U Rusiji dronove već nazivaju glavnom udarnom silom ruske vojske. Samo tokom prošle godine ruski vojno-industrijski kompleks isporučio je na front milion i po bespilotnih letelica, uključujući četiri hiljade FPV dronova dnevno.
Ali, prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, to nije dovoljno. Zbog toga postoje planovi da se proizvodnja poveća.
Putin je siguran da će svi planovi za povećanje proizvodnje ovih dronova sigurno biti ispunjeni.
- Bespilotne letelice se u sukobu u Ukrajini koriste u većoj meri nego ikada pre", kaže za Sputnjik Denis Fedutinov, ruski stručnjak u oblasti bespilotne avijacije. On objašnjava da ogromna potražnja upravo za FPV dronovima vlada zbog niske cene i visoke efikasnosti. U pojedinim situacijama mogu predstavljati alternativu artiljeriji - često imaju manju udarnu moć, ali mogu da gađaju ciljeve iz teško dostupnih uglova.
Stručnjaci dodaju da su FPV dronovi zaista omogućili gotovo svakoj, pa i maloj jedinici da ima svoju visokopreciznu „produženu ruku". Oni su u velikoj meri zamenili artiljeriju, minobacače, pa čak i u izvesnom smislu taktičku avijaciju.
- Mogli smo da vidimo postepeni porast primene dronova, i ono što je bilo, recimo, pre 20 godina u Iraku, Avganistanu i tako dalje, kao i slika koju smo videli, recimo, u Nagorno-Karabahu to su različite intenzivnosti primene bespilotnih letelica. Ali, Ukrajina je postala upravo taj sukob gde se oni koriste najintenzivnije u ovom trenutku - kaže Fedutinov.
FPV dronovi se najviše primenjuju zato što su izuzetno jeftini, dodao je ekspert.
- To je faktički hibrid eksplozivne naprave, najčešće je napravljena od projektila granate ili minobacača i potom ugrađena u najjeftiniji dron. Zahvaljujući toj kombinaciji, uspeli smo da dobijemo zaista takvo asimetrično oružje koje, s jedne strane, ima visoku preciznost, a s druge se odlikuje veoma niskom cenom. Prema tome, dobijen je, verovatno, po prvi put tako jeftin proizvod visoke preciznosti - kaže ekspert.
U jednom borbenom naletu ova bespilotna letelica može da uleti u teško dostupna mesta i uništi neprijateljsku tehniku i vojne objekte, čija je vrednost hiljadama puta veća od njene cene.
„Da li je količina bespilotnih letelica koja se trenutno proizvodi u industriji i koja se šalje u zonu vojnih dejstava dovoljna? Kako smo čuli od predsednika Putina - nije dovoljna i zato je industriji postavljen zadatak da poveća tempo proizvodnje i poveća broj isporuka na front. Već tokom ove godine moći ćemo da vidimo određeni rast, jer je problem prepoznat i artikulisan na takvom nivou", kaže Feditinov.
Stotine kompanija pravi dronove
U Rusiji je krajem 2023. pokrenut nacionalni projekat pod nazivom „Bespilotni avijacioni sistemi", s ciljem razvoja domaće proizvodnje dronova. U okviru tog projekta, više stotina ruskih kompanija uključeno je u rad specijalizovanih centara za istraživanje i proizvodnju bespilotnih letelica. Ruski predsednik je početkom ove godine naložio da Rusija do 2030. treba da postane jedan od globalnih tehnoloških lidera u oblasti proizvodnje bespilotnih letelica. Takođe je naglasio da su uspesi Rusije u sferi proizvodnje dronova - impresivni.
Rusija ima sve resurse da poveća proizvodnju dronova, ali neophodno je i sagledati „šta je tačno usko grlo u stvaranju novih bespilotnih letelica", smatra ekspert.
Proizvodnjom dronova bave se kako državni giganti poput državne korporacije „Rosteh", „Kalašnjikov" i „Kronštad", tako i manja preduzeća.
- Naravno, postoje i određene teškoće, zbog činjenice da mnoge ove sisteme stvaraju male kompanije koje su ograničene u svojim proizvodnim mogućnostima. Moraće nekako da povećaju svoju proizvodnju ili da privuku neke druge kompanije koje će takođe ući u ovu industriju i takođe će se baviti ovom delatnošću - kaže Feditinov.
Poslednjih godina Rusija je višestruko povećala proizvodnju bespilotnih letelica i u proleće prošle godine, Rusija se našla među tri vodeće zemlje sveta po broju patenata u oblasti bespilotnih letelica, odmah iza Kine i SAD.
