Makron je zaigrao "ruski rulet", ako izgubi Evropa će biti u problemu?! Francuzi će krajem juna odrediti budući pravac EU

Vanredni izbori koje je najavio Makron biće mnogo važniji za budući pravac EU od izbora za Evropski parlament. Ako izgubi, moraće da podeli vlast sa svojim krvnim neprijateljem, Le Pen. A ona je evroskeptik.

Izbori za Evropski parlament predstavljaju sukob nacionalnih interesa. Oni su često važniji u zemlji nego u Briselu ili Strazburu, s obzirom na difuznu prirodu moći i donošenja odluka u EU, piše Fajnešenel Tajms. Analizu britanskog lista prenosimo u celini!

Francuski predsednik Emanuel Makron je to demonstrirao u nedelju uveče, zadivivši svoju zemlju i ostatak Evrope. On je najavio vanredne izbore za Narodnu skupštinu najavio za 30. juni, dajući samo tri nedelje za pripremu, a drugi krug glasanja zakazao je za 7. jul.

Ovako je Makron reagovao na ubedljivu pobedu krajnje desničarske stranke Nacionalni skup Marin Le Pen na izborima za Evropski parlament u nedelju. Nacionalni skup je dobio 31,5 odsto glasova, više nego duplo više od Makronovog centrističkog saveza. Raspisivanjem nacionalnih izbora, čini se da Makron nastoji da blokira put Le Penove ka predsedništvu 2027. godine, primoravajući francuski narod da odluči da li zaista želi da njena stranka dođe na vlast.

Rezultati glasanja u Francuskoj mogu imati veći značaj za budući pravac EU od rezultata nedeljnih izbora za Evropski parlament.

Izbori za Evropski parlament pomerili su politiku EU udesno, ali ne presudno. Poslanici krajnje desnice činiće nešto manje od četvrtine parlamenta. Ovo je značajno povećanje u odnosu na pet odsto koje su dobili pre 15 godina. Ali neće preuzeti kontrolu nad Evropskim parlamentom, a kamoli EU. Ove političke snage su podeljene u dve glavne grupe i nekoliko nezavisnih partija.

San o evroskeptičnoj supergrupi koja bi mogla da se takmiči sa blokovima desnog i levog centra koji daju ton u parlamentu ostaje san. U stvari, krajnja desnica se može podeliti u tri grupe: tvrdokorni radikali uključujući Alternativu za Nemačku, vladajući pragmatičari predvođeni Italijankom Đorđom Melonijem i krajnje desničarski evroskeptici poput Le Penove.

Decenijama je Evropski parlament delovao kroz veliku koaliciju levog i desnog centra. 2024. godine, po prvi put, postalo je teoretski moguće da se pojavi većina, koja obuhvata politički spektar od desnog centra do krajnje desnice. Ali malo je verovatno da će to biti formalizovano. Desni centar je isključio saradnju sa ljudima poput Le Penove, a da ne pominjemo AfD. Ali oni su pomerili svoj takozvani kordon sanitaire, dozvoljavajući sebi saradnju sa Melonijem, koji radi sa Briselom, a ne protiv njega. To bi moglo značiti povećani konzervativizam u parlamentu po pitanjima kao što su klimatske promjene i imigracija.

Foto: EPA

Ovaj kordon sanitaire u Evropi se urušava već duže vreme. Do kraja ove godine, 10 od 27 zemalja članica EU, uključujući Francusku, biće pod upravom koalicija koje uključuju ili imaju podršku populističkih ili krajnje desnih partija. To se uglavnom dešava kada konzervativci nađu nešto zajedničko sa krajnjom desnicom.

Makron, s druge strane, može da rasteže ovaj sanitetski kordon, ali ga to dovodi do tačke loma. Ovo je paradoksalna situacija za lidera koji je svoje političke pozicije formirao kao proevropski političar sposoban da zaustavi uspon krajnje desnice.

Prevremeni izbori mogli bi da znače da bi radikalna evroskeptična partija Nacionalni skup, sa svojim protekcionističkim i nacionalističkim planom protiv EU, mogla da postavi svog lidera na mesto premijera za samo nekoliko nedelja. Predsednik će morati da deli vlast sa svojim krvnim neprijateljem. Ovo će za njega biti ponižavajući i verovatno veoma turbulentan suživot.

Nacionalni skup je već sada najveća opoziciona stranka u Narodnoj skupštini. Ona ima moćnu mašinu za kampanju i dobila je zamah nakon svoje ubedljive pobede u nedelju.

Makron je možda osećao da bi pozicija njegovog centrističkog saveza mogla dodatno da se pogorša. Njegov zapanjujući poraz ovog vikenda (njegova donedavna stabilna podrška od 20-25% počinje da jenjava) mogao bi da izazove rat za nasledstvo među njegovim pristalicama sa predsedničkim ambicijama. Njegova stranka Preporod već dve godine nema skupštinsku većinu i ima male šanse da u današnjim uslovima napravi koaliciju. Izgledi za neposrednu pobedu Nacionalnog skupa mogu podstaći druge stranke da formiraju izborne saveze.

Makron se verovatno nada da će, kao i na dva prethodna predsednička izbora, francuski birači, koji su imali priliku da dovedu Nacionalni skup na vlast, ponovo postati tvrdoglavi. Možda očekuje da će, ako Nacionalni skup pobedi na vanrednim izborima, vladati zemljom tako haotično da će aura neizbežne pobede Le Penove 2027. jednostavno nestati.

Makron može da tvrdi da u vertikalnom političkom sistemu Francuske, gde većinu moći ima predsednik, vlada nacionalnog skupa ne bi nanela veliku štetu ni zemlji ni EU. Ali mnogim ljudima u Francuskoj i drugde u EU, to izgleda kao očajničko poslednje sredstvo.