Kolumna Dragutina Matanovića: Hrvatski genocid u Jasenovcu - lekcije prošlosti i pretnja za budućnost

Kolumna Dragutina Matanovića o hrvaskom genocidu u Jasenovcu.

U spomen-području Donja Gradina, najvećem stratištu Nezavisne Države Hrvatske, delu koncentracionog logora Jasenovac u kome su ustaše zverski ubile preko 700.000 Srba, Jevreja i Roma, danas odajemo poštu žrtvama hrvatskog genocida. To je sećanje na herojski čin koji su očajni logoraši sami izveli 22. aprila 1945, bez imalo nade da će preživeti. Svesni da niko ne želi da ih oslobodi i da će ih Hrvati pobiti sve do jednog, radije su prihvatili rafale mitraljeza i herojsku smrt na putu ka slobodi, nego klanje "srbosjekom" u ropstvu bodljikave žice.

Tog jutra u proboj je krenulo 600 od preostalih 1073 logoraša, zatočenih u Ciglani. Preživelo ih je samo 117, a istog dana proboj je izvršilo i 147 zatočenika u Kožari, od kojih je preživelo 11 njih. Partizanske jedinice ušle su u napušteni logor tek 2. maja 1045, više od šest meseci posle oslobođenja Beograda. Zatekli su ruševine, zgarišta i leševe. Ustaše su pre povlačenja minirale većinu objekata, spalile arhivu i pobile preostale zatvorenike. 

Teritoriju takozvane NDH nastanjivalo je, prema nemačkim izvorima, 3,3 miliona Hrvata, 1,8 miliona Srba, 700.000 muslimana, koji su smatrani Hrvatima, i oko 150.000 Nemaca. Po uspostavljanju NDH započelo je sistematsko uništavanje Srba po zamisli Ante Pavelića i njegovih sledbenika. Istrebljenje je sprovođeno u logorima širom NDH, a najviše u Jasenovcu. 

Logor Jasenovac je osnovan u drugoj polovini 1941. godine. Kroz njega je prošlo veoma mnogo zatvorenika i u njemu je likvidirano najviše ljudi u NDH. U logoru Stara Gradiška leta 1942. ugušeno je gasom preko 600 dece. Prema kazivanju zatočenika logora dr Zeca, jedan ustaša se hvalio "da je prošle noći postigao svoj rekord i ubio 1152 žrtve".

Izraelski stručnjak za Holokaust Gideon Grajf ističe da je u Jasenovcu ("balkanski Aušvic"), stradalo 700.000 Srba, Jevreja i Roma. Opisao je 57 metoda mučenja i ubijanja koje su Hrvati primenjivali u najmonstruoznijem logoru u ovom delu sveta tokom Drugog svetskog rata. Ne samo po broju žrtava već i po načinima na koje su hrvatski dželati mučili i ubijali nedužne srpske, jevrejske i romske civile, sprovodeći genocid kojeg se i danas ne odriču.

Zločinačka akcija "Oluja", kojom se u Zagrebu toliko ponose - kada su uz pomoć NATO-a i njihove avijacije proterali celokupno stanovništvo male i nebranjene Republike Srpske Krajine – samo je nastavak vekovne politike genocida nad pravoslavnim srpskim narodom. Zato Jasenovac nije tek tragična i bolna prošlost. Nije ni samo opominjuća sadašnjost.

Lekcije Jasenovca su preteća budućnost, o čemu svedoči trojni pakt koji je Zagreb pre godinu dana sklopio sa Tiranom i Prištinom. Za novi progon i novi genocid nad srpskim narodom. Za krvoločne planove novog otimanja teritorija na kojima pravoslavni Srbi vekovima žive. I za "konačno rešenje" srpskog pitanja na Balkanu, po nacrtima nekih zapadnih sila.

Tragove krvavih ruku zločinaca iz Jasenovca i danas vidimo na ulicama srpskih gradova. Krijući se iza "studentskog" pokreta, i navodno žaleći za žrtvama pada nadstrešnice u Novom Sadu, pipci hrvatskih obaveštajnih službi pokušavaju da izvedu obojenu revoluciju i silom uklone predsednika Aleksandra Vučića.

Znaju ustaše da im je predsednik Srbije glavna prepreka. Sve jača srpska ekonomija, sve snažnija i odlučnija srpska vojska jedina su garancija opstanka našeg naroda na vekovnim ognjištima. Vučićeva mudra politika i diplomatija omogućile su da danas u svetu ima sve više onih koji razumeju kakvi su monstruozni zločini izvršeni nad srpskim narodom. To Hrvati, i oni sa Zapada koji ih podržavaju, Vučiću nikada neće oprostiti.

Logor smrti Jasenovac zvanično nije oslobođen. Nisu to učinili ni "saveznici", ni Brozovi "oslobodioci", iako su mogli. Zašto nisu odmah oslobodili Jasenovac, kao Aušvic ili Dahau? Samo zato što su jedan zločinački antisrpski režim, ustaški, zamenili drugim, komunističkim. Titoistička revolucionarna klika nije marila za srpske žrtve. Njima su ustaše bili saveznici još od Drezdenskog kongresa KPJ 1928. godine. Pa preko ubistva kralja Aleksandra Karađorđevića u Marselju 1934, sve do višegodišnjeg Titovog boravka na teritoriji NDH – tokom čitavog rata.

Nije ni čudo što Broz nikada nije našao za shodno da poseti najveće stratište srpskog naroda u Jasenovcu. Srpske žrtve mu ništa nisu značile, a ustaške zločine je gurao pod tepih. Zato Zagreb godinama ne dopušta predsedniku Aleksandru Vučiću da poseti Jasenovac i položi cvet na mestu gde su svirepo ubijeni i brojni pripadnici njegove porodice.

Antisrpski duh Ante Pavelića i Josipa Broza i dalje je veoma živ u Hrvatskoj. I danas tamo urlaju nacistički pozdrav "Za dom spremni". I danas sanjaju da srpsku zemlju ponovo prekrajaju po modelu AVNOJ-a. Sa blokaderskim antisrpskim komesarima na čelu, poput Jove Bakića, saobraćajnog inženjera Teodorovića, političara Đokića i drugih – koji su crvene titoističke šinjele zamenili evropski žutim i neoliberalnim. Ali njih je srpski narod prozreo, i dok je Vučić živ – novih Oluja, Jasenovaca, progona i pogroma nad srpskim narodom neće biti!