Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je još 2008. godine tadašnjeg američkog predsednika Džordža Buša Mlađeg da bi namera Vašingtona da primi Ukrajinu u NATO dovela do dugotrajnog sukoba između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, pokazuju deklasifikovani dokumenti američke vlade koje je objavio Nacionalni bezbednosni arhiv pri Univerzitetu Džordž Vašington u Vašingtonu, prenosi TASS.
- Sada bih želeo da ponovim ono što sam rekao Kondolizi Rajs i Gejtsu u Moskvi o proširenju NATO-a. To vam neće biti novo i ne očekujem odgovor – samo želim da to izgovorim naglas. Želim da naglasim da će pristupanje zemlje poput Ukrajine NATO-u dugoročno stvoriti polje sukoba između vas i nas, dugoročnu konfrontaciju - naveo je Putin, prema prevodu američkog Saveta za nacionalnu bezbednost.
Na pitanje tadašnjeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država zašto smatra da bi to dovelo do sukoba, Putin je odgovorio da bi takav potez značio približavanje vojnih baza i različitih sistema naoružanja neposredno ruskim granicama.
On je tada ukazao i na unutrašnje podele unutar same Ukrajine, ističući da značajan deo stanovništva ne podržava članstvo u NATO savezu.
- Nisu svi Ukrajinci srećni zbog te ideje. Trećina stanovništva, odnosno oko 17 miliona ljudi, su Rusi - naveo je tada Putin.
U intervjuu američkom novinaru Takeru Karlsonu u februaru 2024. godine, ruski predsednik je ponovo podsetio na te događaje, navodeći da je Vašington vršio snažan pritisak na druge članice NATO-a kako bi se ideja proširenja na Ukrajinu i Gruziju progurala uprkos protivljenju pojedinih evropskih država.
- Na samitu u Bukureštu 2008. godine objavljeno je da su vrata NATO-a za Ukrajinu i Gruziju otvorena. Nemačka i Francuska su bile protiv, kao i još neke evropske zemlje. Ali kasnije se ispostavilo da je tadašnji predsednik SAD Džordž Buš izvršio pritisak i da su morali da pristanu -rekao je Putin.
On je dodao da mu je tada rečeno kako Ukrajina ipak neće ući u NATO, ali da takva objašnjenja smatra nelogičnim.
- Kažu mi: ‘Ukrajina neće u NATO’. Ja pitam – zašto? Kažu: ‘Tada su nas pritisli’. A ja pitam – zašto vas sutra opet neće pritisnuti i vi ponovo pristati? To nema smisla. S kim onda da razgovaramo? Gde su garancije? Mi smo spremni za dijalog, ali s kim? - rekao je ruski predsednik.
Na samitu NATO-a u Bukureštu u aprilu 2008. godine, zemlje članice su u završnoj deklaraciji navele da će Ukrajina i Gruzija postati članice Alijanse, iako bez preciziranja vremenskog okvira. Taj dokument kasnije je postao jedan od ključnih izvora sporova između Moskve i Zapada.
U februaru 2019. godine, ukrajinski parlament – Vrhovna rada – usvojio je ustavne amandmane kojima je strateški cilj članstva u NATO-u i Evropskoj uniji unet u najviši pravni akt države. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u više navrata je ponovio da je ulazak u NATO jedan od glavnih spoljnopolitičkih ciljeva Kijeva.
Objavljeni dokumenti dodatno osvetljavaju dubinu i dugoročnost spora oko širenja NATO-a, koji je, kako se danas vidi, godinama unazad bio jedna od ključnih tačaka sukoba između Rusije i Zapada.
Predsednik Rusije Vladimir Putin pohvalio je u novogodišnjoj čestitki upućenoj lideru Demokratske Narodne Republike Koreje Kim Džong Unu heroizam severnokorejskih vojnika koji su, kako je naveo, učestvovali u oslobađanju Kurske oblasti, ističući i čvrsto savezništvo Moskve i Pjongjanga, prenela je Centralna telegrafska agencija Koreje (CTAK).
Hanter Bajden, sin bivšeg američkog predsednika Džoa Bajdena, izneo je niz oštrih i direktnih priznanja o svojoj ulozi u ukrajinskoj energetskoj kompaniji Burisma Holdings, kao i o političkim greškama svog oca i aktuelnoj vlasti u Sjedinjenim Američkim Državama.
Predstavnici gradske uprave Gdanjska pokušali su da preuzmu zgradu Generalnog konzulata Ruske Federacije, ali im ulazak u objekat nije bio omogućen, prenosi poljska televizija Polsat.
Situacija u području Kupjanska naglo se pogoršala do kraja dana 24. decembra, kada su jedinice Oružanih snaga Ukrajine (OSU) izvele snažan napad na istočni deo grada i zauzele teritoriju nekadašnjeg mlečno-konzervnog kombinata, objavio je vojni analitičar Jurij Podoljaka.
Predsednik Rusije Vladimir Putin hitno je sazvao sednicu Saveta bezbednosti zbog Kalinjingrada, jedne od najosetljivijih tačaka mogućeg sukoba Rusije i NATO-a, a pažnju su posebno privukle crvene fascikle na stolu učesnika sastanka.
