Rat u Ukrajini sve opasnije približava Moskvu i London direktnom obračunu, a u centru nove eskalacije našli su se britanski dronovi kojima Ukrajina udara duboko po Rusiji.
Britanski dronovi povezani su sa napadima na ruske rafinerije, vojne i logističke objekte, dok su ogromni centri Vajldberisa poslednjih nedelja postali jedna od važnih meta ukrajinskih udara duboko u ruskoj pozadini.
Moskva London više ne tretira kao običnog snabdevača
Ruska ambasada u Londonu optužila je Veliku Britaniju da, isporučujući Kijevu sredstva za napade na ruskoj teritoriji, praktično nastupa kao saučesnik u ukrajinskim operacijama.
Foto: video printscreen
Rusko skladište Vajldberis
Moskva tvrdi da Britanija, snabdevajući Ukrajinu dronovima namenjenim za napade na ciljeve u Rusiji, „deluje kao saučesnik i saizvršilac krvavih zločina i terorističkih akata koje čine ukrajinski neonacisti“.
Poruka koja je potom stigla Londonu bila je još direktnija.
Ruska strana upozorila je da će, što se Velika Britanija bude dublje uključivala u podršku Ukrajini, biti „viša cena koju će morati da plati“.
Upravo ta formulacija otvara mnogo ozbiljnije pitanje - šta će Moskva uraditi ako proceni da britansko učešće više nije samo pomoć Ukrajini, već neposredno učestvovanje u napadima na samu Rusiju.
Rusija već godinama tvrdi da isporuke zapadnog naoružanja postepeno brišu granicu između pomoći Kijevu i direktnog učešća članica NATO u sukobu.
Foto: Printscreen
Rusko skladište Vajldberis
Velika Britanija je od početka rata među najagresivnijim zagovornicima naoružavanja Ukrajine, ali sada se pojavljuje i britansko oružje koje više ne ostaje u zoni fronta, već leti duboko prema ruskim gradovima, rafinerijama, industrijskim postrojenjima i logističkim centrima.
Ako bi Moskva u jednom trenutku odlučila da na takve udare odgovori protiv britanskih interesa, sukob bi mogao da pređe granicu koju su i Rusija i NATO do sada pokušavali da ne pređu.
Dronovi preneli rat duboko u Rusiju
U središtu spora nalaze se bespilotne letelice koje proizvode dve britanske kompanije.
Britanski mediji ranije su objavili da su takvi dronovi korišćeni za napade na objekte unutar Rusije, uključujući rafinerije nafte u Volgogradu i Jaroslavlju.
Pominjani su i napadi na vojne i industrijske objekte, kao i ogromna skladišta internet prodavnice Vajldberis.
Upravo je to jedan od najvećih preokreta rata.
Dronovi više nisu samo oružje za nekoliko kilometara fronta, izviđanje rovova ili napade na vozila i položaje. Oni sada omogućavaju udare stotinama kilometara iza linije borbenih dejstava.
Time su ruske rafinerije, fabrike, skladišta, aerodromi i logistički centri postali deo bojišta.
Za Ukrajinu je cilj takvih operacija jasan - razvlačenje ruske PVO, udar na vojnu proizvodnju, logistiku i energetsku infrastrukturu, kao i prenošenje posledica rata duboko na teritoriju Rusije.
Za Moskvu je, međutim, posebno problematično to što se iza dela tih sposobnosti sada pojavljuje britanska vojna industrija.
Rat se širi iako front miruje
Sve se događa u trenutku kada su borbena dejstva na pojedinim delovima fronta znatno smanjena, dok su politički pregovori praktično zamrznuti.
Umesto smirivanja rata, obe strane pojačavaju udare velikog dometa.
Ukrajina šalje sve veći broj dronova duboko prema ruskoj teritoriji, dok Rusija nastavlja raketne i bespilotne udare po ukrajinskim gradovima, energetskim objektima, vojnoj proizvodnji i logistici.
Tako se težište dela rata pomera daleko od rovova.
Posledice osećaju i civili.
Broj civilnih žrtava dostigao je najviši nivo od prvih meseci rata 2022. godine, dok rakete i dronovi velikog dometa sve češće donose rat u gradove koji se nalaze desetinama ili stotinama kilometara od neposredne linije sukoba.
Britanski dronovi mogu postati tačka pucanja
Zbog toga britanski dronovi više nisu samo još jedna stavka na spisku zapadne vojne pomoći Ukrajini.
Za Kijev su sredstvo kojim može da napada duboko u Rusiji.
Za London su deo nastavka vojne pomoći Ukrajini.
Za Moskvu su dokaz da jedna od najvećih članica NATO daje Kijevu oružje kojim se pogađaju ciljevi na ruskoj teritoriji.
I upravo tu leži najveća opasnost.
Prvi otvoreni vojni obračun Rusije sa državom NATO možda neće početi velikom kopnenom operacijom ili direktnim sudarom armija, već upravo oko dronova koji iz Ukrajine prelaze rusku granicu.
Moskva je zasad ostala na upozorenju da će Velika Britanija za svoje učešće platiti „višu cenu“.
