Kakav udar za Moskvu! Saveznik izdao Putina, ulazi u Evropsku uniju: Hitno menjaju ustav, svet čeka reakciju Rusije

Jermenija se približava formalnoj prijavi za članstvo u Evropskoj uniji, dok premijer Nikol Pašinjan paralelno priprema novi ustav i pokušava da promeni model po kojem ruska kompanija upravlja železničkom mrežom zemlje.

Pašinjan je najavio da će Jerevan u predstojećem periodu pokrenuti proces koji treba da dovede do zvanične prijave Briselu, posle čega bi pitanje evropskog puta trebalo da bude izneto pred građane na referendumu.

- To je proces koji zahteva obiman rad. U predstojećem periodu počećemo taj proces, posebno imajući u vidu pozive naših kolega iz Evroazijske ekonomske unije - rekao je Pašinjan.

Njegova poruka dolazi nakon što su lideri Rusije, Belorusije, Kazahstana i Kirgistana upozorili na praktičnu nemogućnost istovremenog članstva Jermenije u Evropskoj uniji i Evroazijskoj ekonomskoj uniji.

Pašinjan: Moraće da bira narod

Pašinjan, međutim, njihovu poruku nije predstavio kao ultimatum Moskve i ostalih partnera.

- Nisam to shvatio kao zahtev. Naprotiv, shvatio sam ga kao prijateljski gest - rekao je 20. avgusta, navodeći da je sama ideja o budućem referendumu prvobitno potekla iz Jerevana.

Jermenija je još 2025. usvojila zakon o pokretanju procesa pristupanja EU, ali to nije isto što i zvanična kandidatura za članstvo.

Pašinjan je početkom avgusta jasno naveo redosled: Jermenija prvo mora da sprovede institucionalne reforme, zatim podnese zvaničnu prijavu EU, dobije status kandidata i tek tada građanima ponudi stvaran izbor na referendumu.

Istovremeno je priznao ono što predstavlja suštinu buduće odluke – punopravno članstvo i u EU i u Evroazijskoj ekonomskoj uniji nije moguće.

Drugim rečima, nastavak evropskog puta u jednom trenutku bi Jerevan doveo pred odluku o napuštanju integracionog prostora koji predvodi Rusija.

Cilj – putovanje u EU bez viza od 2029.

Vlasti u Jerevanu istovremeno ubrzavaju proces vizne liberalizacije sa Evropskom unijom.

Pašinjan je početkom jula, na zajedničkom nastupu sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, rekao da je cilj Jermenije da bezvizni režim bude dostignut do 2029. godine.

Brisel nije obećao konkretan datum. Fon der Lajen je naglasila da će ukidanje viza zavisiti od toga koliko brzo Jermenija ispuni postavljene uslove.

Evropska komisija je Jerevanu dostavila 53 preporuke u prvoj fazi procesa, koje su jermenske vlasti pretvorile u 117 konkretnih mera. Do sredine avgusta više od polovine njih već je bilo sprovedeno.

Novi ustav – bez Deklaracije o nezavisnosti

Istovremeno se priprema i mnogo dublja unutrašnja promena.

Pašinjan insistira na donošenju potpuno novog ustava i otvoreno govori da u njegovoj preambuli više ne treba da postoji pozivanje na Deklaraciju o nezavisnosti iz 1990. godine.

Sadašnji ustav poziva se na Deklaraciju, koja je nastala u vreme karabaškog pokreta. Pašinjan smatra da je taj dokument zasnovan na „logici sukoba“ i da nova jermenska država mora da se ograniči na svoju međunarodno priznatu teritoriju.

- Ako usvojimo novi ustav i u njegovoj preambuli zadržimo pozivanje na Deklaraciju o nezavisnosti, to bi značilo da nastavljamo karabaški pokret. Ako nastavljamo karabaški pokret, onda obnavljamo sukob sa Azerbejdžanom - rekao je Pašinjan u aprilu.

On odbacuje tvrdnje da ustav menja po nalogu Azerbejdžana, Turske ili Evropske unije i tvrdi da je reč o unutrašnjoj odluci Jermenije.

Predlog novog ustava još nije konačno objavljen. Pašinjan je u julu rekao da bi tekst trebalo da bude predstavljen javnosti do kraja 2026. godine, nakon završetka poslednjih rasprava unutar vladajuće stranke.

