Putin dobio zeleno svetlo?! Amerika donela jezivu vojnu odluku o NATO i Evropi: Ovo će uraditi u slučaju velikog rata

Pentagon sprema smanjenje američkih snaga i vojne opreme koje bi NATO mogao da koristi ako izbije velika kriza u Evropi, objavio je Rojters, pozivajući se na izvore upoznate sa planovima administracije Donalda Trampa.

Za evropske saveznike to je hladan tuš iz Vašingtona. Poruka je jasna: Amerika više ne želi da bude glavni oslonac evropske bezbednosti, a zemlje Evrope moraće mnogo brže da grade sopstvenu odbranu.

Pentagon smanjuje ono na šta je NATO navikao da računa

Prema navodima Rojtersa, administracija Donalda Trampa sprema se da obavesti saveznike da će SAD smanjiti svoj doprinos takozvanom NATO modelu snaga. To je sistem u kojem članice Alijanse unapred prijavljuju koje trupe, oružje i vojne kapacitete mogu da stave na raspolaganje ako dođe do rata, napada na neku članicu ili velike bezbednosne krize.

Koliko će tačno Vašington smanjiti svoj paket, za sada nije poznato. Takvi detalji se ne objavljuju javno, jer se odnose na ratne planove NATO-a. Ipak, izvori agencije tvrde da je odluka već doneta i da se odnosi na značajno smanjenje američkih kapaciteta namenjenih evropskom krilu Alijanse.

Drugim rečima, Evropa više ne može da računa na isti američki oslonac kao ranije. Američke snage ostaju u NATO-u, ali se menja ono što je za saveznike najvažnije: koliko bi vojske, tehnike i podrške SAD zaista stavile na sto ako kriza u Evropi eskalira.

Evropa plaća cenu dugog oslanjanja na Ameriku

Trampov stav nije iznenađenje. On već godinama govori da evropske članice NATO-a moraju više da ulažu u vojsku i da ne mogu očekivati da Vašington zauvek pokriva najveći deo troškova njihove bezbednosti.

Razlika je u tome što ta politika sada više nije samo poruka sa mitinga ili diplomatski pritisak. Prema Rojtersu, ona ulazi u planove Pentagona.

Vašington, kako se navodi, želi da Evropa postane prvi stub sopstvene odbrane, dok bi SAD zadržale važne, ali uži krug kapaciteta. To znači manje automatskog oslanjanja na američke rezerve i više pritiska na evropske vlade da same popune rupe u vojsci, municiji, logistici i protivvazdušnoj odbrani.

Američki komandant u NATO-u, general Aleksus Grinkevič, rekao je da eventualno smanjenje američkog prisustva u Evropi ne bi bilo sprovedeno preko noći. Prema njegovim rečima, taj proces mogao bi da traje godinama, kako bi saveznici imali vremena da ojačaju svoje snage.

U Evropi se trenutno nalazi oko 80.000 američkih vojnika, što pokazuje koliko je kontinent i dalje oslonjen na Vašington.

Nuklearna zaštita ostaje, ali signal je jasan

SAD, prema navodima Rojtersa, ne izlaze iz NATO-a i ne ukidaju američki nuklearni kišobran nad Alijansom. Za Evropu je to i dalje najvažnija bezbednosna garancija.

Međutim, sve ispod tog nivoa sada dolazi pod znak pitanja. Ako Pentagon smanjuje snage i opremu dostupne NATO-u u velikoj krizi, evropske prestonice više ne mogu da računaju da će Vašington automatski popuniti svaki nedostatak.

To je najteži deo poruke. Nije reč o simbolici, već o vrlo konkretnim stvarima: municiji, brigadama, avionima, protivvazdušnoj odbrani, transportu, komandnim sistemima i vojnoj industriji.

Evropske države sada moraju da urade ono o čemu godinama govore. Moraju da ubrzaju proizvodnju municije, popune jedinice, ojačaju odbranu neba, podignu logistiku i obnove vojnu industriju.

Bez toga, priče o evropskoj „strateškoj autonomiji“ ostaju samo lepa formulacija za govore i samite.

BONUS VIDEO