- Čini mi se da je u pogledu bespilotnih letelica, posebno bespilotnih letelica lake klase, koje se najčešće koriste u ovom sukobu u Ukrajini, Rusija stekla ogromne kompetencije, tako da ide nekoliko koraka ispred mogućih konkurenata, jer joj upravo borbena dejstva daju mogućnost za operativno korišćenje i ocenu kvaliteta napravljenih bespilotnih sistema, omogućavaju i brze korekcije, doradu, poboljšanje i proizvodnju novih. To je, naravno, pokretačka snaga koja nastavlja da formira ovu industriju - zaključio je Feditinov.
Leteći monstrumi
Danas su FPV dronovi pronašli široku primenu u raznim oblastima, od zabave do vojnih operacija.
FPV dronovi su bespilotne letelice opremljene funkcijom First Person Viev (skraćeno FPV). Operater upravlja dronom pomoću daljinskog upravljača i u realnom vremenu uz pomoć specijalnih naočara vidi područje oko drona, kao da sedi unutar samog drona.
Operater direktno kontroliše borbeni dron koristeći posebne VR naočare i identifikuje metu koju treba uništiti.
Ovi dronovi se koriste za izviđanje, kao i za podršku vojnim operacijama, a takođe mogu i da izvršavaju borbene zadatke. Imaju odličnu manevarsku sposobnost i razvijaju prilično veliku brzinu. Precizni su i lako pogađaju ciljeve.
Koriste bezbedne komunikacione kanale i otporni su na akcije neprijateljskih sistema za elektronsko ratovanje.
Recimo, ruski dronovi „lancet" razvili su tehniku lova i uništavanja ukrajinskih bespilotnih letelica „baba Jaga", „leleka", „ajkula" i drugih.
Protivnik ruske dronove - kamikaze naziva „letećim monstrumima" i „tihim ubicama". I oni opravdavaju te epitete.
Više strateških tačaka ukrajinskih snaga u okolini Odese pogođeno je tokom noći u precizno koordinisanom napadu ruskih bespilotnih letelica nove generacije. Reč je o unapređenim dronovima tipa „Geraijum“, koji su, prema tvrdnjama ruskih vojnih izvora, delovali sinhronizovano i probili ukrajinske sisteme protivvazdušne i elektronske odbrane.
U Novorosijsku u Krasnodarskom kraju je proglašeno vanredno stanje nakon noćnog napada dronova ukrajinskih oružanih snaga, rekao je gradonačelnik grada Andrej Kravčenko.
Donald Tramp se poslednjih nedelju dana aktivno udvara Zelenskom. A njegova administracija vrši pritisak na Grčku da preusmeri u Ukrajinu američke PVO-sisteme Patriot koje je bila stavila na raspolaganje Saudijskoj Arabiji.
U napadu ukrajinskih snaga bespilotnim letelicama na Kursku oblast povređena je žena, objavio je vršilac dužnosti regionalnog guvernera Aleksandar Hinštajn na svom Telegram kanalu.
Evakuacija preostalih ukrajinskih vojnika iz Kurske oblasti nije moguća zbog njihove potpune razjedinjenosti i izolovanosti, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin tokom obraćanja na federalnom prosvetnom maratonu „Znanje. Prvi“ u Moskvi.
Dok NATO pojačava vojno prisustvo uz granice Rusije, Moskva i Pjongjang više ne kriju savez koji menja geopolitičku ravnotežu u svetu. Vojna saradnja, koja je mesecima bila obavijena tajnom, sada postaje deo zvanične politike Kremlja.
Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je ukaz kojim vladi daje pravo da uvede privremenu državnu upravu nad kritičnom infrastrukturom ukoliko privatni vlasnici ne uspeju da je zaštite od napada dronovima ili je posle udara ne obnove dovoljno brzo.
Lider Severne Koreje Kim Džong Un obećao je Vladimiru Putinu i ruskom narodu nepromenljivu podršku i poručio da čvrsto veruje u pobedu Rusije u, kako je naveo, „svetom ratu“ za zaštitu bezbednosti zemlje i međunarodne pravde.
Posada ruskog tenka T-90M „Proriv“ probila je deo odbrane Oružanih snaga Ukrajine (OSU) na dobropoljskom pravcu i nastavila još 15 kilometara pod neprekidnim napadima FPV dronova kako bi navukla vatru na sebe i otvorila prolaz jurišnoj pešadiji, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.
Predsednik SAD Donald Tramp traži od lidera Rusije i Ukrajine Vladimira Putina i Volodimira Zelenskog da rat okončaju do novembra, najkasnije do kraja ove godine.
