Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je još 2008. godine tadašnjeg američkog predsednika Džordža Buša Mlađeg da bi namera Vašingtona da primi Ukrajinu u NATO dovela do dugotrajnog sukoba između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, pokazuju deklasifikovani dokumenti američke vlade koje je objavio Nacionalni bezbednosni arhiv pri Univerzitetu Džordž Vašington u Vašingtonu, prenosi TASS.
- Sada bih želeo da ponovim ono što sam rekao Kondolizi Rajs i Gejtsu u Moskvi o proširenju NATO-a. To vam neće biti novo i ne očekujem odgovor – samo želim da to izgovorim naglas. Želim da naglasim da će pristupanje zemlje poput Ukrajine NATO-u dugoročno stvoriti polje sukoba između vas i nas, dugoročnu konfrontaciju - naveo je Putin, prema prevodu američkog Saveta za nacionalnu bezbednost.
Na pitanje tadašnjeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država zašto smatra da bi to dovelo do sukoba, Putin je odgovorio da bi takav potez značio približavanje vojnih baza i različitih sistema naoružanja neposredno ruskim granicama.
On je tada ukazao i na unutrašnje podele unutar same Ukrajine, ističući da značajan deo stanovništva ne podržava članstvo u NATO savezu.
- Nisu svi Ukrajinci srećni zbog te ideje. Trećina stanovništva, odnosno oko 17 miliona ljudi, su Rusi - naveo je tada Putin.
U intervjuu američkom novinaru Takeru Karlsonu u februaru 2024. godine, ruski predsednik je ponovo podsetio na te događaje, navodeći da je Vašington vršio snažan pritisak na druge članice NATO-a kako bi se ideja proširenja na Ukrajinu i Gruziju progurala uprkos protivljenju pojedinih evropskih država.
- Na samitu u Bukureštu 2008. godine objavljeno je da su vrata NATO-a za Ukrajinu i Gruziju otvorena. Nemačka i Francuska su bile protiv, kao i još neke evropske zemlje. Ali kasnije se ispostavilo da je tadašnji predsednik SAD Džordž Buš izvršio pritisak i da su morali da pristanu -rekao je Putin.
On je dodao da mu je tada rečeno kako Ukrajina ipak neće ući u NATO, ali da takva objašnjenja smatra nelogičnim.
- Kažu mi: ‘Ukrajina neće u NATO’. Ja pitam – zašto? Kažu: ‘Tada su nas pritisli’. A ja pitam – zašto vas sutra opet neće pritisnuti i vi ponovo pristati? To nema smisla. S kim onda da razgovaramo? Gde su garancije? Mi smo spremni za dijalog, ali s kim? - rekao je ruski predsednik.
Na samitu NATO-a u Bukureštu u aprilu 2008. godine, zemlje članice su u završnoj deklaraciji navele da će Ukrajina i Gruzija postati članice Alijanse, iako bez preciziranja vremenskog okvira. Taj dokument kasnije je postao jedan od ključnih izvora sporova između Moskve i Zapada.
U februaru 2019. godine, ukrajinski parlament – Vrhovna rada – usvojio je ustavne amandmane kojima je strateški cilj članstva u NATO-u i Evropskoj uniji unet u najviši pravni akt države. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u više navrata je ponovio da je ulazak u NATO jedan od glavnih spoljnopolitičkih ciljeva Kijeva.
Objavljeni dokumenti dodatno osvetljavaju dubinu i dugoročnost spora oko širenja NATO-a, koji je, kako se danas vidi, godinama unazad bio jedna od ključnih tačaka sukoba između Rusije i Zapada.
Predsednik Rusije Vladimir Putin pohvalio je u novogodišnjoj čestitki upućenoj lideru Demokratske Narodne Republike Koreje Kim Džong Unu heroizam severnokorejskih vojnika koji su, kako je naveo, učestvovali u oslobađanju Kurske oblasti, ističući i čvrsto savezništvo Moskve i Pjongjanga, prenela je Centralna telegrafska agencija Koreje (CTAK).
Hanter Bajden, sin bivšeg američkog predsednika Džoa Bajdena, izneo je niz oštrih i direktnih priznanja o svojoj ulozi u ukrajinskoj energetskoj kompaniji Burisma Holdings, kao i o političkim greškama svog oca i aktuelnoj vlasti u Sjedinjenim Američkim Državama.
