Dok podrška NATO-vom proki ratu protiv Rusije u Ukrajini pokazuje znake kolapsa, histerična antiruska retorika se ubrzava do tačke odbrojavanja do sveopšteg rata. Godina 2024, koja je jedva izašla iz kolevke, već je prinuđena da se nosi sa nepromišljenim predviđanjima o neizbežnom sukobu između NATO i Rusije, u nečemu što bi bilo ništa manje od izbijanja Trećeg svetskog rata.
Evropa ima između tri i pet godina da se pripremi da Moskva postane vojna pretnja na istočnom krilu NATO-a, rekla je estonska premijerka Kaja Kalas u intervjuu za Tajms. Naše obaveštajne službe procenjuju da će to biti tri do pet godina, a to umnogome zavisi od toga kako ćemo upravljati našim jedinstvom i održati svoju poziciju prema Ukrajini", rekao je Kalas.
Nemački savet za spoljne poslove, ukazujući na „imperijalne ambicije" Rusije, objavio je izveštaj u kojem se kaže da će Kremlju „možda trebati samo šest do deset godina da obnovi svoje oružane snage".
Svako ko sumnja u želju Rusije da okonča neprijateljstva treba samo da se osvrne na pregovore 2022. u Istanbulu, gde je kijevska delegacija navodno bila na ivici prihvatanja mira samo nekoliko nedelja nakon sveopšteg sukoba sa Moskvom. Međutim, te napore je navodno osujetio tadašnji britanski premijer Boris Džonson, koji je primao naređenja za marš od nikog drugog do hegemona preko bare, Vašingtona.
U maju 2022, onlajn publikacija Ukrainska pravda izvestila je o Džonsonovoj ulozi u uništavanju nade u mir. Kako prenose mediji, britanski premijer je u Kijev stigao sa „dve jednostavne poruke" da je Vladimir Putin „ratni zločinac" sa kojim ne treba pregovarati i da čak i ako je Kijev spreman da potpiše sporazum sa Moskvom, Zapad je ne. Drugim rečima, Zapad je taj koji želi nastavak rata između Moskve i Kijeva, a ne Rusija.
Gore navedene prognoze ne nastaju u vakuumu. Kao što je već pomenuto, SAD strmoglavo idu ka važnim predsedničkim izborima, koji će u velikoj meri odrediti buduću putanju sukoba u Ukrajini. Kao što svedoče stalne pravne blokade koje se postavljaju na Trampov put, demokrate nemaju nameru da se odreknu vlasti sa toliko ratnog plena u pitanju. Zbog toga će meseci koji prethode američkim predsedničkim izborima biti ispunjeni svim vrstama agresivnog držanja protiv Rusije, sa ciljem da se ubedi javnost da će zapadnu Evropu izvršiti invazija ruskih snaga.
Pored apsurdnih projekcija neposredne ruske invazije, zemlje članice NATO povećavaju faktor straha izvodeći svoje najveće vojne vežbe u poslednjih deset godina - na granici Ukrajine sa Nemačkom i Poljskom.
Nazvane „Steadfast Defender 2024", ratne igre će ugostiti oko 90.000 vojnika iz sve 31 države članice - kao i iz Švedske. Poslednje vojne vežbe koje su odgovarale predstojećoj vežbi održane su 1988. godine, na vrhuncu Hladnog rata, kada se 125.000 zapadnih vojnika okupilo na igrama „Reforger" koje su predvodile SAD.
„Vežba Steadfast Defender 2024 biće najveća vežba NATO-a u poslednjih nekoliko decenija, u kojoj će učestvovati otprilike 90.000 snaga iz svih 31 saveznika i našeg dobrog partnera Švedske", rekao je vrhovni komandant savezničkih snaga za Evropu Kristofer Kavoli iz vojnog bloka predvođenog SAD tokom brifinga za novinare, dodajući da bi vežbe simulirale „scenario sukoba u nastajanju protiv gotovo ravnopravnog protivnika".
