Rusiju je zahvatio drugi talas nestašice goriva - prema podacima aplikacije „GdeBENZ“, 16. avgusta benzin i dizel bili su dostupni na samo 28,1 odsto benzinskih stanica koje servis prati širom zemlje, dok je samo nedelju dana ranije taj udeo iznosio 41 odsto.
Problemi više nisu ograničeni na udaljene regione. Rojtersovi reporteri zabeležili su da benzina ponovo nema na pojedinim pumpama u Moskovskoj oblasti, dok je dizel i dalje bio dostupan na gotovo svim stanicama. U najmanje deset regiona lokalne vlasti ponovo su pooštrile ograničenja prodaje goriva.
⛽️ Gasoline is available at only 28% of Russian gas stations: a second wave of the fuel crisis is hitting Russia
Long lines have formed at gas stations in Moscow and other regions, while some types of gasoline have disappeared entirely at certain stations. pic.twitter.com/vUvICck1Ij
— NEXTA (@nexta_tv) August 18, 2026
Nestašica je počela da se ozbiljno širi još u maju, a do jula je pogodila gotovo sve delove Rusije. Vlasti su tada zabranile izvoz goriva, ublažile zahteve za kvalitet benzina i otvorile mogućnost većeg uvoza naftnih derivata. Do kraja jula situacija se donekle stabilizovala, ali je novi niz napada bespilotnim letelicama na rafinerije krajem jula i početkom avgusta ponovo poremetio tržište.
Rusko Ministarstvo energetike još početkom leta priznalo je da pojačani vazdušni napadi na objekte energetskog sistema izazivaju privremene probleme sa snabdevanjem u pojedinim regionima. Ministarstvo je formiralo poseban štab sa najvećim energetskim kompanijama kako bi održalo isporuke goriva.
Nova kriza sada se posebno oseća u Volgogradskoj, Čeljabinskoj, Orenburškoj, Voronješkoj, Samarskoj, Penzenskoj, Saratovskoj, Lipeckoj i Rostovskoj oblasti, kao i u Tatarstanu, gde je prema podacima aplikacije „GdeBENZ“ zabeležen pad dostupnosti benzina i dizela.
Ruska vlada priznala je da snabdevanje ostaje otežano u nizu oblasti, uključujući Orenburšku, Lipecku i Tversku oblast, Krasnodarski, Zabajkalski, Primorski i Krasnojarski kraj, kao i republike Tuvu i Hakasiju.
Rafinerije daleko ispod normalnog nivoa
Problemu dodatnu težinu daju podaci o preradi nafte.
Ruske rafinerije su u julu uspele da preradu podignu na oko 4,2 miliona barela dnevno, ali analitičari Kplera procenjuju da bi avgust mogao da donese novi pad na približno četiri miliona barela dnevno. Uobičajen nivo prerade iznosi oko 5,5 miliona barela dnevno.
Izvor Komersanta iz industrije procenjuje da se ruske rafinerije tokom ove godine više neće vratiti na uobičajeni nivo prerade. Istovremeno je prodaja benzina na Međunarodnoj robnoj berzi u Sankt Peterburgu od početka avgusta pala za oko 20 odsto u odnosu na drugu polovinu jula.
Situacija je naterala Moskvu da posegne i za uvozom.
U Murmansk je stigla pošiljka benzina AI-92 iz Indije, ali je gorivo nekoliko dana ostalo u luci zbog visoke cene. Indijski benzin je prvobitno nuđen po 130.000 rubalja za tonu, potom po 110.000, dok se ruska berzanska cena kretala oko 73.000 rubalja. Nakon pregovora dogovoreni su uslovi da pošiljka ipak krene prema ruskim pumpama.
Država krenula na vlasnike pumpi
Problemi sa nestašicom prate i optužbe za naglo podizanje cena.
Federalna antimonopolska služba Rusije (FAS), koja kontroliše tržišnu konkurenciju i zloupotrebe dominantnog položaja, od početka godine pokrenula je 41 postupak protiv naftnih kompanija i nezavisnih učesnika na tržištu i izdala 68 upozorenja zbog mogućeg kršenja antimonopolskih propisa. Samo tokom leta otvoreno je 30 postupaka, gotovo tri puta više nego tokom prvih pet meseci godine.
Najviše problema zabeleženo je kod nezavisnih benzinskih stanica, koje su posebno izložene nestašicama i skoku nabavnih cena.
