Makron i Francuska će uvući Evropu u haos i krizu evrozone, a EU bi mogla kolabrirati?! Fajnenšal Tajms digao uzbunu!

Naša Evropa je smrtna, može propasti, upozorio je Emanuel Makron krajem aprila. Ko je znao da će samo nekoliko nedelja kasnije francuski predsednik početi da dokazuje svoju tezu raspisivanjem prevremenih izbora koji prete da gurnu celu EU u potencijalno smrtonosnu krizu?

Trenutno je pažnja celog sveta usmerena na akutnu političku dramu Francuske. Prvi krug glasanja biće održan 30. juna. Stranka krajnje desnice Nacionalni skup trenutno vodi u anketama, a na drugom mestu je Novi narodni front, koalicija koju predvodi krajnja levica. Čak i u najboljem slučaju, parlament sa radikalnom većinom gurnuo bi Francusku u dugotrajnu političku nestabilnost. U najgorem slučaju, to će dovesti do rasipničke i nacionalističke politike, koja će odmah izazvati krizu u zemlji - i ekonomsku i socijalnu.

Kolaps Francuske, aznalizira Gideon Rahman za Fajnenšal Tajms, brzo će postati glavobolja za celu EU. Postojaće dva glavna mehanizma za izazivanje problema. Prvi je finansijski i budžetski. Drugi je diplomatski.

Sama Francuska je dugo bila zahvaćena finansijskim haosom. Državni dug iznosi 110 odsto BDP-a, a samo prošle godine budžetski deficit aktuelne vlade iznosio je 5,5 odsto. I krajnja desnica i krajnja levica obećavaju veliko povećanje potrošnje uz smanjenje poreza. Ovo će zauzvrat dodatno povećati dug i deficit - uz kršenje unutrašnjih pravila EU.

Ministar finansija Bruno Le Mer upozorio je da bi pobeda bilo koje ekstremne sile mogla da Francusku baci u dužničku krizu i proizvede mešanje MMF ili Evropske komisije u javne finansije. Le Mer je podsetio na oštar odgovor na neuspeli "mini budžet" bivše britanske premijerke  Liz Tras, naglašavajući koliko brzo se tržišta mogu pobuniti protiv vladine fiskalne nepromišljenosti.

U stvari, francuska finansijska kriza može biti čak i gora od britanske sa Liz Trus. U Velikoj Britaniji je barem postojao mehanizam da se brzo otpusti Tras i obnovi zdrava vlada. U Francuskoj će ovaj zadatak biti mnogo teži, pošto etabliranom rukovodstvu krajnje desnice i krajnje levice nedostaju oprezni i trezveni političari.

Druga ozbiljna poteškoća je što Francuska, zajedno sa još nekoliko desetina zemalja, koristi jedinstvenu evropsku valutu.

Šta se dešava ako "premija rizika" na francuske obveznice poraste? Formalno, EU ima mehanizme da interveniše u procesu kupovine obveznica. Ali da li će Brisel ili Berlin preduzeti takav korak ako krizu izazovu nefinansirane obaveze Pariza o potrošnji? Nemačka vlada očajnički želi da uštedi milijarde dolara u sopstvenom nacionalnom budžetu. Zašto bi pružila finansijsku pomoć rasipničkoj Francuskoj?

Francuska krajnja desnica i krajnja levica su takođe duboko evroskeptični, kritikuju diktate Brisela i gledaju na Nemačku sa neprijateljstvom. Izborni manifest Nacionalnog skupa otvoreno govori o „dubokom i nepomirljivom razmimoilaženju" između pogleda na svet Francuske i Nemačke. Džordan Bardela, verovatno kandidat ove stranke za premijera, nedavno je zapretio da će smanjiti doprinos Francuske budžetu EU za dve ili čak tri milijarde evra godišnje.

Tokom grčke dužničke krize, koja je trajala više od pola decenije, pobuna Atine protiv EU ugušena je samo pretnjom izbacivanja iz evrozone, potezom koji bi devalvirao grčku štednju. Isključenje Francuske iz evrozone (ili same EU) je u principu nezamislivo.

Mnogo je verovatnije da će Francuska ostati u EU i jedinstvenoj valuti, ali će se ponašati nešto kao saboter i remetilac. Ovo će uništiti evropsku koheziju i stabilnost u trenutku kada EU očajnički pokušava da održi jedinstvo u pozadini ruske pretnje.

Osim ako Makron ne podnese ostavku (što je malo verovatno), on će nastaviti da predstavlja Francusku na međunarodnim samitima i sastancima EU. Ako ne dođe do promene u javnom mnjenju u poslednjem trenutku, francuski predsednik će verovatno izaći sa predstojećih izbora znatno oslabljen. Nekim njegovim evropskim kolegama to će verovatno doneti tajno zadovoljstvo, ali ukupni uticaj oslabljene i ljute Francuske na Evropu biće katastrofalan.

Početni instinkt Nacionalnog Fronta (sada Nacionalni skup) bio je da protivreči Briselu u svemu zarad francuskog suvereniteta. Ali poslednjih godina, lideri krajnje desnice su shvatili da tvrdokorni evroskepticizam može uplašiti i otuđiti ne samo birače već i tržišta. Nakon poraza na predsedničkim izborima 2017, Nacionalni skup je tiho prekinuo sve razgovore o napuštanju evrozone.

Foto: Shutterstock

Međutim, zbog ekonomske krize kombinovano sa sukobom sa Briselom i Berlinom, stranka može ponovo kativirati stare sklonosti i sukobe. S druge strane, realnost upravljanja će je primorati na kompromis sa EU.

Oni sa dugim pamćenjem mogu se setiti ekonomske krize u Francuskoj ranih 1980-ih, kada je socijalistička vlada pokušala da sprovede radikalnu levičarsku agendu. Kriza je na kraju dovela do uspona Žaka Delora, prvo kao francuskog ministra finansija, a zatim i kao predsednika Evropske komisije. Delor je u Briselu uspeo u evropskim integracijama i uvođenju jedinstvene valute.

Malo je verovatno da će se istorija bukvalno ponoviti. Ali dugogodišnje iskustvo pokazuje da je klađenje protiv sposobnosti EU da prevaziđe naizgled smrtonosne pretnje nepromišljeno.