Predstavnici gradske uprave Gdanjska pokušali su da preuzmu zgradu Generalnog konzulata Ruske Federacije, ali im ulazak u objekat nije bio omogućen, prenosi poljska televizija Polsat.
Situacija u području Kupjanska naglo se pogoršala do kraja dana 24. decembra, kada su jedinice Oružanih snaga Ukrajine (OSU) izvele snažan napad na istočni deo grada i zauzele teritoriju nekadašnjeg mlečno-konzervnog kombinata, objavio je vojni analitičar Jurij Podoljaka.
Sjedinjene Američke Države pripremaju novi pokušaj okončanja rata u Ukrajini, a mirovni plan koji se razmatra predviđa demilitarizovanu zonu u Donbasu, odustajanje Kijeva od članstva u NATO-u i obnovu velikih ekonomskih veza između Vašingtona i Moskve.
Ruski predsednik Vladimir Putin lično je naredio intenziviranje sabotaža i tajnih operacija protiv zemalja NATO, tvrdi američki Volstrit žurnal, pozivajući se na obaveštajne podatke SAD.
Rusija je tokom pregovora sa Sjedinjenim Američkim Državama u Abu Dabiju zatražila da NATO povuče svoje snage i vojnu infrastrukturu na položaje iz 1997. godine, odustane od daljeg proširenja i obustavi vojne aktivnosti u Ukrajini, istočnoj Evropi, na Južnom Kavkazu i u centralnoj Aziji.
Finska je kategorički odbacila mogućnost izlaska iz NATO nakon što je nemački „Bild“ objavio da Rusija u okviru mirovnih pregovora o Ukrajini traži povlačenje te zemlje iz Alijanse.
Američki predsednik Donald Tramp, ruski predsednik Vladimir Putin i kineski lider Si Đinping sastaće se u četvrtak, 19. novembra, u kineskom gradu Šenženu, potvrdila je Bela kuća.
Šansa za zamrzavanje sukoba duž linije kontakta može se pojaviti tek nakon što NATO vojska, naoružana do zuba, uđe u Donbas i Hersonsku oblast sa punom borbenom gotovošću, izjavio je bivši savetnik ruskog predsednika Andrej Ilarionov, koji je prebegao na Zapad.
Ruski predsednik Vladimir Putin predložio je organizovanje velike humanitarne operacije u Konstantinovki, na istoku Ukrajine, uz privremenu obustavu borbenih dejstava i učešće američkih i evropskih predstavnika.
Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da će vojnici evropskih zemalja, ukoliko budu raspoređeni na teritoriji Ukrajine, postati legitimne mete ruske vojske i da bi takav potez doveo do obnavljanja rata.
Rusija je tokom pregovora u Abu Dabiju iznela predlog nove bezbednosne arhitekture Evrope koji, prema informacijama nemačkog Bilda, predviđa izlazak Finske iz NATO, zabranu vojnih baza Alijanse u baltičkim državama, teritorijalne ustupke Ukrajine i potpuno preuređenje odnosa Moskve i Zapada.
Penzionisani ruski general-pukovnik Leonid Ivašov oštro je kritikovao ruskog predsednika Vladimira Putina zbog rata u Ukrajini, poručivši mu da je rat već izgubio i da nije shvatio posledice njegovog pokretanja.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Predsednik Rusije Vladimir Putin pohvalio je u novogodišnjoj čestitki upućenoj lideru Demokratske Narodne Republike Koreje Kim Džong Unu heroizam severnokorejskih vojnika koji su, kako je naveo, učestvovali u oslobađanju Kurske oblasti, ističući i čvrsto savezništvo Moskve i Pjongjanga, prenela je Centralna telegrafska agencija Koreje (CTAK).
Dali ste sve od sebe. Tužbe, kao pokušaj da nas iscrpite i ućutkate. Zabrane emitovanja. Pritisci i privođenja. Uvrede i targetiranje. Na kraju, i pomeranje naše televizije na manje atraktivne pozicije kablovskih operatera. Pomerali ste granice onoga što moramo da izdržimo.
Dragan J. Vučićević izneo je u emisiji "Kolegijum" ozbiljne tvrdnje o mogućoj manipulaciji vidljivošću političkog sadržaja na Instagramu, navodeći da su objave liste „Ujedinjena Srbija“ i Aleksandar Vučić, bile potpuno nevidljive tokom kampanje 7. oktobra.
Predsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas pridružio se "Studentskoj listi" i plenumima u pokušajima da se zabrani Informer TV, jedini slobodni medij u Srbiji.
Međunarodna konzervativna organizacija CPAC (Conservative Political Action Conference) saopštila je da će prva konferencija CPAC Balkans biti održana u januaru 2027. godine u Beogradu, a najavljeno je i učešće Aleksandra Vučića.
Nova kolumna Nebojše Bakareca, poslanik i član predsedništva SNS, govori o pismenosti ljudi koji vode profil na društvenim mrežama "Studenti u blokadi".
Predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković izjavila je za Novosadsku televiziju da se Srbija nalazi u političkoj situaciji kakvu, prema njenim rečima, do sada nije doživela, ukazujući na neizvesnost oko formiranja vlasti i donošenja političkih odluka.
Pod parolama borbe za budućnost, ponovo se otvara pitanje političke pozadine pojedinaca koji dobijaju važne funkcije. Objava na društvenoj mreži Iks, skrenula je pažnju na izbor Maria Reljanovića za narodnog poslanika i njegove veze sa NVO i Demokratskom strankom.
Takmičarka Crvenog tima Nevena Nedeljković otkrila je kako se vratila u igru i pored problema sa zdravljem jer borbu za eliminaciju nikako ne sme da propusti.
Univerzitetski klinički centar Kragujevac organizovaće 17. i 19. novembra besplatne specijalističke preglede za stanovnike seoskog područja u mobilnoj ambulanti, koji će se obavljati bez zdravstvene knjižice.
Potpuno električna vozila (BEV) činila su 2,7 odsto svih novoregistrovanih automobila u Srbiji u prvoj polovini 2026. godine, što predstavlja značajan rast u odnosu na isti period prošle godine, kada je njihov udeo iznosio svega 0,8 odsto.
Meteorolog Ivan Ristić najavio je da Srbiju od 16. do 21. novembra očekuje otopljenje do 20 stepeni, a potom od 21. novembra novo zahlađenje sa najnižim temperaturama oko četiri stepena.
U teškoj saobraćajnoj nesreći, koja se večeras dogodila na putnom pravcu Tutin–Leskova, u mestu Velje Polje, život je izgubio mladić A. A. (19), dok je vozač automobila povređen.
Policija intenzivno traga za dvojicom nepoznatih muškaraca koji su rano jutros, oko 5 časova, bacili dva Molotovljeva koktela na porodičnu kuću u Obrenovcu.
Pevačica Avril Lavinj postala je majka u 42. godini i na svet donela svoje prvo dete, devojčicu, a emotivnim fotografijama novorođenčeta koje je objavila na društvenim mrežama izazvala je veliku pažnju javnosti i pokrenula pitanja o identitetu svog partnera.
Glumac Slaviša Čurović kaže da je njegov lik prota Vasa Živković kojeg igra u seriji "Pupin" bio skroman čovek koji je prepoznavao mlade talentovane ljude i pomagao im da se školuju.
Veliki problemi sa Majkrosoftovim servisima izazvali su pravu pometnju među korisnicima širom sveta, a dok mnogi pokušavaju da pronađu način da obavljaju svakodnevne poslovne obaveze, društvene mreže preplavili su duhoviti komentari na račun ovog tehnološkog kolapsa.
Dok se u većem delu Evrope smenjuju hladni i kišoviti dani, na jednom španskom ostrvu i u novembru možete uživati u suncu, peščanim plažama i prijatnim temperaturama. Fuerteventura je idealna destinacija za sve koji žele da produže leto i pobegnu od jesenjih gužvi.
Jutarnje vežbanje nije nužno bolje za kvalitet sna od večernjeg, pokazala je analiza više studija. Razlika je primećena uglavnom u učestalosti noćnih buđenja, i to nakon intenzivnijih treninga.
Princ Vilijam sve više uživa u prirodi, a čini se da je za to zaslužna i njegova supruga Kejt Midlton. Pored posmatranja ptica i šetnje sa porodičnim psima, prihvatio je i jedan od njenih omiljenih hobija na otvorenom, koji je ranije smatrao prilično neobičnim.
Bivši rijaliti učesnik Zvezdan Slavnić oglasio se na svom Instagram profilu i pokazao kako u svom domu proslavlja krsnu slavu Svete vrače Kozmu i Damjana.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.