NA DANAŠNJI DAN U BEOGRADU JE OTKRIVEN JEDINSTVENI SPOMENIK U SVETU! Težak je 80 tona, a u šlem Stefana Nemanje može da stane 50 ljudi!

Na današnji dan pre tačno godinu dana svečano je otkriven velelepni spomenik Stefanu Nemanji na Savskom trgu kojem je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tom prilikom poručio da ta ceremonija nije samo čin otkrivanja spomenika, već naš čin polaganja računa o sebi i svom identitetu

 

"Stajati ovde znači pokajanje za sve godine tokom kojih smo ga zaboravili, ali i svest da smo konačno otkrili koren iz koga je nastalo najlepše drvo koje se zove Srbija.  
 
Imali su Srbi Vlastimiroviće.  
Imali su Srbi Vojislavljeviće. 
Imali su Srbi i Vukanoviće.
Imali su i Višeslava i Mihaila i Svetog kralja Jovana Vladimira. 
Imali su Srbi i arhonte i kneževe i župane i kraljeve i svece - pre Nemanje. 

Da je Srbiji podario samo Svetog Savu, mnogo bi joj podario. 
Da je Srbiji podario samo Stefana Prvovenčanog, mnogo bi joj podario. 
 
Podarivši nam obojicu, podario nam je Srbiju, jaku, prvi put istinski centralizovanu Državu, koja je umela da nađe svoj suvereni prostor između Istoka i Zapada, između Prvog i Drugog Rima", istakao je predsednik Vučić i dodao da je spomenik Stefanu Nemanji - spomenik velikom županu, ali i Srbiji.  

"Na Hilandaru, i dan danas, niče loza, čudotvorna, sa mesta na kojem je Stefan Nemanja prvobitno bio sahranjen. U Beogradu, iz ovog spomenika, ta loza, taj put, ta svest o Srbiji, treba da nastavi da raste, da se razvija i da nam stalno govori koliko je važno imati koren, ime i identitet. I ovaj spomenik je veliki, zato što je priča o nama velika. I ovaj spomenik je težak, zato što je priča o nama često bila teška. I lep je, koliko je i priča o nama lepa. Ovaj spomenik je, dakle, i pre svega, priča o nama. O tome ko smo bili, o tome gde smo bili, šta smo radili, i najviše o tome šta smo danas i šta hoćemo da budemo", rekao je predsednik Vučić i naveo da smo se u prethodnom periodu trudili da Srbiju podignemo iz pepela, da obnovimo i izgradimo pruge, puteve, bolnice, škole, ali i da pokušamo da vratimo veru u sebe, u mogućnosti i snagu srpske države i istakao da smo uspeli da objedinimo ono što je najvažnije, da zemlju ekonomski uspravimo, nacionalno odbranimo i duhovno povratimo i uzdignemo. 

Foto: Beta

Ceo govor predsednika Vučića pročitajte OVDE.

Spomenik Stefanu Nemanji

Velelepni spomenik Stefanu Nemanji, koji je završen u Rusiji, dopremljen je u Srbiju u 10 specijalnih kamiona. Ovo arhitektonsko delo izliveno u bronzi, u ateljeu ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova u Moskvi, visoko je 23 metra, od čega je sama skulptura velikog župana bez postolja visoka 15 metara i sigurno je najviši spomenik u Srbiji.

Foto: Tanjug

Na montiranju spomenika učestvovalo je oko deset ruskih majstora, uz domaće radnike koji su bili zaduženi za rekonstrukciju samog trga.

Izgled spomenika

Spomenik je visok 23,5 metara iznad i pet metara ispod zemlje, težak oko 80 tona, a postament predstavlja svojevrstan muzej na otvorenom, jer su oko žezla spomenika namontirani fragmenti vizantijskog šlema sa čije su unutrašnje strane mozaici koji predstavljaju delove iz života Stefana Nemanje.

Plato oko spomenika popločan je kamenim kockama starim više od 100 godina, koje su pronađene tokom radova u neposrednoj blizini Savskog trga.

Spomenik koji je postavljen razlikuje se od onog koji je pobedio na konkursu, jer Stefan Nemanja sada umesto krsta, u jednoj ruci drži mač, što je profesor dr Sima Avramović objasnio time da je Stefan Nemanja bio osnivač srpske i državnosti i duhovnosti, ali da je ipak prevagnula ideja državnosti koja se nije postizala ruskim krstom već, kao i uvek, mačem.

Ovaj spomenik je jedinstven u svetu jer se umesto na klasičnom postamentu, nalazi na razbijenom vizantijskom šlemu u čijoj su unutrašnjosti reljefi koji predstavljaju delove iz života Stefana Nemanje i istorije tadašnje Srbije.

Foto: TANJUG/ Sava Radovanović

U šlemu može da bude oko 50 ljudi i to je neka vrsta muzeja na otvorenom.

Plato oko spomenika popločan je kamenim kockama starim više od 100 godina, koje su pronađene tokom radova u neposrednoj blizini Savskog trga.

Mač umesto krsta

Spomenik koji je postavljen razlikuje se od onog koji je pobedio na konkursu, jer Stefan Nemanja sada umesto krsta, u jednoj ruci drži mač, što je profesor dr Sima Avramović objasnio time da je Stefan Nemanja bio osnivač srpske i državnosti i duhovnosti, ali da je ipak prevagnula ideja državnosti koja se nije postizala ruskim krstom već, kao i uvek, mačem.

Prema rečima profesorke istorije srednjeg veka na Filozofskom fakultetu u Beogradu Smilje Marjanović Dušanić, Stefan Nemanja odavno je zaslužio spomenik.

NEMANJA JE SRPSKU DRŽAVU UČVRSTIO MAČEM I DUHOVNIM ŠTITOM! Profesorka istorije srednjeg veka: Trivijalno je, ružno i banalno da se izgovori toliko besmislica o podizanju spomenika!

O njemu govori kao o ličnosti koja je "obasjala" srednji vek, ali i kasnije vekove, sve do današnjih dana, a koju srpski narod, kao i njegove sinove Savu i Stefana, prepoznaje kao one koji su "ustrojili dobar put srpskom otačastvu".

Foto: TANJUG/ Sava Radovanović

Ploča sa natpisom

- Posveti se otačastvo njegovo donošenjem moštiju njegovih..., jer se oskvrni zemlja naša bezakonjima našim i krvlju... i padosmo u plen inoplemenika...

Foto: Privatna arhiva

Izrezbarena dela 

Na spomeniku je izrezbaren veliki Studenički krst, koji simbolizuje sigurnost i mirnoću vere.

Foto: Privatna arhiva

Krst se nalazi i oko vrata Stefana Nemanje, dok u ruci nosi podignut mač. Na postamentu spomenika su izrezbareni i prikazi Hilandara i Studenice, kao dve naše svetinje koje je osnovao veliki srpski župan.

Stefan Nemanja

Stefan Nemanja (1109-1199) bio je srednjovjekovni srpski velmoža, najmlađi sin vlastelina Zavide, veliki župan Raške i začetnik vladarske dinastije Nemanjića.

Smatra se jednim od najznačajnijih srpskih vladara, a tokom života podigao je i obnovio veći broj crkava i manastira koji se smatraju njegovim zadužbinama. Zajedno sa sinom Savom smatra se ocem Srpske pravoslavne crkve, koja ga slavi kao svetog Simeona Mirotočivog.

Foto: Beograd.rs

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.