Nemačke vlasti pokrenule su istragu o mogućoj ruskoj špijunaži nakon što su iznad vojne baze Švezing na severu zemlje primećeni neidentifikovani dronovi. U ovoj bazi Bundesver obučava ukrajinske vojnike za upravljanje protivvazdušnim sistemima Patriot, prenosi Zidojče cajtung
Incidenti su se dogodili između 9. i 29. januara, kada su nepoznati bespilotni letelice više puta narušile zabranjeni vazdušni prostor iznad baze nemačkog ratnog vazduhoplovstva. Uprkos pokušajima nemačkih snaga da ih neutrališu elektronskim protivmerama, uključujući ometanje signala, nijedan dron nije oboren, niti su operateri locirani, navodi se u izveštaju.
Vojni vrh upozorava na špijunsku pretnju
Nemačka vojska sada ove incidente zvanično klasifikuje kao "potencijalnu špijunažu" i obavestila je nadležne obaveštajne službe. Zidojče cajtung prenosi da su vojne vlasti potvrdile detekciju dronova, ali su izostale dodatne informacije o poreklu i tehničkim karakteristikama letelica.
Baza Švezing smatra se posebno strateški važnim objektom, jer se u njoj obučavaju ukrajinski vojnici za korišćenje američkih sistema Patriot, koje je Nemačka već isporučila Kijevu. Ovi protivvazdušni sistemi igraju ključnu ulogu u zaštiti Ukrajine od ruskih raketnih i dron-napada.
Vojni eksperti navode da dronovi primećeni nad bazom u Švezingu nisu standardni komercijalni modeli, već da su opremljeni naprednim tehnologijama. Deo bezbednosnih zvaničnika spekuliše da su mogli biti lansirani sa brodova stacioniranih u Severnom ili Baltičkom moru, što dodatno otežava njihovo praćenje i neutralizaciju.
Povećana aktivnost dronova kod vojnih objekata
Nemačke bezbednosne službe već su zabeležile povećanu aktivnost dronova u blizini drugih vojnih baza. Pre nekoliko nedelja nepoznate bespilotne letelice uočene su i iznad američke baze Ramštajn, koja predstavlja ključni logistički centar NATO-a. Taj incident doveo je do inicijative nemačke vlade da predloži zakonske izmene, koje bi omogućile vojsci da legitimno obara sumnjive dronove.
Ovi događaji ukazali su na velike bezbednosne propuste u zaštiti Nemačke od bespilotnih pretnji. Prema internim vojnim izveštajima, postojeći sistemi za otkrivanje i neutralizaciju dronova nisu pokazali očekivanu efikasnost.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus priznao je da je jačanje zaštite od dronova prioritet, ali je istakao da napredak ide sporim tempom. Kao odgovor na incidente u Švezingu, Bundesver je pojačao bezbednosne mere i postavio dodatnu opremu za detekciju i ometanje dronova u vojnoj bazi.
Nekoliko visokih komandanta Iranske revolucionarne garde (Korpus stražara islamske revolucije – KSIR) zatražilo je od vrhovnog lidera Irana, ajatolaha Alija Hamneija, da ukine fetvu kojom se zabranjuje razvoj nuklearnog oružja, uz obrazloženje da se Iran suočava sa sve većim pretnjama sa Zapada, prenose izraelski mediji.
Donald Tramp nema interes da se bavi Ukrajinom i mogao bi je jednostavno prepustiti Rusiji, jer njome ne može da upravlja, ocenjuje bivši poslanik ukrajinske Rade Oleg Carev.
Isključivanje baltičkih država iz jedinstvenog energetskog sistema Belorusije, Rusije, Estonije, Letonije i Litvanije (BRELL) je nastavak uništavanja baltičkih država, ali i njihovih naroda, izjavila je danas portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Nemački kancelar Olaf Šolc i njegov politički rival Fridrih Merc predstavili su sinoć suprotstavljene stavove o Ukrajini, što je postalo ključna tema njihove prve velike debate uoči parlamentarnih izbora.
