Nešto jezivo se dešava, milijarderi beže u bunkere: Šta znaju Zakerberg i Mask što mi ne znamo?

Prema pisanju BBC-a, Mark Zakerberg je još 2014. godine započeo izgradnju kompleksa Koolau Ranch, svog ogromnog imanja od oko 1.400 hektara na havajskom ostrvu Kauai.

Projekat navodno uključuje podzemno sklonište sa sopstvenim zalihama energije i hrane. Stolari i električari koji su radili na gradilištu potpisali su ugovore o poverljivosti, pa im je bilo zabranjeno da otkrivaju bilo kakve detalje o objektu. Cela gradnja skrivena je od pogleda zidom visokim skoro dva metra, navodi BBC.

Kada su ga prošle godine pitali da li gradi bunker za smak sveta, osnivač Fejsbuka kratko je odgovorio: „Ne.“ Zakerberg je objasnio da se radi o podzemnom prostoru od oko 465 kvadratnih metara, koji je, kako je rekao, „samo malo sklonište, poput podruma“.

Ipak, spekulacije su se pojačale, posebno nakon što je kupio 11 kuća u kvartu Krescent Park u Palo Altu u Kaliforniji, gde je, prema navodima, takođe izgradio podzemni prostor od 650 kvadrata. Iako u građevinskim dozvolama stoji da su u pitanju podrumi, komšije ih neformalno nazivaju — „bunkerima“.

„Osiguranje od apokalipse“ za bogate

Slične priče prate i druge tehnološke milijardere. Mnogi od njih kupuju zemljišta sa postojećim podzemnim objektima koje pretvaraju u luksuzna, višemilionska skloništa. Suosnivač LinkedIna Rid Hofman jednom je izjavio da oko polovine svetskih milijardera poseduje neku vrstu „osiguranja od apokalipse“, najčešće u vidu nekretnina na Novom Zelandu, koji je postao popularno utočište za „izabrane“.

Foto: Tanjug/AP

Postavlja se pitanje — pripremaju li se oni za rat, klimatske promene ili neku drugu katastrofu o kojoj ostatak sveta još ništa ne zna?

Veštačka inteligencija — nova pretnja?

Razvoj veštačke inteligencije (AI) samo je povećao te strahove. Mnogi stručnjaci izražavaju zabrinutost zbog brzine kojom se tehnologija razvija. Među njima je i Ilja Suckefer, glavni naučnik i suosnivač kompanije OpenAI. Do leta 2023. godine bio je sve uvereniji da se čovečanstvo nalazi na ivici stvaranja opšte veštačke inteligencije (AGI) — trenutka kada mašine dostižu ljudsku inteligenciju.

Prema navodima, Suckefer je predložio da kompanija sagradi podzemno sklonište za vodeće inženjere pre nego što takva tehnologija postane javno dostupna.

- Sagradićemo bunker pre nego što objavimo AGI - navodno je rekao.

Ova izjava osvetljava paradoks: mnogi koji stvaraju najmoćnije AI sisteme — istovremeno se plaše njihovih posledica.

„AGI će doći pre nego što mislimo“

Lideri Silicijumske doline veruju da je dolazak AGI-ja neizbežan. Direktor OpenAI-ja Sem Altman izjavio je u decembru 2024. da će AGI nastati „pre nego što većina ljudi na svetu to očekuje“.
Suosnivač DeepMinda Demis Hasabis predviđa njegovu pojavu u narednih pet do deset godina, dok je osnivač Anthropica Dario Amodei prošle godine napisao da bi „moćna AI“ mogla biti spremna već do 2026. godine.

Ipak, ne dele svi to mišljenje. Profesorka Univerziteta u Sautemptonu Vendi Hol ističe da je „današnji AI izuzetan, ali i dalje daleko od ljudske inteligencije“.

Sličan stav ima i Babak Hodžat, glavni tehnolog kompanije Cognizant, koji smatra da je za postizanje AGI-ja potreban niz fundamentalnih naučnih proboja. On veruje da je to proces koji će se odvijati postepeno, a ne u jednom trenutku.

Foto: Foto: Shutterstock, EPA Images

Uprkos tome, ideja AGI-ja i dalje inspiriše tehnološke gigante jer je vide kao korak ka sledećoj fazi — veštačkoj superinteligenciji (ASI), koja bi mogla nadmašiti čoveka.

Utopija ili distopija?

Zagovornici AGI-ja i ASI-ja gotovo religiozno veruju u njihove prednosti: univerzalne lekove, rešenja za klimatske promene i beskrajne izvore čiste energije. Ilon Mask je čak izjavio da bi superinteligentna AI mogla otvoriti „eru univerzalnog blagostanja“.

- Svi će imati pristup najboljoj zdravstvenoj zaštiti, hrani, prevozu i svemu ostalom. To će biti doba održivog obilja - rekao je Mask.

Međutim, upozorava BBC, svaka utopija ima svoju tamnu stranu. Šta ako ovu tehnologiju preuzmu teroristi — ili sama odluči da je čovečanstvo prepreka?

- Ako je pametnija od nas, moramo je držati pod kontrolom. Moramo imati mogućnost da je isključimo - upozorio je Tim Berners-Li, tvorac svetske mreže (World Wide Web).

Reakcije vlada

Vlade već preduzimaju korake u pravcu regulacije. U Sjedinjenim Državama predsednik Džo Bajden potpisao je 2023. godine uredbu kojom se kompanije koje razvijaju AI obavezuju da dele rezultate bezbednosnih testova sa vladom.
U Velikoj Britaniji je osnovan Institut za bezbednost AI-ja radi proučavanja mogućih rizika.

Skeptici: „To je samo marketing“

Neki naučnici smatraju da su priče o AGI-ju preuveličane. Profesor sa Univerziteta u Kembridžu Nil Lorens ocenjuje da je sam pojam „opšte veštačke inteligencije“ besmislen.

- To je isto kao kada bismo govorili o ‘univerzalnom veštačkom vozilu’. Takvi koncepti nas odvlače od pravih problema — kako poboljšati kvalitet života ljudi - istakao je Lorens.

Sličan stav izneo je i Vins Linč, direktor kompanije IV.AI:

- To je sjajan marketing. Ako tvrdite da gradite najpametniju stvar koja je ikada postojala, ljudi će vam sami doneti novac.

Inteligencija bez svesti

U mnogim zadacima AI već nadmašuje čoveka — može analizirati ogromne količine podataka, pisati tekstove i rešavati složene jednačine. Ipak, ljudski mozak, sa oko 86 milijardi neurona i više od 600 triliona sinapsi, ostaje daleko složeniji.

- Veliki jezički modeli (LLM) nemaju metakogniciju — oni ne znaju da znaju. Ljudi imaju sposobnost introspekcije, koja se često naziva svešću, i to je osnovni element ljudske inteligencije koji još uvek nije moguće veštački stvoriti - objašnjava Hodžat.