Dan "D" u Briselu! Večeras se odlučuje sudbina Evrope! Svet čeka ishod sastanka lidera EU!

Lideri EU danas će se sastati na neformalnom sastanku u Briselu na kojem se očekuje da će, nakon izbora za Evropski parlament (EP), razgovarati o raspodeli vodećih funkcija u evropskim institucijama.

Evropski savet, koji okuplja šefove država i vlada EU, ima centralnu ulogu u utvrđivanju budućih visokih funkcija u EU, odnosno ovo telo bira predsednika Evropskog saveta, predlaže kandidata za predsednika Evropske komisije i imenuje visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.

Zvanični dogovor o raspodeli funkcija očekuje se na formalnom samitu Evropskog saveta 27. i 28. juna.

Evropski savet imenuje predsednika Komisije kvalifikovanom većinom i tom prilikom bi trebalo da uzme u obzir rezultate izbora za EP. Evropski parlament potom bira predsednika Komisije, a potrebno je da za izbor lidera Komisije glasa najmanje 361 od 720 poslanika u EP.

Kako je Evropska narodna partija (EPP) desnog centra osvojila najviše mandata na izborima za EP, ta politička grupacija u EP ima najveći mandat da imenuje za predsednika EK svog vodećeg kandidata - aktuelnu predsednicu EK Ursulu fon der Lajen.

Prema navodima medija, načelno je i dogovoreno da mesto predsednika EK pripadne EPP, funkcija predsednika Evropskog saveta socijalistima, a pozicija visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku liberalima.

Ipak, kako se navodi na sajtu Evropskog parlamenta, ne očekuje se da će tokom neformalne večere biti donete ikakve konačne odluke, ne samo zato što se zvanična odluka ne može doneti na neformalnom sastanku, već i zato što predsednik Evropskog saveta mora da se konsultuje sa rukovodstvom Evropskog parlamenta.

Međutim, mogla bi da bude doneta odluka o proceduri koja je potrebno da se sledi kako bi se prikupili različiti stavovi o raspodeli najviših pozicija.

EPP je već nagovestila da će poljski premijer Donald Tusk i grčki premijer Kirijakos Micotakis voditi pregovore u ime ove političke grupacije o vodećim funkcijama, dok je Partija evropskih socijalista odredila nemačkog kancelara Olafa Šolca i španskog premijera Pedra Sančeza za svoje pregovarače.

Grupaciju liberalnih stranaka predstavljaće estonska premijerka Kaja Kalas i odlazeći belgijski premijer Aleksander de Kro, koji se pominju i kao kandidati za poziciju visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.

Aktuelna predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen trebalo bi da se pridruži kolegama tokom razgovora o rezultatima izbora za EP, ali će najverovatnije napustiti prostoriju tokom rasprave o kandidatima za vodeće pozicije EU.

Njeno učešće na ovom neformalnom samitu izazvalo je spekulacije poslednjih dana, posebno zbog njenog odnosa sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, koji je navodno želeo da spreči Fon der Lajen da prisustvuje sastanku.

Između Mišela i Fon der Lajen, kako navode mediji, postoji dugogodišnji rivalitet koji se najbolje ogleda u skandalu "Sofagejt" pre nekoliko godina kada je Mišel tokom posete Turskoj požurio da sedne u fotelju pored turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, zbog čega je Fon der Lajen sedela na sofi.

Nemački kancelar Olaf Šolc, koji nije javno podržao Fon der Lajen, rekao je da veruje da će odluke o najvišim pozicijama u EU biti donete vrlo brzo, uključujući ponovni izbor Fon der Lajen za predsednicu EK.

Sastanku bi danas trebalo da prisustvuje i predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola.

Ukoliko lideri EU na sastanku Evropskog saveta koji se održava 27. i 28. juna odluče da Fon der Lajen daju drugi mandat, poslanici EP bi o njenom izboru mogli da glasaju već 18. jula, tokom prve plenarne sednice novog saziva EP, a u suprotnom o predsedniku Komisije glasaće se sredinom septembra.

Lideri EU bi mogli tokom neformalnog sastanka da nastave i razgovore o strateškoj agendi EU, koja se definiše na početku svakog novog institucionalnog ciklusa.

Očekuje se da će lideri EU usvojiti agendu za period od 2024. do 2029. godine na formalnom sastanku Evropskog saveta 27. i 28. juna.

Evropska narodna partija osvojila je najviše mandata na izborima za Evropski parlament i ova politička grupacija i Progresivna alijansa socijalista i demokrata ostaće tradicionalno dve najveće političke grupacije u EP.

Velike gubitke na izborima za EP pretrpele su grupacije Obnovimo Evropu, koja okuplja liberalne stranke, i Zeleni, dok su grupacije krajnje desnice Identitet i demokratija i Evropski konzervativci i reformisti povećale broj mandata nakon izbora za EP.

Konstitutivna sednica EP biće održana od 16. do 19. jula.