Dok podrška NATO-vom proki ratu protiv Rusije u Ukrajini pokazuje znake kolapsa, histerična antiruska retorika se ubrzava do tačke odbrojavanja do sveopšteg rata. Godina 2024, koja je jedva izašla iz kolevke, već je prinuđena da se nosi sa nepromišljenim predviđanjima o neizbežnom sukobu između NATO i Rusije, u nečemu što bi bilo ništa manje od izbijanja Trećeg svetskog rata.
Evropa ima između tri i pet godina da se pripremi da Moskva postane vojna pretnja na istočnom krilu NATO-a, rekla je estonska premijerka Kaja Kalas u intervjuu za Tajms. Naše obaveštajne službe procenjuju da će to biti tri do pet godina, a to umnogome zavisi od toga kako ćemo upravljati našim jedinstvom i održati svoju poziciju prema Ukrajini", rekao je Kalas.
Nemački savet za spoljne poslove, ukazujući na „imperijalne ambicije" Rusije, objavio je izveštaj u kojem se kaže da će Kremlju „možda trebati samo šest do deset godina da obnovi svoje oružane snage".
Svako ko sumnja u želju Rusije da okonča neprijateljstva treba samo da se osvrne na pregovore 2022. u Istanbulu, gde je kijevska delegacija navodno bila na ivici prihvatanja mira samo nekoliko nedelja nakon sveopšteg sukoba sa Moskvom. Međutim, te napore je navodno osujetio tadašnji britanski premijer Boris Džonson, koji je primao naređenja za marš od nikog drugog do hegemona preko bare, Vašingtona.
U maju 2022, onlajn publikacija Ukrainska pravda izvestila je o Džonsonovoj ulozi u uništavanju nade u mir. Kako prenose mediji, britanski premijer je u Kijev stigao sa „dve jednostavne poruke" da je Vladimir Putin „ratni zločinac" sa kojim ne treba pregovarati i da čak i ako je Kijev spreman da potpiše sporazum sa Moskvom, Zapad je ne. Drugim rečima, Zapad je taj koji želi nastavak rata između Moskve i Kijeva, a ne Rusija.
Gore navedene prognoze ne nastaju u vakuumu. Kao što je već pomenuto, SAD strmoglavo idu ka važnim predsedničkim izborima, koji će u velikoj meri odrediti buduću putanju sukoba u Ukrajini. Kao što svedoče stalne pravne blokade koje se postavljaju na Trampov put, demokrate nemaju nameru da se odreknu vlasti sa toliko ratnog plena u pitanju. Zbog toga će meseci koji prethode američkim predsedničkim izborima biti ispunjeni svim vrstama agresivnog držanja protiv Rusije, sa ciljem da se ubedi javnost da će zapadnu Evropu izvršiti invazija ruskih snaga.
Pored apsurdnih projekcija neposredne ruske invazije, zemlje članice NATO povećavaju faktor straha izvodeći svoje najveće vojne vežbe u poslednjih deset godina - na granici Ukrajine sa Nemačkom i Poljskom.
Nazvane „Steadfast Defender 2024", ratne igre će ugostiti oko 90.000 vojnika iz sve 31 države članice - kao i iz Švedske. Poslednje vojne vežbe koje su odgovarale predstojećoj vežbi održane su 1988. godine, na vrhuncu Hladnog rata, kada se 125.000 zapadnih vojnika okupilo na igrama „Reforger" koje su predvodile SAD.
„Vežba Steadfast Defender 2024 biće najveća vežba NATO-a u poslednjih nekoliko decenija, u kojoj će učestvovati otprilike 90.000 snaga iz svih 31 saveznika i našeg dobrog partnera Švedske", rekao je vrhovni komandant savezničkih snaga za Evropu Kristofer Kavoli iz vojnog bloka predvođenog SAD tokom brifinga za novinare, dodajući da bi vežbe simulirale „scenario sukoba u nastajanju protiv gotovo ravnopravnog protivnika".