Još jedan front sa Moskvom – železnica

Paralelno sa približavanjem EU, Pašinjan pokušava da promeni i jedan od najvažnijih ostataka ruskog ekonomskog uticaja u Jermeniji.

Jermenska železnička infrastruktura pripada državi, ali njome od 2008. na osnovu tridesetogodišnje koncesije upravlja Južnokavkaska železnica, kompanija koja je u potpunom vlasništvu Ruskih železnica.

Pašinjan tvrdi da takav aranžman sada postaje problem jer pojedine države i investitori izbegavaju korišćenje jermenskih pravaca upravo zato što njima upravlja ruska kompanija.

Njegov predlog je da Rusija pravo upravljanja proda trećoj državi koja održava dobre odnose i sa Moskvom i sa Jerevanom.

Kao moguće opcije direktno je pomenuo Kazahstan, Ujedinjene Arapske Emirate i Katar.

- Železnica je vlasništvo Jermenije - naglasio je Pašinjan, tvrdeći da zemlja mora da ima mogućnost da sopstvenu infrastrukturu koristi u skladu sa svojim strateškim interesima.

Pašinjan zapretio i arbitražom

Ton je krajem jula postao znatno oštriji.

Pašinjan je rekao da želi dogovor sa Moskvom, ali nije isključio arbitražni spor ukoliko strane ne pronađu rešenje.

Tada je izneo i tvrdnju koja je izazvala snažnu reakciju u Rusiji – da bi Jermenija mogla da počne da traži čak dve milijarde dolara godišnje za korišćenje železničke infrastrukture koja je decenijama ustupljena kroz koncesiju.

To nije postojeća ugovorena naknada, već suma koju je Pašinjan naveo kao mogući budući zahtev u slučaju spora sa ruskom stranom.

Moskva uzvraća potpuno drugačijom računicom.

Ruski zvaničnici navode da je od 2008. u jermenske železnice uloženo više od 30 milijardi rubalja, dok je još oko 15 milijardi rubalja uplaćeno u budžet Jermenije.

Sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej Šojgu čak je upozorio da bi sistem koji je građen gotovo dve decenije mogao da se „uruši preko noći“ ukoliko bi ruski operater naglo bio uklonjen.

Pregovori ipak nisu prekinuti. Pašinjan je posle aprilskog sastanka sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom potvrdio da je pitanje koncesije detaljno razmatrano i da su se dve strane dogovorile da razgovore nastave.

Menja se i železnička mapa Kavkaza

Sve se događa dok Jermenija pokušava da se priključi novim regionalnim transportnim pravcima posle normalizacije odnosa sa Azerbejdžanom.

Železnički teret između Rusije i Jermenije već može da prolazi preko Azerbejdžana i Gruzije, što se prvi put dogodilo krajem 2025. godine. Direktna železnička veza Jermenije i Azerbejdžana, međutim, još nije obnovljena – za nju tek treba izgraditi i obnoviti odgovarajuće deonice.

Jerevan očekuje da buduća mreža omogući direktno povezivanje Jermenije sa Azerbejdžanom, Nahčivanom i dalje sa međunarodnim transportnim koridorima.

Upravo tu Pašinjan vidi problem ruske koncesije: smatra da Jermenija može izgubiti deo budućeg tranzita ako se njena železnička mreža u drugim državama nastavi posmatrati kao infrastruktura pod ruskom kontrolom.

Zbog toga nekoliko procesa koji na prvi pogled deluju odvojeno sada počinju da se spajaju u jednu sliku – priprema prijave za EU, budući referendum, novi ustav, vizna liberalizacija i pokušaj promene ruskog upravljanja strateškom železničkom mrežom.

Pašinjan insistira da ne vodi politiku protiv Rusije i da Jermenija neće namerno izazivati krizu u odnosima sa Moskvom. Ali istovremeno jasno poručuje da interese drugih partnera više neće stavljati iznad interesa Jermenije.

Ako Jerevan zaista podnese zvaničnu prijavu Briselu, pitanje koje je do sada moglo da se odlaže postaće mnogo konkretnije: koliko dugo Jermenija može da nastavi evropsku integraciju, a da istovremeno ostane deo ekonomskog sistema koji predvodi Rusija.

BONUS VIDEO