Ruske vlasti pokušavaju da tržište drže pod kontrolom zabranom izvoza, uvozom goriva, povećavanjem opterećenja rafinerija koje još rade i privremenim dozvoljavanjem benzina nižih ekoloških standarda. Ministarstvo energetike navodi da se gorivo prioritetno usmerava državnim službama, hitnim službama i poljoprivrednicima.
Ali podaci sa pumpi pokazuju koliko je ravnoteža i dalje krhka: 41 odsto dostupnih stanica jedne nedelje, samo 28,1 odsto sledeće, uz povratak redova čak i u moskovskom regionu.
Bivši ukrajinski ministar odbrane Mihailo Fedorov, koga je predsednik Volodimir Zelenski smenio u julu, zatražio je da Ukrajina pronađe način da održi izbore čak i dok traje rat, čime je otvorio jedan od najozbiljnijih unutrašnjih političkih izazova za vlast u Kijevu od početka sukoba 2022. godine.
Nacionalni antikorupcijski biro Ukrajine (NABU) i Specijalizovano antikorupcijsko tužilaštvo (SAP) stigli su u Kancelariju predsednika Ukrajine, gde su, prema navodima iz Kijeva, pokrenute istražne radnje u slučaju velike kriminalne grupe povezane sa sadašnjim i bivšim poslanicima.
Ruski višenamenski lovac Su-35S ušao je duboko u vazdušni prostor pod kontrolom Ukrajine u Sumskoj oblasti, preleteo područje naselja Ugrojidi, lansirao krstareću raketu H-59/69 prema gradu Sumi, a zatim se bez presretanja vratio u Kursku oblast, navode izvori koji prate kretanje vojnih letelica.
Slab zemljotres koji je pogodio Poltavsku oblast pokrenuo je na ukrajinskim društvenim mrežama spekulacije da je podrhtavanje tla možda povezano sa podzemnim testiranjem nuklearnog oružja, ali za takve tvrdnje zasad nema potvrđenih dokaza.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je evropske države da bi eventualni direktan napad na Rusiju doveo do „suštinski drugačijeg“ i veoma kratkog rata.
Irski novinar i geopolitički komentator Čej Bouz ocenio je da se položaj Volodimira Zelenskog naglo pogoršava dok ruski udari sve snažnije pritiskaju ukrajinsku ekonomiju, energetiku i crnomorske luke.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je Kijev spreman da traži kompromis sa Rusijom o žitu i energetici, ali da ustupci moraju da budu obostrani.
Evropske zemlje ubrzano spremaju novu isporuku raketa Patriot Ukrajini kako bi Kijev dočekao zimu sa većim zalihama za odbranu od ruskih raketnih udara.
Predsednik SAD Donald Tramp traži od lidera Rusije i Ukrajine Vladimira Putina i Volodimira Zelenskog da rat okončaju do novembra, najkasnije do kraja ove godine.
Rusija je u proleće 2014. propustila jedinstvenu priliku da odlučnom vojnom intervencijom u Donbasu potpuno promeni tok ukrajinske krize, u trenutku kada Oružane snage Ukrajine (OSU) još nisu bile spremne za ozbiljan i dugotrajan rat, smatra ruski vojni analitičar Konstantin Sivkov.
Ruski predsednik Vladimir Putin objavio je da je ruska vojska zauzela Svjatogorsk u Donjeckoj oblasti, ali je nekoliko dana kasnije iz samog centra tog grada stigao direktan odgovor.
Premijer Jermenije Nikol Pašinjan mogao bi već u najskorije vreme ponovo da doputuje u Moskvu na razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, i to u trenutku kada su odnosi dve zemlje prošli kroz možda najveću promenu od raspada Sovjetskog Saveza.
Specijalni izaslanici predsednika SAD Donalda Trampa Stiv Vitkof i Džared Kušner posluženi su krimskotatarskim jelima dok su vozom iz poljskog Žešova putovali ka Kijevu, samo dan nakon razgovora sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u Moskvi.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski posle istorijskih razgovora sa američkim izaslanicima Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom u Kijevu potvrdio je scenario od kojeg se u toj zemlji najviše strahuje – mirovnog proboja nema, rat će se, kako sada stvari stoje, nastaviti i tokom predstojeće zime.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Bivši ukrajinski ministar odbrane Mihailo Fedorov, koga je predsednik Volodimir Zelenski smenio u julu, zatražio je da Ukrajina pronađe način da održi izbore čak i dok traje rat, čime je otvorio jedan od najozbiljnijih unutrašnjih političkih izazova za vlast u Kijevu od početka sukoba 2022. godine.
