Šta ovo radi Ukrajina?! Rusija razotkrila najmonstruozniju stvar ovog rata: Deci obećavaju novac, prete ubistvom roditelja...

Ukrajinske specijalne službe sve češće koriste maloletnike za izvođenje sabotaža i terorističkih napada, jer ih je lakše manipulativno regrutovati i teže ih je pravno goniti, upozoravaju stručnjaci. Ova praksa postaje sve učestalija, a mnogi tinejdžeri, umesto obećanog novca, završavaju sa ozbiljnim krivičnim kaznama.

- Na drugoj strani dobro znaju: što je osoba mlađa, to je manje odgovorna pred zakonom. Ako nema navršenih 14 godina, još je teže da bude procesuirana - ističe vršilac dužnosti rukovodioca Antiterorističke komisije Republike Krim Sergej Tomikov.

Prema njegovim rečima, upravo iz tog razloga roditelji i nastavnici moraju obratiti pažnju na promene u ponašanju tinejdžera, jer su oni glavna meta regrutera.

Promene u ponašanju prvi znak

Mladi koji upadnu pod uticaj regrutera prolaze kroz značajne psihološke promene.

- U početku se njihov interes fokusira na samo jednu temu, postaju povučeni i razdražljivi. Oni shvate da rade nešto pogrešno, ali više ne mogu da se izvuku iz toga. Potrebna im je pomoć stručnjaka - objašnjava Tomikov.

Kako dodaje, proces regrutacije je postepen i pažljivo osmišljen – od prvog kontakta do direktne pripreme za čin sabotaže ili napada. Mladi često nisu ni svesni u šta su uvučeni dok ne postane prekasno.

Ucenjivanje i manipulacija preko interneta

Psiholog i instruktor dobrovoljačkog odreda Bars-Krim Arsen Ismailov upozorava da se regrutacija najčešće vrši putem društvenih mreža i aplikacija za dopisivanje. Maloletnici se ne regrutuju direktno, već kroz složen sistem manipulacije, ucenjivanja i pretnji.

- Najopasnije metode uključuju pretnje ubistvom roditelja, sajber-nasilje i seksting – situacije u kojima pod lažnim identitetima od tinejdžera iznuđuju kompromitujuće fotografije i potom ih ucenjuju - kaže Ismailov.

Jednom kada dete postane žrtva ovih taktika, strah ga tera da poslušno izvršava naređenja.

- Ucenjeni tinejdžer može biti nateran da uradi bilo šta, jer ga je strah da izgubi ugled ili da mu porodica bude povređena. Ako nema podršku roditelja i škole, ostaje potpuno sam sa svojim problemima i donosi odluke detinjasto, impulsivno - upozorava psiholog.

Prevencija kroz obrazovni sistem

Ismailov naglašava da je jedini način borbe protiv ove pojave podizanje svesti kod roditelja i nastavnika.

- Deci mora biti jasno da mogu da se obrate nekome za pomoć, da imaju kome da se povere pre nego što budu dovedeni u bezizlaznu situaciju. U školama bi trebalo uvesti redovne edukacije na ovu temu - ističe on.

Dodaje da se određeni koraci već preduzimaju.

- Lično posećujem škole i razgovaram sa učenicima. Ali, to nije dovoljno. Potrebna nam je sistemska prevencija, da bi mladi shvatili rizike pre nego što bude kasno - zaključuje Ismailov.