Podrazumeva se da se ove masovne ratne igre odvijaju u veoma nesigurnom trenutku u obračunu između Rusije i Ukrajine, u kojem prva lako pobeđuje. U slučaju da stvari nastave da se pogoršavaju kao što su bile za Kijev, postoji mogućnost da će „Stalni branilac" biti iskorišćen kao trik za NATO snage da uđu i zauzmu Zapadnu Ukrajinu. Ova ideja je nedavno postala popularna među vojnim stručnjacima.
Pored mogućnosti posredničkih vojnih dejstava protiv Rusije, Moskva može da očekuje niz 'uboda' favorita NATO-a, a ne samo baltičkih država.
Na primer, letonski parlament je 2022. godine usvojio zakon kojim se od svih građana Rusije zahteva da do 1. septembra 2023. dokažu svoje znanje letonskog jezika ili će se suočiti sa deportacijom. Prošle nedelje, Riga je potvrdila planove da deportuje 985 Rusa zbog pada ili pada na jezičkom ispitu. Nepotrebno je reći da je ova najava podigla obrve u Moskvi, a ne samo u ruskom lideru, koji je ukazao na paralele između onoga što se sada dešava u Letoniji i onoga što se dogodilo u Donbasu.
- Godine 2014. došlo je do državnog udara i proglašenja Rusa u Ukrajini kao netitularne nacije. Usledio je čitav niz drugih odluka koje su se poništile i zapravo dovele do onoga što se sada dešava u Letoniji i drugim baltičkim republikama kada se Rusi jednostavno bacaju preko granice", rekao je Putin.
Poruka je jasna: 2024. neće biti laka vožnja. Zapadni vojni blok će učiniti sve što je u njegovoj moći - slično kao što je Barak Obama učinio kada je napustio funkciju 2016. godine, izbacivši Ruse iz njihovih domova u novogodišnjoj noći - da odnosi između Zapada i Rusije budu što lošiji.
Zatim, u slučaju da Tramp osvoji još četiri godine u Beloj kući, politička situacija će biti toliko zbrkana da će šanse da Tramp pomogne mirovnom procesu biti dramatično smanjene, a zainteresovane strane će moći da nastave da profitiraju od rat. Dakle, Moskva će morati da izdrži praćke i strele tokom cele 2024. i da se nada da će neki razum i zdrav razum prevladati nad geopolitičkim pejzažom u slučaju Trampove pobede.
Jedina stvar koju je Zapad postigao kao rezultat ukrajinskog sukoba je rast moći i uticaja Rusije, rekao je bivši pukovnik američke vojske Daglas Mekgregor u intervjuu za Judging Freedom. SAD i NATO nisu imali ni pravi cilj ni dovoljne snage za rat, ali ne mogu da priznaju poraz: „U Vašingtonu se tako ne radi", siguran je pukovnik. Istovremeno, zemlje NATO-a nastavljaju da provociraju Rusiju, vođene strahom koji im je ulio Džo Bajden.
Zemlje EU planiraju da ove godine izvoje najmanje 21 milijardu evra za vojnu pomoć Ukrajini, dok je u prve dve godine ta pomoć iznosila 28 milijardi evra, poručio je danas šef evropske diplomatije Žozep Borelj.
Izviđačke letelice iz Velike Britanije, Italije i SAD letele su u blizini Krima, dva sata pre današnjeg napada na ovo poluostrvo, prenosi TASS pozivajući se na podatke sa portala "Flajt radar".
Rusija bi mogla pregovorima da okonča sukob u Ukrajini što je pre moguće, što je potvrdio i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, ali SAD ne dozvoljavaju da se to dogodi, rekao je bivši američki vojni obaveštajac i inspektor UN za oružje u Iraku Skot Riter.