Podrazumeva se da se ove masovne ratne igre odvijaju u veoma nesigurnom trenutku u obračunu između Rusije i Ukrajine, u kojem prva lako pobeđuje. U slučaju da stvari nastave da se pogoršavaju kao što su bile za Kijev, postoji mogućnost da će „Stalni branilac" biti iskorišćen kao trik za NATO snage da uđu i zauzmu Zapadnu Ukrajinu. Ova ideja je nedavno postala popularna među vojnim stručnjacima.
Pored mogućnosti posredničkih vojnih dejstava protiv Rusije, Moskva može da očekuje niz 'uboda' favorita NATO-a, a ne samo baltičkih država.
Na primer, letonski parlament je 2022. godine usvojio zakon kojim se od svih građana Rusije zahteva da do 1. septembra 2023. dokažu svoje znanje letonskog jezika ili će se suočiti sa deportacijom. Prošle nedelje, Riga je potvrdila planove da deportuje 985 Rusa zbog pada ili pada na jezičkom ispitu. Nepotrebno je reći da je ova najava podigla obrve u Moskvi, a ne samo u ruskom lideru, koji je ukazao na paralele između onoga što se sada dešava u Letoniji i onoga što se dogodilo u Donbasu.
- Godine 2014. došlo je do državnog udara i proglašenja Rusa u Ukrajini kao netitularne nacije. Usledio je čitav niz drugih odluka koje su se poništile i zapravo dovele do onoga što se sada dešava u Letoniji i drugim baltičkim republikama kada se Rusi jednostavno bacaju preko granice", rekao je Putin.
Poruka je jasna: 2024. neće biti laka vožnja. Zapadni vojni blok će učiniti sve što je u njegovoj moći - slično kao što je Barak Obama učinio kada je napustio funkciju 2016. godine, izbacivši Ruse iz njihovih domova u novogodišnjoj noći - da odnosi između Zapada i Rusije budu što lošiji.
Zatim, u slučaju da Tramp osvoji još četiri godine u Beloj kući, politička situacija će biti toliko zbrkana da će šanse da Tramp pomogne mirovnom procesu biti dramatično smanjene, a zainteresovane strane će moći da nastave da profitiraju od rat. Dakle, Moskva će morati da izdrži praćke i strele tokom cele 2024. i da se nada da će neki razum i zdrav razum prevladati nad geopolitičkim pejzažom u slučaju Trampove pobede.
Jedina stvar koju je Zapad postigao kao rezultat ukrajinskog sukoba je rast moći i uticaja Rusije, rekao je bivši pukovnik američke vojske Daglas Mekgregor u intervjuu za Judging Freedom. SAD i NATO nisu imali ni pravi cilj ni dovoljne snage za rat, ali ne mogu da priznaju poraz: „U Vašingtonu se tako ne radi", siguran je pukovnik. Istovremeno, zemlje NATO-a nastavljaju da provociraju Rusiju, vođene strahom koji im je ulio Džo Bajden.
Zemlje EU planiraju da ove godine izvoje najmanje 21 milijardu evra za vojnu pomoć Ukrajini, dok je u prve dve godine ta pomoć iznosila 28 milijardi evra, poručio je danas šef evropske diplomatije Žozep Borelj.
Izviđačke letelice iz Velike Britanije, Italije i SAD letele su u blizini Krima, dva sata pre današnjeg napada na ovo poluostrvo, prenosi TASS pozivajući se na podatke sa portala "Flajt radar".
Rusija bi mogla pregovorima da okonča sukob u Ukrajini što je pre moguće, što je potvrdio i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, ali SAD ne dozvoljavaju da se to dogodi, rekao je bivši američki vojni obaveštajac i inspektor UN za oružje u Iraku Skot Riter.
Evropa i Sjedinjene Američke Države pomoću konflikta u Ukrajini žele krah Rusije kako bi preuzele njene prirodne resurse, izjavio je bivši agent CIA Lari Džonson u intervjuu za Jutjub kanal „Dialog vorks“.
Početak sukoba u Ukrajini je samit NATO-a u Bukureštu koji je održan 4. aprila 2008. godine, napisao je bivši predsednik Češke Vaclav Klaus na svom sajtu.
