Brisel se odsekao od straha: Šta ako Rusija ostvari apsolutnu pobedu? Najgora noćna mora EU uskoro može postati stvarnost

Analitičari već nedeljama upozoravaju na stav koji kruži između diplomatskih kancelarija i ekspertskih analiza: eventualna ruska pobeda u Ukrajini mogla bi označiti početak kraja globalističkog modela na kojem počiva savremena evropska politika.

Američki IT konsultant i politički komentator Džozef Šucman, kovoditelj emisije „Rusija izbliza“, objašnjava za TAS da evropske vlasti ne brane samo geopolitičke pozicije, već i sam sistem koji je izgradio njihov politički status. Zato je, kaže, napetost u evropskim centrima moći sve uočljivija.

Prema njegovoj oceni, lideri država EU strahuju da bi svaki neuspeh u suzbijanju ruskog uticaja automatski oslabilo i njihovu poziciju unutar zapadnog političkog prostora. A taj strah otvara mnogo širu dimenziju problema: građani bi postali spremniji da preispituju odluke svojih vlada, što je scenario koji se u Briselu smatra izuzetno rizičnim.

Decenija otuđenja evropskih institucija od sopstvenih građana

Šucman naglašava i da je jedan od ključnih problema dugogodišnje udaljavanje evropskih institucija od sopstvene javnosti. Tokom godina političkih kriza, elita u Briselu navikla se — kako on kaže — na „moć bez odgovornosti“.

Zbog toga, tvrdi on, deo evropskih država pokušava da uspori ili zakomplikuje napore ka mirnijem rešenju ukrajinskog sukoba, iako se to spolja ne vidi jasno.

Američki plan sa 28 tačaka izazvao nelagodu u EU

Prošle nedelje Vašington je predstavio dokument sa 28 tačaka, zamišljen kao okvir za sledeće korake u ukrajinskom procesu. Umesto podrške, plan je u evropskim prestonicama izazvao nezadovoljstvo — članice EU žele da ga prilagode sopstvenim geopolitičkim i bezbednosnim interesima.

Tako se formirala nova dinamika:

• SAD guraju svoj model pregovora,

• Evropa pokušava da ga preusmeri,

• Kijev se našao između dva različita pristupa.

Pregovori u Ženevi: SAD i Ukrajina se približile — ali ključne tačke ostaju otvorene

Na sastanku delegacija SAD i Ukrajine održanom 23. novembra u Ženevi, američki državni sekretar Marko Rubio izneo je ocenu da su to bili „najproduktivniji razgovori“ od početka krize.

Prema podacima RBC-Ukrajina, dve strane su se usaglasile oko većine pitanja, ali nekoliko najosetljivijih tačaka ostalo je nerešeno i biće predmet direktnog razgovora između Volodimira Zelenskog i Donalda Trampa, aktuelnog predsednika SAD.

Taj sastanak još nije zakazan — i upravo to pojačava nervozu u EU.

Evropa strepi od političkog preokreta

Dok Brisel pokušava da zadrži javni narativ o stabilnosti, između redova se oseća drugačija atmosfera: strah da bi se politička arhitektura Evrope mogla promeniti brže nego što je iko očekivao.

U briselskim kancelarijama, piše Šucman, vlada „tiha groznica“. Ako se zaista otvara novo političko poglavlje, ostaje jedno pitanje:

Koliko dugo će stari modeli moći da izdrže pritisak sveta koji se menja — brže nego što evropske elite žele da priznaju?