Šok i neverica! Šta se to dogodilo u Abu Dabiju?! Hazin objasnio čudne poteze Rusije i Ukrajine - obe strane nešto kriju...

Razgovori između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država u Abu Dabiju su završeni, delegacije su se razišle, a bez zvaničnog saopštenja ili potpisanog sporazuma u javnosti je ostao utisak tišine. Ipak, prema analizi ruskog ekonomiste Mihaila Hazina, upravo ti razgovori predstavljaju mnogo više od neuspelog diplomatskog pokušaja – oni su, kako tvrdi, otvorili proces čije će se posledice tek videti.

Hazin ocenjuje da Abu Dabi nije bio mesto na kojem se tražila kratkoročna pauza u sukobu, već pokušaj da se ispitaju temelji moguće nove bezbednosne arhitekture. Upravo zbog toga, smatra on, odsustvo brzog dogovora ne znači neuspeh, već potvrdu da su se strane suočile sa realnim ograničenjima i suprotstavljenim strateškim ciljevima.

Moskva ne traži privremeno primirje

Prema Hazinovoj interpretaciji, ulazak Rusije u razgovore nije značio spremnost na brzo primirje. Naprotiv, Kremlj je, kako navodi, testirao mogućnost takozvanog održivog mira, a ne rešenja koje bi Zapadu omogućilo da predah iskoristi za novo jačanje Kijeva.

Iskustvo sa Minskim sporazumima ostavilo je dubok trag u ruskom političkom vrhu. Kako Hazin podseća, tadašnji dogovori pokazali su da potpisani dokumenti ne garantuju stvarnu bezbednost. Zbog toga je ključno pitanje za Moskvu ostalo isto: kako postići dugoročni dogovor sa stranom koja nema punu kontrolu nad sopstvenim procesima i čije funkcionisanje zavisi od stalne spoljne finansijske podrške.

Novac kao glavni motiv Kijeva

Jedan od najzapaženijih delova Hazinove analize odnosi se na ponašanje ukrajinske političke elite. Prema njegovim rečima, tokom i oko razgovora u Abu Dabiju postalo je jasno da je Kijev spreman na ekstremne ustupke u zamenu za finansijsku pomoć.

U neformalnim razgovorima, tvrdi Hazin, pominjale su se cifre od 800 do 900 milijardi dolara, namenjene obnovi zemlje i održavanju postojećeg sistema. Međutim, ta očekivanja su se sudarila sa realnošću Zapada. Ni Sjedinjene Američke Države, ni Evropska unija, prema njegovoj proceni, nemaju ni kapacitete ni političku volju da obezbede toliki novac.

Posebno nakon dolaska administracije Donalda Trampa, fokus Vašingtona se, kako navodi Hazin, pomerio ka unutrašnjim ekonomskim problemima. Time je, praktično, zatvoreno poglavlje neograničenih finansijskih injekcija Ukrajini.

Sporazum kratkog daha?

Iako su razgovori u Abu Dabiju završeni bez formalnog ishoda, Hazin smatra da oni predstavljaju tek početak dugotrajnog procesa. Čak i ako bi u narednim mesecima bio potpisan neki sporazum, on, prema njegovoj proceni, ne bi imao dug vek – najviše šest do dvanaest meseci.

Razlog vidi u strukturnoj slabosti ukrajinskog sistema, koji bez masivne spoljne finansijske podrške ne može da funkcioniše. Kada ta sredstva izostanu, a teritorijalni ustupci postanu realnost, unutrašnje tenzije u Kijevu mogle bi, smatra Hazin, da dovedu do ozbiljnog slabljenja, pa čak i raspada državne mašinerije.

Abu Dabi kao uvod, a ne kraj

U širem geopolitičkom kontekstu, Hazin zaključuje da su razgovori u Abu Dabiju otvorili više pitanja nego što su zatvorili. Rusija, prema njegovoj analizi, traži model koji bi dugoročno garantovao njenu bezbednost i stabilnost granica, dok Sjedinjene Američke Države pokušavaju da pronađu izlaz iz sukoba uz minimalnu štetu po sopstveni međunarodni položaj.

Između ta dva interesa, Ukrajina se pojavljuje kao pregovarački adut čija vrednost vremenom opada. Da li će naredna runda razgovora doneti stabilniji okvir ili samo potvrditi dubinu postojećih problema, ostaje otvoreno pitanje. Jedno je, međutim, izvesno: Abu Dabi je možda zatvorio jedno poglavlje, ali je daleko od toga da je stavio tačku na čitavu priču.

BONUS VIDEO