Prema saznanjima Gledalačko obaveštajne službe Informera (GOSI), rektor Vladan Đokić definitivno je vetiran, prvi na listi biće bivši košarkaš Dejan Bodiroga, a bivši guverner Narodne banke Srbije, koji je upropastio ekonomiju, Dejan Šoškić biće drugi.
Blokaderski advokat Čedomir Kokanović izneo je niz, najblaže rečeno, gnusnih komentara na svom profilu na društvenoj mreži Iks, koji u stvari na najbolji mogući način prikazuju pravo lice onih koji već skoro pune dve godine aktivno pokušavaju da sruše našu zemlju.
Član Evropskog parlamenta - ustaški evroposlanik Stiven Nikola Bartulica, kome su "studenti" tapšali u Strazburu, opleo je po Srbiji zbog sahrane enerala Ratkla Mladića.
Mark Kinanga u Srbiju je stigao pre četiri godine, za samo dve naučio je jezik i uklopio se u novu sredinu, a uskoro ćemo videti kako će se snaći u Exatlonu.
IT stručnjak Nemanja Makuljević imao je veliku želju da bude deo sportskog rijalitija Exatlon, a uskoro ćemo ga videti na poligonima u Dominikanskoj Republici.
Doktor Stojan Radenović, matematičar i profesor u penziji gostujući u Info jutru objasnio je zašto je za njega čast da bude na izbornoj listi Srpske napredne stranke.
Informer TV od ranog jutra pratiće ispraćaj Ratka Mladića. Naša televizija emitovaće specijalni program posvećen sahrani genrala, uz direktna uključenja i praćenje svih dešavanja.
Posle velikog požara koji je zahvatio Deliblatsku peščaru, među crnim i spaljenim predelima pojavili su se prvi znaci oporavka prirode, kada je mladi ruj ponovo poterao zelene izdanke.
Na tradicionalnoj i čuvenoj "Rakijadi" koja se održava 3.oktobra u selu Pranjani kod Gornjeg Milanovca, održaće se niz takmičenja od kojih neka možda neće dobro uticati na pobednike.
U Slatini je sinoć oko 22 časa muškarac oštrim predmetom usmrtio ženu, saopštila je Policijska uprava virovitičko-podravska. Osumnjičeni je pronađen na licu mesta i odmah uhapšen.
Majka (64) i njena 39-godišnja ćerka iz Skoplja međusobno su se prijavile policiji zbog fizičkog napada, i to u razmaku od svega 15 sati, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Severne Makedonije.
Nesvakidašnjim scenama u utorak u popodnevnim satima svedočili su gosti jednog kafića u Crnatkovoj ulici u centru Zagreba, gde je u jednom trenutku došlo do pucnjave.
Ekranizacija istorijskih ličnosti i kompleksnih biografskih drama uvek privlači veliku pažnju javnosti. Nema sumnje da bi film o životu bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske generala Ratka Mladića izazvao veliko interesovanje publike u Srbiji, ali i u svetu.
Koliko seksa je "previše" ne može se precizno odrediti, jer je granica različita za svakoga. Ipak, učestali ili dugotrajni seksualni odnosi mogu izazvati bol, oticanje, iritaciju i povećati rizik od određenih infekcija, upozoravaju stručnjaci.
Želite li da vam stomak izgleda ravnije, struk bude uži, a osećaj nadutosti nestane? Ova jednostavna salata od kupusa, cvekle i šargarepe može biti zanimljiv dodatak ishrani kada želite lagan obrok bogat povrćem.
Popularna reperka Kardi Bi objavila je veoma smelu fotografiju na kojoj je u prvi plan stavila svoju figuru, ali to nije bilo jedino što su pratioci primetili. Pažnju je privukao i novi pirsing, koji je dodatno začinio njen provokativni izgled.
Muzičar Željko Vasić otvorio je dušu za Informer i progovorio o privatnom životu, 25 godina dugoj karijeri, veštačkoj inteligenciji, ali i ljubavi prema vinu.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.