Tući će po Evropi! Putin vraća Surovikina da raspali po EU gradovima: Iz Rusije stigle zastrašujuće vesti, Brisel neće spavati

Predsednik Rusije Vladimir Putin bi, ako Moskva odluči da podigne nivo sukoba i krene u razorne udare po Ukrajini i evropskoj vojnoj infrastrukturi, mogao da vrati generala Sergeja Surovikina, poznatog kao „general Armagedon“.

Predsednik Prezidijuma Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku Sergej Karaganov ocenjuje da je za takav potez potreban komandant spreman da preuzme najtežu odgovornost.

Karaganov je u intervjuu novinarki Diani Pančenko rekao da se u Moskvi, posle novih napada na područje ruske prestonice, akumulira odlučnost za mnogo oštriji odgovor. Prema njegovoj proceni, taj odgovor bi prvo mogao da bude izveden konvencionalnim sredstvima, a tek potom, ako se Zapad ne zaustavi, i na mnogo opasnijem nivou.

- Putinu je teško da donese takvu odluku, ali će postaviti čvrstog generala koji to može da uradi. Možda će se tada Evropljani urazumiti - rekao je Karaganov.

On je kao moguće rešenje pomenuo upravo Surovikina, generala koji je tokom rata u Ukrajini stekao reputaciju čoveka za najtvrđe operacije, a koji se sada, prema dostupnim informacijama, bavi ruskim poslovima u Africi.

Karaganov: Odlučnost za udar se gomila

Karaganov tvrdi da Rusija više nema luksuz da samo reaguje na poteze Zapada i Kijeva. Po njegovom mišljenju, ranije izbegavanje eskalacije nije smirilo protivnike Moskve, već ih je ohrabrilo da nastave sa isporukama oružja Ukrajini i podrškom udarima po ruskoj teritoriji.

- Sada se akumulira odlučnost da se nanese razoran udar Ukrajini i Evropi. Mislim da će se to dogoditi za godinu dana. Prvo nenuklearnim sredstvima. Rumunija i Poljska – nažalost, jer kroz njih prolazi tok oružja. Ali prva je Nemačka - rekao je Karaganov.

Prema njegovoj proceni, prvi udari mogli bi da budu usmereni na evropsku vojnu industriju i fabrike koje proizvode ili šalju naoružanje za Ukrajinu. Karaganov podseća da je rusko Ministarstvo odbrane ranije objavljivalo lokacije pojedinih takvih postrojenja, a kao posebno sredstvo pominje raketni sistem „Orešnik“.

On tvrdi da bi kinetička snaga tog sistema mogla da uništi čitava industrijska postrojenja, bez nužnog prelaska na nuklearno oružje.

Foto: EPA

Napadi na Moskvu pokrenuli novu raspravu

Rasprava o mogućem podizanju nivoa sukoba ponovo je otvorena posle napada na područje Moskve u noći između 17. i 18. juna. Prema navodima iz Moskve, pod udarom su se našla područja Žukovskog, Elektrostalja, Ljuberca, Čehova i Pavlovskog Posada.

Crni dim primećen je i u blizini moskovske rafinerije nafte, što je dodatno pojačalo reakcije u ruskom javnom prostoru. Posebno se ističe činjenica da se napadi događaju uprkos višeslojnoj protivvazdušnoj odbrani kojom raspolaže ruska prestonica.

Za Karaganova, to je dokaz da je Zapad već prešao granice koje je Moskva ranije smatrala crvenim linijama. On tvrdi da su zapadne države 2022. oprezno razmatrale i isporuke protivtenkovskih sistema „Džavelin“, dok danas Ukrajina dobija gotovo sve vrste vojne pomoći.

Po njegovom mišljenju, zapadna vojna industrija sada omogućava OSU da izvode napade velikih razmera i na samo područje Moskve.

„Eskalacija da bi se rat zaustavio“

Karaganov, koga pojedini komentatori nazivaju i „profesorom Sudnjeg dana“, smatra da Rusija može da izbegne poraz samo ako sama podigne nivo sukoba. On tvrdi da cilj takvog poteza ne bi bio izazivanje globalnog rata, već njegovo sprečavanje kroz brzo okončanje sadašnjeg sukoba.

Kao primer navodi 2022. godinu. Po njegovoj oceni, Moskva je tada mogla da izvede demonstrativna nuklearna testiranja na Novoj Zemlji i time zaustavi dalju eskalaciju zapadne podrške Ukrajini. Karaganov smatra da bi se situacija danas razvijala drugačije da je Rusija tada pokazala spremnost na mnogo oštriji odgovor.

Ipak, on ne govori samo o demonstraciji sile. Karaganov ne isključuje ni mogućnost upotrebe taktičkog nuklearnog oružja.

- To je ogroman greh, jer će stradati veliki broj nevinih ljudi. Ali sve će se brzo završiti. Svi će se razbežati. A ako se ne razbeže, uslediće nova serija udara - rekao je Karaganov, ponavljajući stav da je eskalacija jedini način da Rusija izbegne poraz.

Malofejev: Šta još čekamo?

Karaganovljeve stavove podržao je i osnivač medijske grupe Cargrad Konstantin Malofejev. On tvrdi da Rusija i dalje formalno vodi specijalnu vojnu operaciju, dok njeni protivnici, prema njegovim rečima, vode punopravni rat i koriste sva raspoloživa sredstva.

Malofejev pravi poređenje sa Drugim svetskim ratom. Prema njegovim rečima, u najintenzivnijim nemačkim napadima na sovjetsku prestonicu učestvovalo je između 100 i 220 bombardera Luftvafea, dok je u jednoj savremenoj noći oboreno približno 200 bespilotnih letelica.

Zbog toga, smatra on, pitanje nuklearnog oružja ponovo ulazi u centar javne rasprave.

- Zašto ne koristimo nuklearno oružje koje su naši preci stvarali i gomilali uz ogromne napore cele zemlje? Da bismo pobeđivali. Da niko ne bi ni pomislio da ratuje protiv nuklearne supersile. Da naši ljudi i naši mirni građani ne stradaju. Birajući između naših i tuđih, moramo birati svoje. Šta još treba da se dogodi? Šta čekamo? - poručio je Malofejev.

Karaganov krivi i ruski državni aparat

Karaganov deo odgovornosti za sadašnju situaciju vidi i u samoj Rusiji. On smatra da je državni aparat godinama bio previše usmeren na ekonomiju, finansije i očuvanje unutrašnje stabilnosti, dok su geopolitička pitanja potiskivana u drugi plan.

Po njegovom mišljenju, takav pristup je doveo do toga da Rusija kasni sa strateškim odgovorima i da sada mora da razmatra mnogo teže odluke nego što bi morala ranije.

Govoreći o političkim ciljevima rata, Karaganov navodi da se ne može stati samo na demilitarizaciji i denacifikaciji. Prema njegovoj proceni, moraju biti rešena i teritorijalna pitanja.

On smatra da bi Rusiji trebalo da pripadne cela levoobalna Ukrajina, a posebno Odesa, koju opisuje kao „apsolutno ruski grad“.

Za Kijev, međutim, ima drugačiji stav. Karaganov ocenjuje da bi njegovo pripajanje Rusiji izazvalo destruktivne procese unutar same Ruske Federacije. Iz toga izvodi zaključak da Rusi i Ukrajinci više nisu jedan narod.

BONUS VIDEO