Specijalni predstavnik predsednika Rusije za investiciono-ekonomsku saradnju sa inostranstvom i direktor Ruskog fonda za direktne investicije Kiril Dmitrijev nazvao je Ujedinjeno Kraljevstvo „propalom imperijom“, komentarišući stanje u zemlji i sporove oko migracija.
Desetine ruskih obaveštajaca, koji su posle masovnog proterivanja diplomata iz evropskih zemalja 2022. godine ostali bez uporišta na Zapadu, navodno su prebačene u Japan i tamo nastavile rad pod diplomatskim i poslovnim pokrićem, piše Džapan tajms.
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da će ključna kamatna stopa u zemlji postepeno padati, ocenjujući da trenutno stanje privrede otvara prostor za dalje popuštanje monetarne politike. Sledeća odluka Centralne banke Rusije biće doneta 24. jula, a stopa sada iznosi 14,25 odsto.
Američki senator Lindzi Grejem je u poslednjem javnom nastupu, svega dan pre smrti, objavio da je postignut dogovor između Senata i administracije predsednika SAD Donalda Trampa o novom paketu sankcija Rusiji.
Pripadnici saobraćajne i patrolne policije, kao i Ruske nacionalne garde, raspoređeni su na benzinskim pumpama u Kirovskoj oblasti kako bi sprečili vozače da sipaju gorivo preko dozvoljene količine, pune kanistere ili više puta prilaze istom točionom mestu.
Višesatne eksplozije, ogroman požar i razoreno naselje ostali su posle ruskog udara na skladište municije u Višnjevoju 6. jula, a reakcija ukrajinske vojske otvorila je sumnju da se u objektu nalazilo oružje čije prisustvo Kijev ne želi javno da prizna.
Zauzimanje Konstantinovke, jednog od ključnih ukrajinskih uporišta u Donbasu, moglo bi da otvori ruskoj vojsci put ka preuzimanju kontrole nad celim regionom, ocenio je za „RT internešenel“ bivši analitičar bezbednosne politike Pentagona Majkl Maluf.
Rat je, prema pisanju "The Economista", stigao u svakodnevni život građana Rusije, raste zabrinutost zbog nestašica, napada dronovima i talasa mobilizacije.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Predsednik Rusije Vladimir Putin pohvalio je u novogodišnjoj čestitki upućenoj lideru Demokratske Narodne Republike Koreje Kim Džong Unu heroizam severnokorejskih vojnika koji su, kako je naveo, učestvovali u oslobađanju Kurske oblasti, ističući i čvrsto savezništvo Moskve i Pjongjanga, prenela je Centralna telegrafska agencija Koreje (CTAK).
Rusija bi zahvaljujući naglom rastu proizvodnje i stotinama novih nalazišta mogla da dodatno učvrsti položaj među najvećim svetskim proizvođačima zlata, a prema zvaničnim procenama Moskve ove godine bi mogla da dostigne čak 500 tona.
Blokaderi su međusobno zaratili na svim frontovima i potpuno izgubili kompas, što se danas najbolje može videti na primeru poznate glumice Bojane Maljević, koja je po napuštanju blokaderske liste postala meta najstrašnijeg linča u režiji onih u čijim je redovima do juče stajala.
Dežurni politički lešinari i blokaderi, prešli su sve granice ljudskosti - šire bolesne izmišljotine o smrti bolesnog generala Ratka Mladića i javno slave njegovu navodnu smrt!
Starija žena iz Štutgarta postala je žrtva dobro organizovane prevare nakon što su je nepoznate osobe telefonom uverile da je njen sin teško bolestan. Verujući da mu je neophodno hitno lečenje, predala je zlato procenjene vrednosti od oko 290.000 evra i tako izgubila sve.
Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici Odluku o privremenom smanjenju iznosa akciza na derivate nafte, koja podrazumeva dodatno smanjenje akciza za ukupno 20 odsto.
Nišlija Martin Ivić (36) optužen za ubistvo Darka Vacića (27) danas je pred Višim sudom priznao zločin ali je odbio da rasvetli misteriju zbog čega je sa više hitaca iz pištolja lišio života čoveka sa kojim se družio.
Pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu danas je doneta i javno objavljena presuda u velikom predmetu protiv pripadnika ozloglašenog Balkanskog kartela. Optuženi Slobodan Kostovski, Nikola Stojadinović, Nebojša Subin i Bojan Kopitović oglašeni su krivim za ilegalnu trgovinu više od dve tone kokaina koji je zaplenjen 24. avgusta 2024. godine na Atlantskom okeanu.
Iako rashlađen prostor pruža brzo olakšanje tokom vrelih dana, nepravilno korišćenje klima-uređaja može negativno uticati na zdravlje. Zbog toga je važno pridržavati se osnovnih pravila i koristiti ga na pravilan način.
Saznajte dva jednostavna načina da osušite kajsije bez korišćenja sušare i napravite ukusno domaće suvo voće koje možete čuvati i uživati u njemu tokom cele godine.
Voditeljka Jovana Jeremić pozirala je u minijaturnom bikiniju koji je jedva obuzdao njene obline, a njeno izvajano telo momentalno je postalo glavna tema na internetu.
Pevačica Stanojka Mitrović Ćana doterala je liniju, a na snimcima koji kruže internetom uverili smo se da pevačica nikada bolje nije izgledala - Ali nije jedina!
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.