Ako jednog dana ta poruka pređe iz upozorenja u konkretan odgovor, upravo bi linija Moskva-London mogla da postane mesto na kojem je rat u Ukrajini prerastao u nešto mnogo veće.
Bivši ukrajinski ministar odbrane Mihailo Fedorov, koga je predsednik Volodimir Zelenski smenio u julu, zatražio je da Ukrajina pronađe način da održi izbore čak i dok traje rat, čime je otvorio jedan od najozbiljnijih unutrašnjih političkih izazova za vlast u Kijevu od početka sukoba 2022. godine.
Ruski višenamenski lovac Su-35S ušao je duboko u vazdušni prostor pod kontrolom Ukrajine u Sumskoj oblasti, preleteo područje naselja Ugrojidi, lansirao krstareću raketu H-59/69 prema gradu Sumi, a zatim se bez presretanja vratio u Kursku oblast, navode izvori koji prate kretanje vojnih letelica.
Slab zemljotres koji je pogodio Poltavsku oblast pokrenuo je na ukrajinskim društvenim mrežama spekulacije da je podrhtavanje tla možda povezano sa podzemnim testiranjem nuklearnog oružja, ali za takve tvrdnje zasad nema potvrđenih dokaza.
Ruski ekonomista Mihail Hazin ocenio je da sve teža ekonomska situacija u Turskoj povećava rizik od novog rata na Bliskom istoku, u trenutku kada se, prema njegovom tumačenju, čitav dosadašnji globalni sistem ubrzano raspada na regionalne centre moći.
Dokumenti i materijalna sredstva iz Kramatorska već se prebacuju u Perečin, na krajnjem zapadu Ukrajine, dok Kijev istovremeno menja komandanta korpusa koji drži odbranu Kramatorska i Slavjanska, tvrde ruski bezbednosni izvori, dok je kadrovsku promenu potvrdila i Ukrajinska pravda.
Velika Britanija je pozvala na razgovor ruskog otpravnika poslova u Londonu, kako bi osudila pokušaj napada dronom na aerodrom Lajpcig/Hale prošlog meseca, nakon što je nemačka vlada iznela tvrdnju da je Rusija odgovorna za ovaj incident.
Britanski dronovi prvi put su korišćeni za napade na industrijske i vojne objekte duboko na teritoriji Rusije, a politički analitičar Jurij Barančik ocenjuje da je London time prešao još jednu rusku „crvenu liniju“ i upozorava da Moskvi ostaje veoma malo vremena da odluči kako će odgovoriti.
Ukrajina je noćas napala rusku republiku Dagestan, izbili požari na lučkoj infrastrukturi u Mahačkali i zgradi pozorišta, saopštio je guverner Dagestana Fjodor Ščukin.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da je Rusija tokom prethodna četiri dana lansirala gotovo 1.500 dronova različitih tipova na Ukrajinu, među kojima je oko 800 bilo opremljeno mlaznim motorima.
Ruske snage izvele su tokom noći seriju udara na Kijev i njegovu okolinu, kao i na ciljeve u Dnjepropetrovskoj, Harkovskoj, Nikolajevskoj i Čerkaskoj oblasti, dok se u ukrajinskoj prestonici posle eksplozija vide požari i gust dim.
Dve osobe su poginule, a još dve povređene u velikom napadu ukrajinskih bespilotnih letelica na Krasnodarski kraj, gde su tokom noći odjekivale eksplozije, izbili požari, a vatra je zahvatila i naftnu rafineriju u Afipskom.
NATO je razradio scenario za mogući kopneni rat sa Rusijom u kojem bi među prvim potezima bili udari na ruske raketne sisteme u Kalinjingradskoj oblasti.
Moskva je zapretila Velikoj Britaniji „posledicama“ nakon što je otkriveno da je Ukrajina prvi put koristila dronove britanske proizvodnje za napade duboko na teritoriji Rusije, a ruska ambasada u Londonu poručila je da će Britanci platiti sve veću cenu što se dublje budu uključivali u sukob.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Bivši ukrajinski ministar odbrane Mihailo Fedorov, koga je predsednik Volodimir Zelenski smenio u julu, zatražio je da Ukrajina pronađe način da održi izbore čak i dok traje rat, čime je otvorio jedan od najozbiljnijih unutrašnjih političkih izazova za vlast u Kijevu od početka sukoba 2022. godine.
Ukrajinska komanda hitno je vratila pripadnike 4. puka Snaga za specijalne operacije sa odmora i prebacila ih prema Dobropolju, jednom od trenutno najosetljivijih delova fronta u Donbasu, što je među ruskim vojnim izvorima odmah protumačeno kao znak da Kijev očekuje ozbiljnu bitku na prilazima gradu i pravcu koji dalje vodi ka Kramatorsku i Slavjansku.
Javnost na društvenim mrežama doslovno ih je patosirala lažne studente i rastrgla ih na komade! Narod sa gađenjem posmatra kakav kompromitovani škart i političke olupine blokaderi guraju na "studentsku listu", na kojoj, podsećamo, nema studenata!