Evropa i Sjedinjene Američke Države pomoću konflikta u Ukrajini žele krah Rusije kako bi preuzele njene prirodne resurse, izjavio je bivši agent CIA Lari Džonson u intervjuu za Jutjub kanal „Dialog vorks“.
Početak sukoba u Ukrajini je samit NATO-a u Bukureštu koji je održan 4. aprila 2008. godine, napisao je bivši predsednik Češke Vaclav Klaus na svom sajtu.
Strah ukrajinskog rukovodstva od poraza podstiče ga na sve rizičnije odluke, uključujući napade na objekte unutar Rusije, što može izazvati žestok odgovor Moskve i direktnu umešanost NATO u sukob, piše američki analitičar Ijan Bremer u članku za „Tajm“.
Novi paket sankcija Evropske unije mogao bi da pretvori lov na rusku „flotu iz senke“ u otvoreni pomorski sukob, jer evropske države sada dobijaju mogućnost da prodaju zaplenjenu rusku naftu i drugi teret, upozorio je ukrajinski politikolog Ruslan Bortnik.
Ukrajinski operateri dronova za kratko vreme su na vojnoj vežbi „Aurora 26“ u Švedskoj onesposobili oklopna vozila i čitave jedinice Severnoatlantskog saveza (NATO), razotkrivajući koliko su zapadne armije nespremne za savremeno ratovanje, piše nemački „Velt“.
Vojni stručnjak Aleksandar Perendžijev optužio je NATO da je učestvovao u pripremi masovnog napada dronovima na distributivne centre Vajldberisa u Kotovsku i Elektrostalju.
Moskva neće dozvoliti raspoređivanje vojnih kontingenata država Evropske unije i NATO-a na teritoriji Ukrajine, poručio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, komentarišući pripreme za velike jesenje vojne vežbe u Poljskoj.
Predsednik Čečenije Ramzan Kadirov pozvao je Rusiju da razmotri vojne udare ne samo protiv Ukrajine, već i protiv država koje Kijevu isporučuju oružje, obaveštajne podatke i drugu pomoć.
Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda potvrdio je da su litvanske obaveštajne službe registrovale signale da bi Rusija mogla da priprema ograničene napade na kritičnu infrastrukturu u Poljskoj ili baltičkim državama.
Britanski list "Tajms" objavio je analizu pod naslovom "Kako se NATO priprema za evropski sukob sa Rusijom 2030. godine", u kojoj se navodi da Alijansa ubrzano prilagođava svoju vojnu strategiju zbog procena da bi u narednim godinama moglo doći do povećanih tenzija na istočnom krilu.
Višesatne eksplozije, ogroman požar i razoreno naselje ostali su posle ruskog udara na skladište municije u Višnjevoju 6. jula, a reakcija ukrajinske vojske otvorila je sumnju da se u objektu nalazilo oružje čije prisustvo Kijev ne želi javno da prizna.
Norveški publicista Pol Stejgan ocenjuje da bi mogući ulazak Ukrajine u NATO za Moskvu potpuno promenio bezbednosnu računicu, a da bi Odesa u tom scenariju postala jedna od ključnih tačaka sukoba Rusije i Zapada.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Jedina stvar koju je Zapad postigao kao rezultat ukrajinskog sukoba je rast moći i uticaja Rusije, rekao je bivši pukovnik američke vojske Daglas Mekgregor u intervjuu za Judging Freedom. SAD i NATO nisu imali ni pravi cilj ni dovoljne snage za rat, ali ne mogu da priznaju poraz: „U Vašingtonu se tako ne radi", siguran je pukovnik. Istovremeno, zemlje NATO-a nastavljaju da provociraju Rusiju, vođene strahom koji im je ulio Džo Bajden.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić primio je danas mlade sportiste iz Srbije, regiona i sveta, učesnike kampa "Srbija te zove 2026", a nakon prijema, predsednik se obratio medijima.