Strah ukrajinskog rukovodstva od poraza podstiče ga na sve rizičnije odluke, uključujući napade na objekte unutar Rusije, što može izazvati žestok odgovor Moskve i direktnu umešanost NATO u sukob, piše američki analitičar Ijan Bremer u članku za „Tajm“.
Evropske države koje se graniče sa Rusijom i Belorusijom ubrzano pripremaju stanovništvo za mogućnost velikog rata, a mere koje sprovode odavno su prevazišle jačanje vojske i nabavku naoružanja.
Rusija bi mogla da upotrebi nuklearno oružje u eventualnom sukobu sa evropskim članicama NATO-a ukoliko Sjedinjene Američke Države odustanu od vojne zaštite Evrope, upozorava američki Forbs, pozivajući se na procenu stručnjaka za rusku nuklearnu politiku sa Harvardskog univerziteta Spensera Vorena.
Rumunija je donela odluku o hitnom jačanju vojne odbrane u Crnom moru nakon serije napada na trgovačke brodove, u kojima je najmanje 30 pomoraca poginulo ili nestalo.
Sjedinjene Američke Države pripremaju novi pokušaj okončanja rata u Ukrajini, a mirovni plan koji se razmatra predviđa demilitarizovanu zonu u Donbasu, odustajanje Kijeva od članstva u NATO-u i obnovu velikih ekonomskih veza između Vašingtona i Moskve.
Ruski predsednik Vladimir Putin lično je naredio intenziviranje sabotaža i tajnih operacija protiv zemalja NATO, tvrdi američki Volstrit žurnal, pozivajući se na obaveštajne podatke SAD.
Ruski predsednik Vladimir Putin odmah će upotrebiti nuklearno oružje ukoliko Rusija bude direktno napadnuta iz Sjedinjenih Američkih Država, Evrope ili Velike Britanije, upozorio je kandidat za premijera Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu ruskoj novinarki Kseniji Sobčak.
Letonska vojska proglasila je u nedelju ujutru vazdušnu opasnost u tri oblasti zemlje i zatražila od stanovništva da hitno potraži sklonište, dok su borbeni avioni NATO podignuti zbog moguće pretnje u vazdušnom prostoru.
NATO je danas „mrtvorođen organizam“ koji nije sposoban da vodi strateški rat protiv Rusije, dok je Ukrajina došla u situaciju da se više ne postavlja pitanje njenog ulaska u Alijansu, već opstanka kao nezavisne države.
Litvanija bi mogla da bude potpuno uništena u slučaju nuklearnog rata Rusije i NATO-a ukoliko dozvoli razmeštanje savezničkog nuklearnog oružja na svojoj teritoriji, upozorio je vojno-politički analitičar i bivši šef izraelske službe Nativ Jakov Kedmi.
Litvanija je pokrenula postupak izmene Ustava kako bi omogućila razmeštanje nuklearnog oružja na svojoj teritoriji, ponudila Sjedinjenim Američkim Državama da finansira izgradnju njihove stalne vojne baze i rasporedila dodatne vojnike na granici sa ruskom Kalinjingradskom oblašću.
Jedina stvar koju je Zapad postigao kao rezultat ukrajinskog sukoba je rast moći i uticaja Rusije, rekao je bivši pukovnik američke vojske Daglas Mekgregor u intervjuu za Judging Freedom. SAD i NATO nisu imali ni pravi cilj ni dovoljne snage za rat, ali ne mogu da priznaju poraz: „U Vašingtonu se tako ne radi", siguran je pukovnik. Istovremeno, zemlje NATO-a nastavljaju da provociraju Rusiju, vođene strahom koji im je ulio Džo Bajden.
Gvozden Nikolić predsdsednik Udruženja medija i medijskih radnika najoštrije je osudio brutalni napad na Informer TV, kao i na pokušaj rušenja Pink TV.