Isključivanje baltičkih zemalja iz ruske energetske mreže lišilo je Moskvu mogućnosti da koristi električnu energiju kao oružje protiv njih i učinilo Evropu još ujedinjenijom, izjavio je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.
Nemački kancelar Fridrih Merc se tokom posete Kijevu obratio ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i izjavio spremnost za mirovne pregovore o Ukrajini, izveštava list Taz.de.
Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je da su reči Donalda Trampa o neophodnosti smene Volodimira Zelenskog izazvale potpunu pometnju u Kijevu, ali da neće imati ozbiljnije posledice po dalji tok rata.
Rusija bi od prodaje dizel goriva, dogovorene između Vladimira Putina i Donalda Trampa, mogla da ostvari prihod od čak 6,7 milijardi dolara, odnosno približno šest milijardi evra, ukoliko uspe da isporuči svih najavljenih 4,8 miliona tona, izračunao je nemački Bild.
NATO bi mogao da otvori novi front protiv Rusije napadom na Kalinjingradsku oblast, čime bi Moskvu primorao na drugu mobilizaciju i izazvao unutrašnju političku krizu koja bi mogla da dovede do pokušaja svrgavanja predsednika Vladimira Putina.
Ukrajinski dronovi izveli su tokom noći 10. oktobra masovan napad na Rostovsku oblast, u kojem je, prema izveštajima sa terena, pogođen naftni terminal „Jug Rusi“ u Rostovu na Donu, dok su oštećeni most, stambene zgrade i dva broda u Azovu.
Sjedinjene Američke Države zapretile su Ukrajini obustavom razmene obaveštajnih podataka ukoliko njena vojska nastavi napade na ruske rafinerije, objavio je američki portal Aksios.
Avion kojim je ruski predsednik Vladimir Putin otputovao u Turkmenistan nije mogao da sleti u Moskvu po povratku 9. oktobra zbog napada ukrajinskih bespilotnih letelica, pa je preusmeren u Sankt Peterburg, pokazuju podaci servisa Flajtradar24.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Nekoliko visokih komandanta Iranske revolucionarne garde (Korpus stražara islamske revolucije – KSIR) zatražilo je od vrhovnog lidera Irana, ajatolaha Alija Hamneija, da ukine fetvu kojom se zabranjuje razvoj nuklearnog oružja, uz obrazloženje da se Iran suočava sa sve većim pretnjama sa Zapada, prenose izraelski mediji.
Kako saznaje naš portal od učesnika advokatskog savetovanja u hotelu „Mona“ na Zlatiboru, javna tužiteljka Bojana Savović, jedna od predstavnica Proglasa, izazvala je skandal tako što je napala kolege sudije i tužioce, preteći im hapšenjem i najavljujući da će, kada dođe na vlast, preurediti i policiju i pravosuđe i zavesti red.
Nezapamćeni skandal potresao je blokadersku listu, nakon što su potpredsednica GO SNS-a Ana Brnabić i član Predsedništva SNS Aleksandar Jakšić obelodanili zvanične dokaze i dokumente koji potvrđuju da je kandidat blokaderske liste Dejan Šoškić 2015. godine izabran u zvanje redovnog profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu na osnovu falsifikovanih izveštaja!
Blokaderska tužiteljka i istaknuta funkcionerka političke inicijative "ProGlas" Bojana Savović napravila je nezapamćen skandal tokom advokatskog savetovanja na Zlatiboru, gde je u vidno ekstremnom stanju nervoze brutalno vređala i ponižavala svoje kolege iz pravosuđa!
