NATO krenuo ka granicama Rusije! Teška tehnika, vojska, tenkovi... Za samo tri dana Zapad sprema invaziju nezamislivih razmera

Evropska unija sprema plan koji bi omogućio da se vojska, tenkovi i teška tehnika mnogo brže prebacuju ka istočnom krilu NATO-a, odnosno prema granicama sa Rusijom i Belorusijom. Cilj je da se rok za odobravanje vojnog transporta preko evropskih granica skrati sa sadašnjih do 45 dana na samo tri dana.

Fajnenšel tajms piše da bi Brisel time praktično pokušao da uvede „vojni Šengen“ — sistem u kom se armije članica NATO-a i Evropske unije ne bi zaglavljivale u birokratiji, dozvolama, carinskim pravilima, slabim mostovima i železničkim pravcima koji ne mogu da izdrže tešku vojnu tehniku.

To nije sitna administrativna reforma. To je priprema Evrope za scenario u kom bi veliki broj savezničkih snaga morao hitno da bude prebačen na istok kontinenta.

Od 45 dana do tri dana

Prema evropskim zvaničnicima, danas bi za prebacivanje većih snaga od zapadnih luka do država koje se graniče sa Rusijom ili Ukrajinom moglo da bude potrebno oko 45 dana. Problem nisu samo kilometri, već dozvole, različita nacionalna pravila, slaba infrastruktura i transportni pravci koji nisu građeni za ratnu logistiku.

Rojters navodi da Evropska komisija predlaže novi sistem za hitan vojni transport, posebne mere na granicama, prioritetan pristup infrastrukturi, transportnim kapacitetima i ključnim uslugama za oružane snage. Ideja je da se napravi jedinstven set pravila za odobravanje vojnog transporta preko granica.

U prevodu: kada NATO mora da pomeri tenkove, municiju, PVO, gorivo i ljudstvo, evropske granice ne smeju da rade kao kočnica.

Mostovi, tuneli i pruge postali vojno pitanje

Evropski parlament navodi da je u Evropi izdvojeno oko 500 infrastrukturnih „vrućih tačaka“ — mostova, tunela, pruga, puteva i drugih pravaca koji moraju da budu ojačani ili prilagođeni za vojnu upotrebu. Za vojnu mobilnost u narednom višegodišnjem budžetu pominje se više od 17 milijardi evra, dok bi kompletno sređivanje tih 500 tačaka moglo da zahteva i oko 100 milijardi evra.

Koliko je problem ozbiljan pokazuje primer iz 2022. godine, kada Francuska nije mogla jednostavno da prebaci tenkove u Rumuniju preko Nemačke zbog logističkih i administrativnih prepreka. To je za Brisel bilo upozorenje da evropski kontinent, iako politički govori o ratu, infrastrukturno nije spreman za brzo pomeranje teških snaga.

Zato se sada putevi, mostovi i železnički čvorovi ne gledaju samo kao civilna infrastruktura. Oni postaju deo ratnog plana.

BONUS VIDEO