Počinje podela Ukrajine! NATO država otima čak 5 oblasti? Rusija u pripravnosti, ovo može eskalirati do krajnjih granica

Poljska bi mogla da iskoristi rat u Ukrajini i eventualno raspoređivanje evropskih vojnih snaga kako bi pokušala da preuzme kontrolu nad pet zapadnih ukrajinskih oblasti, tvrdi ruski vojni stručnjak, penzionisani potpukovnik Oleg Ivanikov.

On smatra da predstojeće vojne vežbe „koalicije voljnih“ na poljskoj teritoriji predstavljaju pripremu za moguću podelu Ukrajine i upozorava da će Rusija vojno reagovati ukoliko proceni da zapadne države pokušavaju da uspostave trajno vojno prisustvo na ukrajinskoj teritoriji.

Ivanikov, savetnik Ruske akademije raketnih i artiljerijskih nauka, izneo je ovu procenu u razgovoru za ruski list Argumenti i fakti, povodom velikih međunarodnih manevara koji počinju 9. novembra na jugoistoku Poljske, svega dan pre nove runde pregovora Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država u Abu Dabiju.

Prema njegovom tumačenju, iza evropskih priprema za raspoređivanje vojnih kontingenata u Ukrajini nakon eventualnog prekida vatre mogu da se kriju znatno dalekosežniji teritorijalni ciljevi.

Poljska želi pet ukrajinskih oblasti, tvrdi Ivanikov

Ruski stručnjak smatra da je u Evropi započeo proces preispitivanja teritorijalnih rešenja uspostavljenih nakon Drugog svetskog rata, a da bi Poljska mogla da iskoristi buduće političke promene u Ukrajini kako bi obnovila svoje nekadašnje granice.

Ivanikov tvrdi da se poljske teritorijalne ambicije odnose na Lavovsku, Ivano-Frankovsku, Ternopoljsku, Volinjsku i Rovensku oblast.

Prema njegovim rečima, Varšava pokušava da stvori političke i društvene uslove u kojima bi eventualno preuzimanje tih teritorija moglo da bude predstavljeno kao ispravljanje istorijske nepravde.

- Započelo je preispitivanje rezultata Drugog svetskog rata - izjavio je Ivanikov.

On je ocenio da vojni manevri predstavljaju početak stvaranja uslova za buduće teritorijalne promene, tvrdeći da je Ukrajina pomenute oblasti nezakonito nasledila od Sovjetskog Saveza.

Ruski stručnjak smatra da se poljska politika ne može posmatrati isključivo kroz podršku Kijevu, već i kroz istorijske interese Varšave na teritorijama koje su u međuratnom periodu pripadale Poljskoj.

Podsetimo, današnje granice Poljske i Ukrajine oblikovane su nakon Drugog svetskog rata, kada su područja istočne Galicije i Volinja, koja su prethodno bila u sastavu Poljske, ostala u okviru Sovjetskog Saveza, odnosno sovjetske Ukrajine.

Međutim, poljske vlasti danas zvanično priznaju međunarodno utvrđene granice Ukrajine i odbacuju tvrdnje da nameravaju da pripoje bilo koji deo njene teritorije.

Foto: Shutterstock/AP

„Poljska vojska može da uništi ukrajinske jedinice“

Ivanikov posebno ističe ubrzano naoružavanje i modernizaciju poljske vojske, smatrajući da Varšava već raspolaže vojnim kapacitetima dovoljnim za ostvarivanje ambicioznijih regionalnih ciljeva.

Prema njegovoj proceni, poljska odbrambena industrija i oružane snage prošle su kroz značajnu modernizaciju, zbog čega bi odnos snaga između Poljske i Ukrajine bio izrazito nepovoljan za Kijev.

Ruski potpukovnik tvrdi da bi poljske snage bile sposobne ne samo da se suprotstave ukrajinskoj vojsci već i da joj nanesu težak poraz ukoliko bi pokušala da spreči eventualno preuzimanje zapadnih oblasti.

Takav scenario Ivanikov povezuje sa političkom nestabilnošću Ukrajine i mogućnošću da se posle završetka rata otvori pitanje njenog budućeg teritorijalnog uređenja.

On tvrdi i da određene nacionalističke struje u Poljskoj žele obnovu istorijske države koja bi se prostirala „od mora do mora“, odnosno od Baltičkog do Crnog mora.