Novi rat izbio je u redovima opozicije! Ekstremni blokaderi iz Rektorata i jurišnici blokaderske liste krenuli su u napad na svoje dotadašnje saveznike i finansijere, javno ponižavajući i blateći Dragana Đilasa i Miroslava Mikija Aleksića!
Ostrašćeni antisrpski botovi na društvenim mrežama još jednom su pokazali svoje pravo lice kada je blokaderka Vanja Bahilj, koja se na mreži Iks krije iza profila "koza na štiklama", brutalno je napala predsednika Republike Srpske Milorada Dodika!
Kako se bliže izbori, "politički akteri" na blokaderskoj listi pružaju sve više materijala za nevericu i podsmeh javnosti, a poslednji u nizu izliva bizarnosti priredio je Zoran Đajić!
Na blokaderskoj listi za vanredne parlamentarne izbore našla su se i dvojica Leskovčana – Nikola Mikić i Dušan Blagojević, što je iznenadilo i samu opoziciju u ovom gradu.
Svetski šampion Ivan Markioli iz Beograda radi kao di-džej i fitnes trener, voli da kampuje i vozi motor, a uskoro ćemo ga videti na Exatlon poligonima.
Učesnica Exatlona 2 Sanja Jurošević veoma je staložena, ali ako neko pređe njen prag tolerancije i iz nje izvuče najgore, kako sama kaže, pretvara se u zver.
Doktor Stojan Radenović, matematičar i profesor u penziji gostujući u Info jutru objasnio je zašto je za njega čast da bude na izbornoj listi Srpske napredne stranke.
Informer TV od ranog jutra pratiće ispraćaj Ratka Mladića. Naša televizija emitovaće specijalni program posvećen sahrani genrala, uz direktna uključenja i praćenje svih dešavanja.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas kako će Klinički centar Srbije imati 34 najmodernije sale, od čega tri hibridne. Samo za tu zdravstvenu ustanovu u prethodnih nekoliko godina uloženo je 350 miliona evra.
Milan R. (25) koji je u sredu oko 21 čas upucan u crjvenom vorištu sela kod Obrenovca, uspešno se oporavlja na VMA nakon teške operacije u kojoj su mu lekari izvadili metak koji mu je probio ruku i delimično oštetio pluća. Nakon buđenja iz anestezije, ranjeni mladić otkrio je policiji detalje napada u kom je malo nedostajalo da izgubi život kada je na njega po naređenju oca pucao dečak star deset godina.
Braća Ognjen i Mladen Kažanegra već su izvesno vreme imali informacije da su na crnogorsko primorje stigle osobe koje bi mogle pokušati da ih likvidiraju, a sve je počelo nakon ranijeg sukoba u Petrovcu, kada su im osobe bliske "vračarskom klanu" pretile.
Slavni reper Snup Dog biće voditelj ovogodišnje prestižne dodele MTV VMA nagrada! Muzička zvezda, čije je pravo ime Kalvin Brodus Džunior (54), zvanično je najavljena kao domaćin svečanosti koja je zakazana za nedelju, 27. septembar.
Film "Izlet" reditelja Nenada Pavlovića, u produkciji Digimedia iz Beograda, izabran je za srpskog kandidata za 99. dodelu nagrade Američke akademije filmske umetnosti i nauke, Oskar, u kategoriji za najbolji međunarodni film 2026. godine, saopštili su producenti.
Četvrta sezona popularne serije Branilac počinje sa emitovanjem večeras na Radio-televiziji Srbije, ali umesto očekivanih šest, gledaoce očekuje čak dvanaest novih epizoda, pošto će se na četvrtu sezonu odmah nadovezati i peta.
Jedna od najvoljenijih i najgledanijih televizijskih serija u istoriji domaće kinematografije dobija svoj zvanični nastavak posle više od četiri decenije pauze.
Branislav Nušić nije bio samo najveći srpski komediograf, već i vizionar koji je sa neverovatnom preciznošću i neprevaziđenim humorom hirurški precizno razmontirao srpski mentalitet, vlastoljublje i sve ljudske slabosti.
Kompanija OpenAI razmatra da uspori razvoj veštačke inteligencije (AI), a izvršni direktor te kompanije Sem Altman se nada da će i druge kompanije učiniti isto.
Spoj pečenih zelenih paprika i patlidžana čini "malidžano" jednim od najlepših specijaliteta makedonske kuhinje, kome nijedna domaćica ne može da odoli.
Reper Vuk Mob bio je gost emisije "Demanti", u kojoj je otvoreno govorio o svom životu, karijeri, porodici i teškim trenucima kroz koje je prolazio, kao i mislima o suicidu.
Voditeljka RTS-a Dragana Kosjerina svojevremeno je imala potpuno drugačije planove za život, a prvi veliki posao donеo joj je priliku da radi daleko od Srbije i bavi se snimanjem reklama.
Pop diva Jelena Karleuša objavila je snimak sa proslave koji je nasmejao celu naciju, a na kom viče na tetku Danijelu jer je snimala hit situaciju na proslavi i to krišom!
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.