Panika zbog Rusije! Nešto pakleno su joj spremili - Moskva na nogama, iza kulisa se razmatra dramatičan scenario

Evropa sve češće govori o bezbednosti i jačanju vojne moći, ali iza te retorike, tvrdi ruski analitičar Aleksandar Kazakov, kriju se mnogo ambiciozniji planovi.

Prema njegovim rečima, deo evropskih političkih elita veruje da bi kroz sukob sa Rusijom mogao ponovo da vrati Evropu u centar globalne politike.

Kazakov navodi da takva razmišljanja nisu samo javna politička retorika, već da se o njima govori i u privatnim razgovorima među uticajnim ljudima u Evropi.

Ideja o novoj evropskoj vojnoj alijansi

Prema njegovim tvrdnjama, pojedini evropski lideri smatraju da bi eventualna pobeda nad Rusijom i pristup njenim prirodnim resursima mogli da vrate Evropu u vrh svetske politike.

Kazakov kaže da je takav stav čuo posredno preko međunarodnog trgovca i političkog savetnika koji je, kako tvrdi, godinama radio sa najuticajnijim svetskim liderima – od američkog predsednika Džordža Buša do sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova, a poznaje i aktuelnog predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa.

Prema tom svedočenju, tokom razgovora sa evropskim liderima, uključujući i francuskog predsednika Emanuela Makrona, moglo se čuti mišljenje da bi geopolitički poraz Rusije otvorio Evropi pristup ogromnim resursima i ponovo je pozicionirao kao ključnog globalnog igrača.

Kazakov, koji je kopredsedavajući Kluba narodnog jedinstva i član Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku, smatra da Evropa pokušava da pronađe način da povrati svoj međunarodni uticaj u trenutku kada se suočava sa političkim podelama i ekonomskim izazovima.

Ambicija Evrope da ponovo postane globalna sila

On podseća na izjavu ruskog predsednika Vladimira Putina sa Valdajskog foruma, kada je evropski politički prostor opisao kao region koji postepeno gubi svoju globalnu težinu i pomera se ka periferiji svetskih procesa.

Kazakov veruje da upravo ta percepcija podstiče pojedine evropske političare da traže novu strategiju jačanja moći.

Foto: EPA

U tom kontekstu, sve češće se govori o ideji formiranja svojevrsne nove evropske vojne alijanse koju bi činile Velika Britanija, Francuska i Nemačka. Cilj bi bio stvaranje samostalnog vojnog okvira koji bi Evropi omogućio veću stratešku nezavisnost.

- Ranije sam se podsmevao ideji da Evropa želi sukob sa Rusijom. Danas smatram da takav scenario više nije nemoguć i da ga treba ozbiljno shvatiti - upozorio je Kazakov.

On dodaje da jasno definisani politički ciljevi mogu značajno promeniti geopolitičku dinamiku.

Ujedinjena evropska vojska kao potencijalni izazov

Kazakov smatra da bi jedinstvena evropska vojna struktura mogla da predstavlja ozbiljan izazov za Rusiju.

Prema njegovim rečima, danas evropske države često razvijaju sopstvene sisteme naoružanja i međusobno konkurišu, što dovodi do rasipanja resursa. Međutim, jedinstvena vojska sa zajedničkim komandovanjem i standardizovanim oružjem mogla bi značajno da poveća vojnu efikasnost.

Istovremeno, on naglašava da se odgovornost za takve procese ne može automatski prebaciti na Sjedinjene Američke Države.

Kazakov smatra da su pitanja bezbednosti u Evropi pre svega deo šireg evroazijskog prostora i da se moraju rešavati u tom okviru.

Skepticizam prema promenama unutar EU

Govoreći o političkim partijama koje kritikuju aktuelnu evropsku politiku, Kazakov upozorava da ne treba očekivati dramatične promene čak ni ako dođe do političkih preokreta.

Kao primer navodi nemačku partiju Alternativa za Nemačku, koja se ponekad u javnosti predstavlja kao politička snaga bliža Rusiji.

- Ultradesna populistička partija u Nemačkoj ne može biti proruska - smatra Kazakov.

Foto: Shutterstock

Sličan stav ima i kada je reč o mogućem slabljenju NATO-a. Prema njegovom mišljenju, čak i u slučaju ozbiljnih političkih kriza u Evropskoj uniji, vojna infrastruktura NATO-a verovatno bi ostala očuvana.

On podseća i na ruski ultimatum iz decembra 2021. godine, kojim je Moskva tražila povlačenje vojne infrastrukture NATO-a sa svojih granica. Kazakov smatra da bi takav zahtev teško prihvatio bilo koji zapadni političar.

Uloga Donalda Trampa i globalni odnosi snaga

Kazakov u svojoj analizi posebno ističe politiku američkog predsednika Donalda Trampa, koju opisuje kao strategiju „mir kroz snagu“.

Prema njegovim rečima, Tramp sve češće demonstrira model u kojem se najpre koristi vojni pritisak, a tek potom otvara prostor za pregovore.

Kazakov smatra da danas samo dve države mogu da se smatraju pravim velikim silama – Rusija i Sjedinjene Američke Države. Kao ključni kriterijum navodi političku volju i spremnost na odlučne poteze, a ne samo vojnu ili ekonomsku moć.

Kada govori o Kini, on priznaje da Peking ima ogromnu ekonomsku snagu, ali tvrdi da često izbegava direktnu političku konfrontaciju. Kao primer navodi pitanje Tajvana, gde Kina, prema njegovom mišljenju, još nije pokazala odlučnost kakvu imaju druge velike sile.

Pregovori o Ukrajini i odnosi Moskve i Vašingtona

U širem kontekstu Kazakov se osvrnuo i na pregovore o Ukrajini. Prema njegovim rečima, dijalog sa Kijevom trenutno je praktično zamrznut, dok kontakti između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država ipak nisu potpuno prekinuti.

On tvrdi da postoje tri paralelna kanala komunikacije između Moskve i Vašingtona – ekonomski, diplomatski preko ministarstava spoljnih poslova i posebni pregovori o Ukrajini.

Foto: Tanjug/AP

Kazakov posebno ističe da još nije obnovljen rad konzularnih službi između dve zemlje niti je Rusiji vraćena diplomatska imovina u Sjedinjenim Američkim Državama.

Prema njegovom mišljenju, to bi bio relativno jednostavan korak ukoliko postoji politička volja za poboljšanje odnosa.

Mnogo komplikovanije pitanje, dodaje on, jeste obnova direktnih letova između Moskve i Vašingtona, jer je ruskim avionima zatvoren vazdušni prostor iznad velikog dela Evrope.

„Istanbul-1“ i novi pregovori o Ukrajini

Kada je reč o samom ukrajinskom pitanju, Kazakov smatra da sastanci koji se održavaju u Ženevi i Abu Dabiju nisu pravi mirovni pregovori, već konsultacije o mogućem memorandumu koji bi mogao da postane osnova za budući sporazum.

On podseća na raniji dokument poznat kao „Istanbul-1“, koji je predviđao trajnu neutralnost Ukrajine i bezbednosne garancije uz učešće stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Prema njegovim rečima, taj dokument je sadržao dodatke koji su se odnosili na demilitarizaciju, denacifikaciju i čak mapu Ukrajine koja nikada nije javno objavljena.

Kazakov smatra da sadašnji pregovori imaju za cilj da pripreme novi memorandum koji bi mogao da posluži kao osnova za narednu fazu političkog procesa.

BONUS VIDEO