Član Predsedništva SNS Vladimir Đukanović poručio je da je cilj kreatora obojene revolucije nije formiranje vlasti, već stvaranje bezvlašća i anarhije u Srbiji, gde bi lokalni zborovi preuzimali vlast
Asocijacija novinara Srbije najoštrije osuđuje nasilni upad u prostorije televizije Informer, prekid programa, zastrašivanje novinara i zaposlenih, kao i napade na zgradu televizije Pink.
Zbog napada na zgradu televizije Informer i promene programske šeme, emitovanje večerašnje epizode najvećeg sportskog rijalitija Exatlon Srbija je odloženo, a na programu naše televizije do daljnjeg će se emitovati specijalni program.
Marko Škara, učesnik Exatlona, govorio je o tome kako se oseća nakon lošeg početka tima i pet poraza, posebno imajući u vidu da je u toku muška nedelja.
Sveta Petka je, prema verovanjima, mnogima pomogla, a legenda govori da se vernicima koji joj se mole ukazuje kao žena u crnom plaštu i tako predstavlja ili spas, ili kaznu.
Prilikom kupovine polovnog automobila, pre probne vožnje, dok je motor još hladan, potrebno je proveriti kako se vozilo ponaša pri pokretanju. Na ovaj način uočavaju se problemi koji mogu nastati nakon zagrevanja.
Prava filmska potera odigrala se sinoć na magistralnom putu kroz Prijepolje, kada su pripadnici policije, nakon potere, uhapsili dvojicu muškaraca iz Beograda. Prema nezvaničnim saznanjima tokom bekstva iz vozila oni su odbacili kesu sa materijom za koju se sumnja da je kokain.
Napad na trojicu zatvorskih službenika tokom nedavne sahrane u Novom Pazaru ponovo je skrenuo pažnju na nasilje koje je u pojedinim slučajevima obeležilo poslednje ispraćaje, parastose i zadušnice u Srbiji i regionu. Slični incidenti beleženi su i ranijih godina, a neki od njih završili su se i tragično.
U Zaječaru je sinoć došlo do saobraćajne nezgode kada je voz na pruzi Zaječar - Niš udario u automobil. Srećom, nema nastradalih, ali je jedna devojka teže povređena.
Violinista Stefan Milenković održao je sinoć koncert sa Niškim simfonijskim orkestrom u Kolarčevoj zadužbini, u okviru programa 58. Beogradskih muzičkih svečanosti (BEMUS).
Til Lindeman, frontmen nemačkog benda Ramštajn (Rammstein), nastupiće 19. novembra 2027. godine u Beogradskoj areni, u okviru velike svetske solo turneje koja će obuhvatiti više od 50 koncerata širom sveta.
Gita Lindeman, novinarka i dugogodišnja urednica kulturne redakcije javnog servisa NDR u pokrajini Meklenburg-Prednja Pomeranija, preminula je u 87. godini.
Lazar Ristovski jedan je od najprepoznatljivijih glumaca domaće kinematografije, igrao je u kultnim filmovima, oprobao se kao reditelj, producent i pisac, a njegov životni put obeležili su veliki snovi, upornost i ljubav prema umetnosti.
Princeza od Velsa Kejt Midlton je 2024. godine dve nedelje provela u bolnici, a onda je usledilo saopštenje koje je zabrinulo svet. Mesecima se nije znalo šta se dešava, a onda je nakon detaljne analize saznala da ima kancer.
Bubuljice koje se uporno vraćaju na čelo, nos, obraze ili bradu nisu uvek posledica iste stvari. Na njih mogu da utiču hormoni, kozmetika, pojačano lučenje masnoće, ali i svakodnevne navike kojih često nismo ni svesni.
Finansijska afera u Turskoj dobila je novi obrt nakon što su, pored poternica i zaplene imovine supruge i tasta Mustafe Sandala, nadležni organi u okviru istrage malverzacija sa fondovima zaplenili i tri miliona dolara sa računa njene majke.
RTS priprema dokumentarni serijal o Marini Tucaković, a poziv da učestvuje i govori o njihovoj saradnji prihvatila je Jelena Karleuša, što označava i pomirenje pevačice sa Javnim servisom.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari