Mikec: Ostao sam bez glasa bodreći ostale sportiste, nisam želeo da odem!

Osvajač zlatne medalje u miks konkurenciji pucanja vazdušnim pištoljem Damir Mikec, ističe da je zdušno bodrio sve predstavnike Srbije u Parizu na Olimpijskim igrama i da nije želeo da napušta "bazu" sve do kraja.

Veliku i prvu radost našoj naciji pružio je zajedno sa Zoranom Arunović, ali to nije značilo da će među prvima napustiti "grad svetlosti".

Mikec je uz pomoć Olimpijskog komiteta Srbije (OKS) uspeo da organizuje povratak u Olimpijsko selo i boravak sa ostalim sportistima sve do kraja turnira. Strelci su po prvobitnom planu smešteni nešto dalje od sela, a to je u samom startu pravilo problem Zorani i Damiru.

Foto: Starsportphoto©

- Znak da su Olimpijske igre gotove je što sam ja u Beogradu. Iskreno, nismo osetili veliki žar igara zbog smeštaja, pa sam ja imao želju da provedem što više vremena sa ostalim predstavnicima. Želeo sam da pružim podršku kolegama u Olimpijskom selu. To nam nedostaje od 2020, kada je Korona sprečila druženje. Promukao sam od navijanja. Vaterpolisti su pred put tražili da ja prvi uzmem zlatno, pa da tako počnem "setvu" najsjajnijih odličja. Jako smo slavili zlato vaterpolista i to nikako nisam želeo da propustim. Sve ove momke i devojke sam bodrio. Možemo biti zadovoljni sa pet medalja, mada postoji žal za nekim šansama. Još uvek nisam svestan da mi uz ime ide epitet "Olimpijski pobednik". Vaterpolisti su na to navikli. Velika čast je predstavljati zemlju na takvoj pozornici - rekao je Mikec po sletanju na aerodrom "Nikola Tesla".

Čim su upucali zlato, simpatični srpski par sportista je obišao planetu snimkom na kojem slave ostvareni uspeh.

Sjajni strelac rođen u Splitu istakao je teškoće sa kojima su se susretali u tim napetim trenucima i izrazio žal što nema mogućnost da se "istrese" posle lošeg hica.

- Streljaštvo je specifično. Nemaš mogućnost da se prodereš, slomiš reket i izbaciš sve to iz sebe. Stojiš, znojiš se, puls skače, a ti moraš mirno da pucaš. Ja imam tehniku disanja koju primenjujem između hitaca. Srce je htelo da iskoči, ali sam uspeo da se smirim. Sav rad iz prošlosti ti dolazi na videlo i staje u par hitaca, to je nešto neverovatno. Poslednji hitac nikada neću zaboraviti. Srce nenormalno lupa. Tehniku kojom se smirujem sam moram tri puta da primenim kako bih se smirio. Pre nego što sam opalio znao sam da će hitac biti savšren. Gledam na drugi monitor i čekam da se upiše rezultat. Tada je krenula erupcija sreće. Bacam naočare i sve, bacamo se na pod nas dvoje. Ja nisam znao ni koliko je ona upucala, to sam je pitao tek posle - objasnio je Damir.

Foto: eoaimages

Iako je u svojoj karijeri osvojio pregršt medalja, poručuje da ga to ne ispunjava i da sve radi iz čiste ljubavi prema sportu streljaštva.

- Ljubav je najveća motivacija. Ako to radite zbog para to neće dugo trajati. Poenta je pronaći nešto u čemu ste dobri i što vas ispunjava. Ja sam još u Tokiju mogao da kažem da sam ispunjen i da mi je dosta. Osvojio sa sve, ali nije u tome draž. Rekli su mi prijatelji da sam prešao igricu, ali eto, uvek ima nešto sjajnije, bolje. Znam da mogu još, motivisan sam. Zašto da se ne nadam još jednoj medalji u Los Anđelesu? Šekarićka ih ima pet, eto, hoću i ja. Ovo je samo dodatni podstrek da obradujemo naciju sa još medalja.

Kao pravi takmičar, nikada nije zadovoljan, pa je izrazio i žal za propuštenom prilikom u individualnoj konkurenciji u kojoj je zauzeo sedmu poziciju.

- Zaista nam je bilo naporno. To smo znali unapred. Imali smo četiri uzastopna takmičarska dana, a to do sada nije bio slučaj. Neko je uspeo da se adaptira, neko nije. Ja u individualnoj konkurenciji nisam. Ubeđen sam da bi drugačija pesma bila da je bio normalan raspored. Postići ovako nešto na igrama je velika stvar, ali bio sam jako besan posle finala. Osećao sam da nisam bio konkurentan, a sutradan me je čekalo finale miksa. Morali smo da se vratimo na pravi kolosek. Turci su imali "meč loptu", ali sam im rekao "zaslužili ste finale, ali to je to, zlato ide nama" .

Foto: profimedia

Njihovi protivnici u finalu bili su Jusuf Dikeč i Ilajda Tarhan, a muški predstavnik Turske je ubrzo postao pravi hit u svetu zbog pucanja bez ikakve opreme osim naočara za vid.

Mikec otrkiva da su njih dvojica veliki prijatelji i da je dobio poziv da gostuje na nacionalnoj televiziji Turske.

- Jako se dugo poznajemo. Zovemo jedan drugog "brate". Sličnosti između prezimena su nas zbližile, ali se mi poznajemo odavno. Jako je to dobro za naš sport koji je inače po strani. Sada svi dele njegove mimove i slike. Ostaće upamćeno. Imamo strelce u našem sportu koji ne koriste mnogo aksesoara. On može da puca sa "oba oka" ja to ne umem i ne mogu. To je takozvana starija garda. Čuli smo se juče, zvao me je da budem gost na nacionalnoj televiziji u Turskoj. Rekao sam da hoću, naravno.