Ruski predsednik Vladimir Putin objavio je da je ruska vojska zauzela Svjatogorsk u Donjeckoj oblasti, ali je nekoliko dana kasnije iz samog centra tog grada stigao direktan odgovor.
Premijer Jermenije Nikol Pašinjan mogao bi već u najskorije vreme ponovo da doputuje u Moskvu na razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, i to u trenutku kada su odnosi dve zemlje prošli kroz možda najveću promenu od raspada Sovjetskog Saveza.
Moskva ne pokazuje spremnost da odustane od svojih vojnih ciljeva u Ukrajini, a Vladimir Putin spreman je da zaustavi rat samo pod uslovima koje Rusija smatra prihvatljivim.
Džin Lang, visoki zvaničnik američkog Ministarstva finansija direktno uključen u politiku sankcija, stigao je u Moskvu zajedno sa Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Više strateških tačaka ukrajinskih snaga u okolini Odese pogođeno je tokom noći u precizno koordinisanom napadu ruskih bespilotnih letelica nove generacije. Reč je o unapređenim dronovima tipa „Geraijum“, koji su, prema tvrdnjama ruskih vojnih izvora, delovali sinhronizovano i probili ukrajinske sisteme protivvazdušne i elektronske odbrane.
Moldavija bi mogla da bude sledeća zemlja na meti ruskog predsednika Vladimira Putina, dok evropske države još nisu izvršile promene neophodne za novu eru ratovanja, upozorio je bivši direktor CIA i penzionisani američki general Dejvid Petreus.
Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave -15. septembar obeležava se danas, a tim povodom predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je odlikovanja zaslužnim građanima.
Milenko Jovanov, oštro je reagovao na sastav nedavno predate studentske izborne liste, ističući da ona ne predstavlja nestranačku inicijativu, već skup ljudi povezanih sa različitim političkim opcijama.
Lider "Srpskih suverenista" Vukša Dragović, koji je razotkrio NVO hidru u Srbiji objavivši detaljan spisak nevladinih organizacija i načine njihovog finansiranja kroz brojke i detalje predstavio je NVO koje stoje iza blokaderskog pokreta.
U najnovijoj epizodi emisije „Na merama“ otkrivamo vam kako je blokader Vladimir Štimac ponovo pokušao da glumi revolucionara, o čemu su se domunđavali političarka u pokušaju Biljana Stojković zvana Dabrica i novinar blokader Galeb Nikačević, gde voli da boravi lider „maloprocentnog“ Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović, sa kime tračari glumica blokaderka Anđelka Prpić…
U prethodnoj epizodi emisije „Na merama“ pokazali smo vam šta rade osvedočeni blokaderi Nenad Kulačin i Marko Vidojković kad misle da ih niko ne gleda, kako nekadašnji političar Žarko Korać pokušava da iz penzije diže tenzije, u čijem društvu se opušta modna kreatorka Verica Rakočević, zašto je glumac blokader Milan Marić „utripovao“ da je veća zvezda od Žan-Klod Vam Dama…
Ubacivanje automobila u rikverc pri velikoj brzini može imati ozbiljne posledice po menjač i čitav pogonski sklop. Iako savremeni automobili imaju zaštitne mehanizme koji sprečavaju ovakav potez, kod starijih ili manuelnih menjača situacija može biti znatno ozbiljnija.
Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je istragu protiv Miroslava M. zbog sumnje da je u kući u Zemunu neovlašćeno držao veću količinu vatrenog oružja, municije i eksplozivnih materija, velike razorne moći, čije držanje nije dozvoljeno građanima.
U selu Opaljenik kod Ivanjice, trenutno je opsadno stanje pošto jake snage policije tragaju za ubicom koji je sinoć ubio Mileta P. (41) u njegovoj kući.
Slavni glumci Makoli Kalkin, Den Livi i Eni Marfi priredili su jedan od najemotivnijih trenutaka na 78. dodeli Emi nagrada, izašavši zajedno na scenu kako bi se na veličanstven način prisetili glumice Ketrin O'Hare, koja je preminula 30. januara u 72. godini usled posledica plućne embolije i borbe sa teškom bolešću.
Nova televizijska sezona zvanično je otvorena uzbudljivim početkom serije "Domenika Montero", koja je startovala na programima K1 televizije i koja se emituje svakog radnog dana od 14 časova.
Odbojkašica Maja Ognjenović sudeći prema svemu ipak nije u vezi sa svojim bivšim Milošem Teodosićem, jer je uhvaćena sa Jovanom Pantićem, bivšim suprugom pevačice Marije Mikić.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.