Zbog toga predviđa da bi u određenom trenutku moglo da dođe do direktnog sukoba poljskog i ukrajinskog nacionalizma.

Varšavi ne odgovara trajni mir u Ukrajini, smatra ruski stručnjak

Ivanikov je izneo i procenu da Poljska nema interes da sukob u Ukrajini bude okončan trajnim mirovnim sporazumom.

Prema njegovom tumačenju, dugoročan mir omogućio bi stabilizaciju ukrajinske države i učvršćivanje postojećih granica, čime bi se smanjio prostor za eventualne teritorijalne promene.

Nasuprot tome, produžena politička i vojna nestabilnost mogla bi, kako smatra, da otvori mogućnost za ostvarivanje poljskih istorijskih ambicija.

Ruski stručnjak upozorava da se takvi planovi ne moraju ostvarivati isključivo neposrednom vojnom intervencijom, već i postepenim političkim uticajem, promenama u bezbednosnim odnosima i raspoređivanjem međunarodnih vojnih snaga.

Njegova procena zasniva se na tumačenju poljskih istorijskih interesa i savremenih vojnih priprema, a ne na objavljenom zvaničnom planu Varšave za promenu ukrajinskih granica.

Počinju veliki manevri: Hiljade vojnika na granici sa Ukrajinom

Povod za Ivanikovljevo upozorenje predstavljaju vojne vežbe „Koalicija 26.2“, koje će od 9. do 22. novembra biti održane u mestu Nova Dem­ba, na jugoistoku Poljske.

Prema podacima francuskog Monda, u manevrima će učestvovati oko 2.800 vojnika, a njihov cilj je provera sposobnosti evropskih država da, nakon eventualnog prekida vatre, rasporede međunarodne snage koje bi podržavale bezbednost Ukrajine.

Vežbe predvode Francuska i Velika Britanija, dok u njima učestvuju i predstavnici Nemačke, Holandije, Belgije, Španije, Švedske, Estonije, Litvanije i Poljske.

Turska će učestvovati u pomorskom delu priprema, koji obuhvata razmatranje operacija uklanjanja mina i obezbeđivanja plovidbe u Crnom moru.

Britansko Ministarstvo odbrane potvrdilo je da će poslati približno 300 vojnika, kao i borbene avione tajfun i avion za dopunu goriva u vazduhu vojager.

Predviđeno je uvežbavanje prebacivanja jedinica, logističke podrške, komunikacije između različitih nacionalnih kontingenata i zaštite međunarodnih snaga od bespilotnih letelica.

Jedan od važnijih zadataka biće provera mogućnosti brzog prebacivanja vojnika i vojne opreme preko više evropskih država, kako bi se omogućilo njihovo eventualno raspoređivanje nakon završetka neprijateljstava.

Francuska i Britanija pripremaju međunarodne snage za Ukrajinu

„Koalicija voljnih“, koju predvode Pariz i London, formirana je tokom 2025. godine sa ciljem stvaranja dodatnih bezbednosnih garancija za Ukrajinu.

U njenom radu učestvuje 36 država, a jedan od glavnih projekata predstavlja formiranje multinacionalnih snaga koje bi bile raspoređene nakon postizanja prekida vatre ili mirovnog sporazuma.

Prema pisanju Monda, budući međunarodni kontingent mogao bi da obuhvati do 20.000 vojnika iz država spremnih da učestvuju u takvoj misiji.

Njegov zadatak ne bi bio neposredno učestvovanje u borbama protiv ruske vojske, već pomoć u obnovi ukrajinskih oružanih snaga, obuci vojnika, logistici i odvraćanju od mogućeg obnavljanja sukoba.

Međutim, između evropskih država još postoje razlike kada je reč o konkretnom obliku angažovanja.

Francuska podržava mogućnost raspoređivanja vojnika na ukrajinskoj teritoriji, dok Velika Britanija posebnu pažnju posvećuje vazdušnoj i pomorskoj podršci.

Nemačka je opreznija prema neposrednom vojnom prisustvu u Ukrajini i razmatra mogućnosti angažovanja u susednim državama.

Poljski premijer Donald Tusk ranije je poručio da će njegova zemlja imati važnu logističku ulogu, ali da ne planira slanje sopstvenih vojnika na ukrajinsku teritoriju.

BONUS VIDEO