Poznati književnik, novinar i kolumnista "Kompasa" Filip Grbić javno je tokom gostovanja u jutarnjem programu TV Prva priznao da će na predstojećim parlamentarnim izborima 25. oktobra po prvi put u životu glasati za Aleksandra Vučića i listu "Ujedinjena Srbija", što je izazvalo snažnu reakciju nosioca liste i kandidata za premijera Srbije Aleksandra Vučića!
Bivši takmičar Exatlona 2 Mensur Ajdarpašić smatra da je glavni krivac za njegovu diskvalifikaciju kapiten Crvenih Nikola Lakić, kog smatra praznim čovekom.
Bivši učesnik Exatlona Veljko Milićević govorio je u emisiji "Srbija zove Dominikanu - Exatlon Srbija" o rivalstvu između Nikole Lakića i Mensura Ajdarpašića, ali i svom sukobu sa Mensurom.
Diskvalifikovani učensik Exatlona Mensur Ajdarpašić smatra da nikada nije imao podršku Plavog tima, ali ističe da mu ne smeta što ga nisu birali za kapitena.
Mensur Ajdarpašić negirao je da je pretio Veljku Milićeviću i priznao da se kaje zbog postupka koji ga je koštao učešća u sportskom rijalitiju Exatlon.
Nosilac liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" Aleksandar Vučić najavio je danas da će do kraja 2028. godine biti otvorena prva deonica auto-puta Beograd - Zrenjanin, a da će ta saobraćajnica u potpunosti biti završena do kraja 2030. godine, kao i da će mnogo novca biti uloženo u Banat.
Cene pečenja u Srbiji znatno se razlikuju u zavisnosti od vrste mesa i mesta kupovine. Za kilogram gotovog prasećeg pečenja potrebno je izdvojiti od 2.000 do čak 4.400 dinara, dok se jagnjeće pečenje kreće od 2.500 do više od 6.000 dinara.
Mališani iz Leposavića, uzrasta od drugog do šestog razreda osnovne škole, tokom ovog vikenda boraviće u Beogradu u okviru pokloničkog putovanja "Hrabri čuvari prošlosti – graditelji budućnosti".
Osnovni sud u Gnjilanu odredio je jednomesečni pritvor Valonu R., osumnjičenom za teško ubistvo i neovlašćeno posedovanje, kontrolu ili držanje oružja. Odluka je doneta nakon što je sud usvojio predlog Osnovnog tužilaštva u Gnjilanu.
U Ljubljani je rano jutros počelo premeštanje zatvorenika i pritvorenika iz zatvora na Povšetovoj u novi zatvor u Dobrunju. U akciji učestvuju policajci iz suda, policijske patrole i pripadnici posebnih i specijalnih policijskih jedinica.
Sinoć, u selu Crvenika kod Kuršumlije, došlo do svađe i tuče između dvojice rođaka, nakon čega je jedan muškarac uhapšen dok je drugi završio u bolnici.
Glumac Tom Veling našao se u centru pažnje nakon što je na svom Instagram profilu objavio fotografiju koja je izazvala brojne reakcije na društvenim mrežama.
Glumica Demi Mur umalo je ostala bez jedne od svojih najvažnijih uloga u kultnom ostvarenju "Vatra Svetog Elma" iz 1985. godine, nakon što se na probama pojavljivala potpuno pijana i pod dejstvom teških opijata.
Ovogodišnja dobitnica prestižne Nobelove nagrade za književnost, čuvena kanadsko-islandski pesnikinja i autorka En Karson, prokomentarisala je u svom prepoznatljivom stilu odluku Švedske akademije.
Blistavi ekrani u salonima tehnike mame nas živim bojama i savršenom oštrinom, ali kada taj isti televizor unesemo u dnevnu sobu – magija često nestaje. Evo zašto nas radnje svesno dovode u zabludu i kako da povratite vrhunski kvalitet slike.
Pevačica Nadežda Biljić otkrila je da joj nisu verovali da ima kancer i izjavila da je, u trenutku dok je čekala rezultate, već znala da ima opaku bolest.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.