Ustaša Marko Skejo, bivši komandant 9. bataljona HOS-a "Rafael Boban, koji je poznat po hitlerovskim brkovima i činjenici da je devedesetih godina govore držao ispred portreta zločinca Anta Pavelića, pevao je juče u jednoj kafani u Kninu ustaške pesme, i to na uvce predsedniku Hrvatske Zoranu Milanoviću.
Predsednik Udruženih sindikata Srbije "Sloga" Željko Veselinović poručio je da se vidi jasna razlika između blokadera i predsednika Srbije Aleksandra Vučića!
Priča o takozvanom "spontanom studentskom pokretu" konačno je pukla kao balon od sapunice. Sastav blokaderske liste razotkrio je prljavu mrežu međusobno povezanih nasilnika i ekstremista koji godinama seju haos po Srbiji, a sada su samo promenili ambalažu ne bi li prevarili građane.
Bojana Vatić, bliska saradnica okorelog mrzitelja Srbije Dinka Gruhonjića, već 3. novembra 2024. godine, samo dva dana posle tragedije u Novom Sadu i pada novosadske nadstrešnice, na društvenim mrežama kačila je objave o "krvavim rukama".
Advokat i narodni poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Vladimir Đukanović oglasio se na svom Instagram profilu i brutalno raskrinkao takozvane "salonske nacionaliste" i lažne rodoljube koji godinama obmanjuju srpski narod.
Novinar Uroš Piper, bivši medijski koordinator Novog DSS-a, posetio je danas centralnu svoje nekadašnje stranke u centru Beograda i otkrio da tamo nema ni predsednika stranke i potpredsednika.
Operativni tim Republičkog štaba za vanredne situacije i danas je razmatrao situaciju u zemlji usled visokih temperatura i nepovoljnih vremenskih uslova.
Ministarka zaštite životne sredine obišla je danas u opštini Ražanj uspešno završen projekat izgradnje reciklažnog dvorišta sa kompostanom, koji je Ministarstvo podržalo kroz javni konkurs.
Milka Ć. (82), koju je sin Z.Ć. svirepo ubio, bila je oftalmolog i "prava drugarčina", kako komšije navode. Sa druge strane, sin je uvek bio čudan i komšije su ga izbegavale.
Ispred zgrade u Bulevaru Zorana Đinđića na Novom Beogradu u kojoj je sin Z. Ć. ubio majku Milku Ć. (82), trenutno se nalazi više policijskih patrola, ekipa forenzičara i Hitne pomoći.
U stanu u Bulevaru Zorana Đinđića na Novom Beogradu pronađeno je telo žene M. Ć. (82), koju je zverski ubio sin Z. Ć. (57). Nakon zločina, pokušao je da izvrši samoubistvo.
Pripadnici Civilne garde u Albaseteu uhapsili su pet osoba starosti od 39 do 52 godine, državljane Srbije i Španije, zbog sumnje da su bili deo kriminalne grupe koja je počinila seriju pljački banaka i objekata za igre na sreću u čak devet provincija.
Istaknuti srpski glumac Jovo Maksić je proteran sa ognjišta tokom operacije "Oluja" kojom je izvršeno etničko čišćenje Srba sa prostora Krajine, te je sad progovorio o najtežem periodu u životu.
Pametni telefoni postali su neizostavan deo svakodnevice, pa ih mnogi koriste čak i dok su priključeni na punjač. Stručnjaci su otkrili da takva navika negativno utiče na trajanje baterije.
Korisnici Android uređaja više ne moraju da budu problem u grupnim razgovorima sa iPhone korisnicima kao ranije. Zahvaljujući RCS tehnologiji, poruke između Androida i Ajfona sada nude mnogo više funkcija nego kada su se koristili stari SMS i MMS standardi.
Večeras od 20 časova na Jutjub kanalu "Informer portal" premijerno pogledajte novu epizodu emisije "Demanti" u kojoj je gošća popularna voditeljka Ana Radulović.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.