OVO JE JEDNA OD NAJSMRTONOSNIJIH POSLEDICA KOVIDA! Ubija čak ČETIRI PUTA VIŠE nego pre pandemije!

Direktorka kovid bolnice u Batajnici Tatjana Adžić Vukičević šokirala je javnost pričom o pacijentu od 45 godina koji je prošle nedelje preminuo u toj zdravstvenoj ustanovi zbog tromboze uzrokovane kovidom

Adžić Vukčević je ispričala da je lekare u bolnici u Batajnici posebno uznemirio ovaj slučaj prvenstveno zbog godina pacijenta, ali i to što je muškarac preminuo nedugo nakon prijema.

- To je slučaj koji je nas u kovid bolnici Batajnica veoma uznemirio tokom prošle nedelje. Radi se o jednom mladom čoveku – 1976. godište koji je prve simptome dobio u nedelju. Simptomi su bili kao i kod svih drugih bolesnika – povišena temperatura i bolovi u mišićima. On je registrovan u kovid ambulanti u Zemunu kao lakši slučaj - kaže doktorka.

Ističe da je do rapidnog pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja došlo tri dana posle toga.

- U sredu na četvrtak kada se javio u prijemno-trijažni centar bio je toliko narušenog opšteg stanja da je došao praktično iz kreveta u šortsu i majici. Odmah je primljen u našu bolnicu, to je bilo u ranim jutarnjim satima, dečko je imao potpuno normalan snimak pluća i potpuno uredan EKG zapis i urednu laboratoriju osim nešto povišenog nivoa hemoglobina i ono što je za brigu bilo to je da nismo mogli da nađemo nijedan palpabilan puls - objasnila je Adžić Vukičevićeva.

Foto: Tanjug

Nekoliko minuta nakon toga, ističe, ruke su mu pocrnele i prebačen je u jedinicu intenzivnog lečenja.

- Odmah je započeta reanimacija koja je trajala 52 minuta i on je preminuo. Ja sam zamolila kolege iz radiološke službe da se, preminulom pacijentu, uradi skener koji je pokazao difuzne trombove, znači svuda ishemijske promene – od glave, pluća, stomaka, gornjih i donjih ekstremiteta. Prvi put sam od kada radi kovid bolnica u Batajnici, za ovih 15 meseci, naložila da se uradi sudska obdukcija - naglasila je Adžić Vukičevićeva.

Da ovo nije usamljen slučaj i da je sa pojavom koronavirusa povećan broj pacijenata sa trombozama, potvrđuje i načelnik koronarne jedinice u klinici za urgentnu internu medicinu VMA, dr Radoslav Romanović.

- U odnosu na period pre korone, otprilike tri do četiri puta imamo više pacijenata sa embolijama pluća. Umereno je povećan i broj, ne mnogo, sa arterijskim trombozama - infarkti miokarda i cerebrovaskularni infarkti. Oko dva puta više nego pre korone, ali su venske tromboze povećane za četiri puta - kaže dr Romanović za "Blic".

On objašnjava da je povećan rizik za tromboze jedno od specifičnosti kada je u pitanju infekcija korona virusa.

- Svaka infekcija dovodi do stanja u kome je povećana mogućnost za trombozu i do inflamatornog odgovora, odnosno imunološkog odgovora na infekciju. Ono što je specifično za koronu je da taj imunološki odgovor i taj prokoagulabilni odgovor su nešto veći nego kod drugih infekcija. To je najčeći razlog zašto hospitalizujemo pacijente i zašto ljudi umiru - rekao je dr Romanović.

Foto: prinstcreen

On je objasnio i da nalaz D-dimer jeste jedan dobar indikator, ali samo za otkrivanje rizika od tromboze, ne da se ova patologija u telu i odvija.

- Laboratorijski nalaz koji se najčešće koristi je D-dimer. Povišen nalaz D-dimera ne znači da postoji patološka tromboza u organizmu, jer naš organizam stalno pravi male trombe bez kojih bi naš organizam lako iskrvario pri raznim povredama. Tim trombima mi popravljamo zidove krvnih sudova i ne dozvoljavamo preterano krvarenje. Dakle, D-dimer nikada nije nula - uvek postoji neka aktivnost. Porast vrednosti D-dimera preko neke normalne vrednosti ne znači odmah da se stvara patološki tromb već da je povećana mogućnost za to - kaže potpukovnik dr Romanović i apostrofira da ljudi ne leče kovid antibioticima i da ih ne uzimaju na svoju ruku, jer to nije ni po jednoj preporuci.

Kardiolog objašnjava da se antibipotici koriste za lečenje bakterijskih infekcija, a ne virusnih kakav je kovid.

Na pitanje da li postoje neke predispozicije koje govore da će pacijent zaražen korona virusom biti izložen riziku od tromboze, kardiolog Romanović ističe četiri grupe ljudi.

- To su dijabetičari, kardiovaskularni bolesnici, bolesnici sa hroničnim bolestim pluća i starije osobe - kaže kardiolog i dodaje da svaki bol u grudima jeste simptom zbog kog se treba javiti lekaru, kao i oticanje potkolenica i ako postoji neki neurološki deficit.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Romanović objašnjava da, nažalost, ne postoji neki konkretan način kako bismo sprečili nastanak tromba osim preporuke da se duži vremenski period vodi zdrav život i bavljenje umerenom fizičkom aktivnošću. Ipak, ukoliko je pacijent zaražen korona virusom, tromboze se sprečavaju lekovima.

- Procena lekara je da li će davati neke lekove koji će smanjiti imunološki odgovor kao i lekova koji blokiraju određene delove hemostatskog sistema - antikoagulante i antitrombocitne lekove. Lekove nikako ne uzimati samoinicijativno jer i za jedne i za druge postoji mnogo kontraindikacija i neželjenih efejata pa se mora procenti potencijalna korist u odnosu na eventualne neželjene efekte - zaključuje dr Romanović.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.