Trampe, ovo je sada kinesko! Poruka iz Rusije užasnula SAD: Počinje velika trka tri sile, ko će izaći kao pobednik?!

Tokom jula i avgusta 2024. godine led Severnog ledenog okeana pucao je pod čelikom tri kineska ledolomca – „Sjuelong 2“, „Đi Di“ i „Džongšan Dašue Đi Di“. Ovi brodovi su testirali plovidbu Severnomorskom rutom, što nije imalo samo praktičan značaj, već i jasnu simboliku. Poruka Pekinga bila je nedvosmislena: Kina dolazi u Arktik da ostane. Ruska agencija RIA Novosti odmah je reagovala naslovom: „Arktik postaje kineski“.

Kina već dugo gradi prisustvo u Arktiku, izjavio je za Dojče vele stručnjak za pomorsku bezbednost iz berlinske Fondacije za nauku i politiku, Mihael Paul. On je autor više studija o geostrateškom značaju Arktika i kineskoj ulozi u regionu.

- Kina je prisutna u Arktiku od ranih 2000-ih, posebno na Islandu. Međutim, Danska i SAD pružile su otpor, strahujući od prevelikog jačanja kineskog uticaja. Zato se Kina okrenula drugim partnerima u regionu – pre svega Rusiji. Zbog rata u Ukrajini, Rusija je oslabljena i sada sve više igra ulogu mlađeg partnera Kine u Arktiku. - objašnjava Paul.

Klimatske promene ubrzavaju trku za Arktik

Zbog klimatskih promena, koje se na Arktiku manifestuju posebno oštro, mnoge zemlje sve više ulažu u istraživanja i infrastrukturu na severu. Globalna prosečna temperatura u 2024. godini bila je za 1,5 stepeni Celzijusa viša nego u predindustrijskom periodu. Prema podacima Instituta Alfred Vegenar, Arktik se zagreva četiri puta brže od ostatka planete.

Kao rezultat, led se topi sve brže, a prognoze pokazuju da bi tokom letnjih meseci u periodu od 2030. do 2040. godine Arktik mogao ostati skoro bez leda. To bi otvorilo tri nove pomorske rute između Atlantika i Pacifika.

Foto: AP/Reuters/Fotoilustracija

Trka za nove pomorske rute

Najpoznatija od njih, tzv. Severoistočni prolaz duž ruske obale, već se razvija kao trgovinski i energetski koridor između Rusije i Kine. Prema rečima politikologa Klausa-Petera Zalbaha sa Univerziteta Osnabrik, cilj je transport gasa sa poluostrva Jamal u Zapadnoj Sibiru ka Kini. Ipak, trenutno se ruta koristi ograničeno – svega nekoliko desetina brodova godišnje.

Kompleksnija je Severozapadna ruta duž obale Kanade. Ona je teža za plovidbu, a Sjedinjene Države sumnjaju u njenu ekonomsku isplativost. Kanada ove vode smatra svojim teritorijalnim vodama, što bi moglo dovesti do političkih sukoba sa Rusijom i Kinom.

Treća opcija je transarktička ruta, koja vodi direktno kroz središte Severnog ledenog okeana i najkraći je put između dva okeana. Island bi na toj ruti mogao imati ključnu ulogu kao logistički centar – Kina je već izgradila svoju najveću ambasadu u Rejkjaviku. Island pokušava da balansira između saradnje s Evropskom unijom, Rusijom i Kinom.

Tramp, Gvadelupa i Panamski kanal

Američki predsednik Donald Tramp razmatra obnavljanje inicijative za stavljanje Grenlanda pod američku kontrolu, koju je prvi put pokušao da realizuje tokom svog prvog mandata.

Prema mišljenju Mihaela Paula, kinesko-ruska saradnja na Severnomorskoj ruti de facto znači da će upravo te dve zemlje odlučivati ko može da koristi ovaj strateški prolaz. „Zato je jasno zašto Tramp reaguje osetljivo“, navodi Paul. „Slična situacija se dogodila i sa Panamskim kanalom, gde su kineske firme kontrolisale dve ključne luke. Te luke su sada pod američkim konzorcijumom.“

Foto: Reuters

Arktik – rudarska riznica

Otopljavanje leda otvara pristup ogromnim rezervama resursa. Prema podacima Geološke službe SAD iz 2008. godine, Arktik krije oko 30% neotkrivenih globalnih rezervi prirodnog gasa i 13% nafte. Grenland je bogat retkim metalima, ključnim za proizvodnju pametnih telefona, električnih motora i baterija.

Ipak, eksploatacija ovih resursa je tehnički i ekološki izuzetno zahtevna. „Uslovi su ekstremni, a logistička infrastruktura gotovo ne postoji“, upozorava Paul. Neka nalazišta su se pokazala manje profitabilnim nego što se očekivalo, a u pojedinim delovima prava na eksploataciju još nisu razjašnjena.

Vojni značaj Arktika

Arktik ima i ogroman vojni značaj – to je najkraća ruta za interkontinentalne projektile između Rusije i Severne Amerike.

Na američkoj vojnoj bazi Tule (sada „Pitufik spejs bejs“) na Grenlandu nalaze se sistemi za rano upozoravanje na moguće raketne napade iz Rusije. Baza takođe služi kao logistički centar za američke i NATO letelice.

U međuvremenu, Kina pojačava vojno prisustvo u regionu – još 2015. godine pet kineskih ratnih brodova prošlo je kroz američke teritorijalne vode kod Aljaske, a od 2021. te patrole su postale redovne.

Godine 2022. američke službe registrovale su zajedničku flotu kineskih i ruskih brodova na samo 160 kilometara od ostrva Kiska (Aljaska). Među njima je bio i kineski razarač „Nančang“, naoružan sa 112 krstarećih i hipersoničnih raketa.

- Severna Amerika više nije sigurno utočište - zaključuje Mihael Paul.