bili klasifikovani kao hipohondri.

Foto: Shutterstock

Vođa istraživanja Dejvid Mataik Kols sa Instituta Karolinska u Švedskoj rekao je da su prethodna istraživanja sugerisala da bi rizik od samoubistva mogao da bude manji za obolele, ali „naš predosećaj, zasnovan na kliničkom iskustvu, bio je da je to netačno“.

Studija je uporedila 4.100 obolelih od hipohondrije sa 1.000 ljudi slične starosti, pola i mesta prebivališta i uporedila stope smrtnosti, piše Miror.

Ljudi sa hipohondrijom žive 5 godina kraće

Rezultati su pokazali da su stope bile veće kod osoba sa hipohondrijom, 8,5 naspram 5,5 na 1.000 osoba. Ljudi sa ovim stanjem umrli su mlađi od ostalih, prosečno sa oko 70 godina, u odnosu na 75 godina za ljude bez hipohondrije. Jedini izuzetak je bio kancer, jer se rizik od smrti pokazao skoro isti.

- Mnogi od nas su blagi hipohondri. Ali postoje i ljudi na drugom kraju spektra koji žive u stalnoj brizi, patnji i razmišljanju o ozbiljnoj bolesti - objašnjava dr Džonatan E. Alpert iz medicinskog centra Montefiore u Njujorku.

Važno da se ozbiljno shvati ovaj problem

Dr Alper napominje da je važno ozbiljno shvatiti ljude koji pate od ovog poremećaja i ponuditi tretmane, koji mogu da uključuju kognitivnu bihevioralnu terapiju, tehnike opuštanja, edukaciju i ponekad antidepresive.