PROFESOR TASIĆ OTKRIVA DA LI KARDIOVAKSULARNI BOLESNICI MOGU DA SE VAKCINIŠU? Sve o uticaju korone na srce i PUTU KA ZDRAVOJ BUDUĆNOSTI!

Korona virus, koji je prisutan u Srbiji skoro godinu dana najviše pogađa one sa obolelim plućima, a zatim kardiovaskularne bolesnike

- Najnovije studije, pre svega kineskih autora, koji su analizirali bolesnike obolele od korona virusa, pokazali su da je više od petine bolesnika imalo oštećenja srčanog mišića kroz povišenje specifičnih biomarkera srca. Jedan deo bolesnika je imao razvijenu sliku miokarditisa-upale srčanog mišića ili infarkt miokarda - objasnio je prof. dr Nebojša Tasić, pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" i predsednik Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga (HISPA).

Kardiovaskularni bolesnici i korona

- Kardiovaskularni bolesnici spadaju u najugroženiju grupu stanovništva kada je reč o koronavirusu. Ovaj virus jako brzo ulazi u organizam i pacijenti se od njega veoma brzo zaraze, a patogenost je izuzetno visoka jer korona virus uništava pre svega ćelije plućnog tkiva. Tu je primarno oštećeno tkivo pluća, a pošto su srce i pluća usko vezani i ne mogu da funkcionišu jedno bez drugog, onda strada i srce, pogotovo ako je već oštećeno - rekao je dr Tasić.

Foto: Printskrin video

Da li se kardiovaskularnim bolesnicima preporučuje vakcina?

- Hroničnom kardiovaskularnim bolesnicima koji nisu u akutnoj infekciji se preporučuje da se vakcinišu da bi izbegli infekciju Covidom-19. Ova infekcija dovodi to teških oštećenja kardiovaskularnog sistema i posebno su ugroženi kardiovaskularni bolesnici i njihova zaštita je prioritet svake vakcinacije - kaže dr Tasić za Informer.rs

Vakcina najčešće ne izaziva neželjene posledice, a najčešći problemi su bol i crvenilo ruke u koju je vakcina primljena, rekao je dr o neželjenim efektima vakcinacije, naglasio je profesor Tasić.

Foto: Printskrin video

U zemljama Balkana svaka druga smrt je posledica oboljenja kardiovaskularnog sistema, da li se sa koronom pogoršalo stanje i stopa smrtnosti KVB?

- Virus Covid 19, kao i drugi virusi, koji se šire respiratornim i kontaktnim putem napada nemilosrdno i tiho sve osobe. Zdrave osobe sa dobrim imunim sistemom, nevezano za godine starosti, najčešće imaju blažu kliničku sliku. Nažalost, osobe sa oštećenim kardiovaskularnim sistemom, bolestima metabolizma, autoimunim i drugim hroničnim oboljenjima su pod posebnim rizikom razvoja teže kliničke slike i smrtnog ishoda.

- Sigurno se sa Covid19 infekcijom pogoršala i smrtnost od kardiovaskularnih oboljenja mada za preciznije brojke je neophodna određena vremenska distanca - ispričao je prof. Tasić za Informer.rs.

Sve o hipertenziji

Kardiovaskularne bolesti (KVB) predstavljaju vodeći uzrok umiranja u svim delovima sveta, osim u subsaharskoj Africi gde dominiraju zarazne bolesti. U Evropi 30 % svih uzroka smrti predstavljaju kardiovaskularne bolesti. U odnosu na postojeći trend, procenjuje se da će do 2020. godine KVB učestvovati u ukupnom mortalitetu sa 36%.

Arterijska hipertenzija sa svojim komplikacijama (ishemijska bolest srca, kardiomiopatije, cerebrovaskularna oboljenja) je vodeći faktor kardiovaskularnog mortaliteta. Danas se smatra najčešćom nezaraznom bolešću u svetu od koje boluje oko milijardu ljudi sa očekivanim porastom na 1.56 milijardi stanovnika do 2025.