Haos u SAD! Šokantan kraj Trampovim ratnim pohodima: Senat doneo iznenađujuću odluku, svet čeka odgovor lidera Amerike

Američki Senat napravio je prvi ozbiljan rez prema ratnoj politici Donalda Trampa i izglasao nastavak procedure za rezoluciju kojom se predsedniku ograničava mogućnost da samostalno vodi vojne operacije protiv Irana bez odobrenja Kongresa.

Glasanje je prošlo tesno, sa 50 glasova za i 47 protiv, ali politička težina tog ishoda je mnogo veća od same brojke. Posle sedam neuspelih pokušaja, protiv Trampovog načina vođenja rata sa Iranom sada su stala i četvorica republikanaca — Rend Pol, Suzan Kolins, Lisa Murkovski i Bil Kesidi.

Kongres vraća ruku na ratne odluke

Rezoluciju je predložio demokratski senator Tim Kejn, a njena poruka je jednostavna: Bela kuća ne može neograničeno da uvlači SAD u rat sa Iranom bez jasnog mandata Kongresa, navodi Rojters.

Ako dokument prođe ceo zakonodavni put, Tramp bi morao da obustavi američko vojno angažovanje protiv Irana ukoliko za nastavak operacija ne dobije odobrenje Kongresa. To se posebno odnosi na nove udare, širenje operacija i produžavanje sukoba bez formalne ratne odluke.

Senatori koji podržavaju rezoluciju tvrde da se rat sa Iranom vodi bez dovoljno jasne strategije, ciljeva i odgovora na pitanje koliko dugo SAD nameravaju da ostanu u sukobu. Kejn je poručio da Kongres mora javno da raspravlja o ceni, rizicima i krajnjem cilju rata, umesto da samo naknadno prati odluke Bele kuće.

Osmi pokušaj prošao, ali bitka nije završena

Ovo nije konačno usvajanje zakona, već najvažniji proceduralni korak do sada. Senat je dozvolio da se mera pokrene dalje, što je samo po sebi veliki udarac za Trampa, jer su prethodni pokušaji padali jedan za drugim.

Pre samo nekoliko nedelja slična inicijativa nije prošla. CBS je tada objavio da je Senat odbio peti pokušaj demokrata da ograniče Trampova ratna ovlašćenja prema Iranu, dok je kasnije propao i sedmi pokušaj. Sada je, međutim, odnos snaga pomeren za jedan korak protiv Bele kuće.

Ipak, put do stvarnog ograničenja Trampa i dalje je težak. Rezolucija mora da prođe i kroz Predstavnički dom, a čak i ako je oba doma Kongresa usvoje, predsednik može da uloži veto.

Tu se nalazi najveća prepreka. Da bi Kongres oborio predsednički veto, potrebna je dvotrećinska većina u oba doma, što je u ovakvom odnosu snaga izuzetno teško. Rojters navodi da se upravo očekivani veto smatra glavnim zidom pred ovom inicijativom.

Tramp pod pritiskom zbog Irana

Glasanje dolazi u trenutku kada rat sa Iranom sve više opterećuje američku politiku. Tramp je ranije proglasio prekid vatre, ali su se operacije, blokade i napadi nastavili, zbog čega deo senatora tvrdi da administracija vodi zemlju u produženi sukob bez otvorenog priznanja da je Amerika već duboko u ratu.

Za demokrate, ovo je prilika da nateraju republikance da se javno izjasne: da li podržavaju neograničena ratna ovlašćenja predsednika ili žele da Kongres ponovo preuzme ustavnu ulogu u odlučivanju o ratu.

Za Trampa, ovo je upozorenje da se podrška u Senatu više ne podrazumeva. Četiri republikanska glasa protiv njegove linije ne menjaju odmah tok rata, ali pokazuju da se u Vašingtonu otvara pukotina oko Irana.

Rat više ne prolazi bez pitanja

Suština ove odluke nije u tome da je Kongres već zaustavio rat. Nije. Tramp i dalje ima ogroman prostor da manevriše, a veto mu ostaje najjače oružje.

Ali prvi put od početka novog talasa sukoba sa Iranom, Senat je uspeo da probije blokadu i pokrene meru koja predsedniku jasno poručuje: svaki novi korak prema Teheranu moraće politički da se plati.

Ako rezolucija nastavi da napreduje, rat sa Iranom više neće biti samo odluka Bele kuće i Pentagona. Moraće da uđe u Kongres, pred kamere, pred glasanje i pred javnost.

BONUS VIDEO