OD PRVOG SLUČAJA VARIOLA VERE U JUGOSLAVIJI PROŠLO JE 50 GODINA! Evo po čemu se ta pandemija razlikuje od epidemija kovida!
Podeli vest
U zemlji je tada u rekordnom roku 18 miliona stanovnika, a obaveznoj vakcinaciji se nije protivilo
Od epidemije variola vera u nekadašnjoj Jugoslaviji, čiji je prvi slučaj potvrđen 14. marta 1972. godine, prošlo je 50 godina, a epidemiolog Zoran Radovanović, koji je bio angažovan u suzbijanju širenja virusa velikih boginja, kaže da je zdravstveni sistem bio pripremljen za borbu protiv takve zarazne bolesti koja je iskorenjena hitnom, masovnom vakcinacijom.
Broj amputacija nogu i ruku koje uradimo zbog tromboze i gangrene je 10 puta veći, pa čak i više od toga, nego u periodu pre korone. Kovid je u osnovi mikrovaskularna bolest, tokom koje virus prvenstveno napada male krvne sudove, male arterije i male vene, ali može biti i makrovaskularna, pa kad pacijent ima dodatni faktor, kao što je hronično oboljenje, korona može da napadne i velike krvne sudove. Nažalost, veliki je broj slučajeva u kojima smo, kao poslednju meru spasavanja života, morali da radimo amputacionu hirurgiju, kaže u intervjuu za Kurir pukovnik prof. dr Ivan Marjanović, vaskularni hirurg, načelnik Grupe kabineta za hirurške bolesti Klinike za vaskularnu hirurgiju Vojnomedicinske akademije (VMA)
13.03.2022
23:15
Radovanović kaže da je Jugoslavija pre epidemije velikih boginja imala iskustvo sa zaraznim bolestima, pre svega, sa malarijom od koje je, podseća, 1946. godine obolelo 1,2 miliona obolelih u zemlji, dok je iste godine, kaže, u zemlji bilo 900 preminulih od pegavog tifusa.
Poseća i da je godinama vođena borba da se i ta bolest iskoreni.
- Bili smo svesni da je od variole vere do tada, u 20. veku, umrlo 500 miliona ljudi. To je bila zarazna bolest koja je imala najveći negativni uticaj u istoriji civilizacije od svih zaraznih bolesti. Znali smo da je u toku iskorenjivanje variole što je ostvareno 1977.godine, a zvanično proglašeno 1980.godine - kaže Radovanović.
Međutim, tada je, navodi, veći strah bio od kolere koja je, kaže, sedam puta u istoriji pravila pandemije, prvi put 1817. godine, dok je poslednja pandemija krenula 1961.godine i još uvek se širila planetom. Iz tih razloga, lekari su insistirali da se na hadžiluk ide samo avionom i da se izbegne zaražavanje tokom puta, što je bila preporuka, a ne naredba budući da su, kaže, godinu ranije proglašeni ustavni amandmani i smanjena federalna ovlašćenja. Međutim, Ibrahim Hoti iz Ðakovice na Kosovu je sa verskog putovanja doneo virus velikih boginja u Jugoslaviju.
''Mi smo taj pelcer uzeli i primenili kod nas"
Radovanović ističe da je država bila pripremljena za takvu situaciju i da je slala stručnjake u tropske zemlje da stiču iskustva iz borbe protiv variole, kolere, kuge...
Takođe, po izbijanju epidemije velikih boginja u Nemačkoj Jugoslavija je poslala ekipu lekara da nauči kako Nemci organizuju protivepidemijsku borbu.
- Mi smo taj pelcer uzeli i primenili kod nas. Unapred smo odredili da će karantin biti motel Čarapićev brest ispod Avale, a odredili smo i za ostale gradove, poput Požarevca, Čačka... Sve je bilo unapred određeno što nismo imali kada se pojavio kovid 19, pa se reklo da će to biti kasarna, onda centar za smeštaj migranata što nisu bila dobra rešenja - kaže Radovanović.
Međutim, kako kaže, nulti slučaj variola vera je ostao neprepoznat, a epidemija je, kaže, otkrivena u jeku drugog talasa.
Kako objašnjava, Hoti je bio vakcinisan u vojsci i imao je delimičnu zaštitu, a zarazio je 11 osoba koje su, takođe, bile vakcinisane i imali su blagi oblik bolesti.
"Obaveznoj vakcinaciji se nije protivilo"
U zemlji je tada u rekordnom roku 18 miliona stanovnika, a obaveznoj vakcinaciji se nije protivilo.
- To je bilo vreme kada se verovalo lekarima i nije se postavljalo pitanje ako kažu da je nešto potrebno, to se bezpogovorno prihvatalo. Nije bilo čudaka koji u novinama ili na televiziji iznose svoja čudna viđenja, a i da je bilo takvih ne bi dobijali publicitet - kaže Radovanović.
Ističe da je iz te epidemije izvučena pouka da je važno pripremiti se za epidemiju zaraznih bolesti što se, kaže, pokazalo i na primeru kovida 19.
- Svetska zdravstvena organizacija je pre tri godine upozorila da će pre ili kasnije doći do ovakve situacije, a od osam bolesti koje su nabrojali skoro sve imaju veću smrtnost. Mi smo relativno dobro prošli, ali smo ignorisali te preporuke i zato smo bili iznednađeni kada se bolest kod nas pojavila - kaže Radovanović.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Broj amputacija nogu i ruku koje uradimo zbog tromboze i gangrene je 10 puta veći, pa čak i više od toga, nego u periodu pre korone. Kovid je u osnovi mikrovaskularna bolest, tokom koje virus prvenstveno napada male krvne sudove, male arterije i male vene, ali može biti i makrovaskularna, pa kad pacijent ima dodatni faktor, kao što je hronično oboljenje, korona može da napadne i velike krvne sudove. Nažalost, veliki je broj slučajeva u kojima smo, kao poslednju meru spasavanja života, morali da radimo amputacionu hirurgiju, kaže u intervjuu za Kurir pukovnik prof. dr Ivan Marjanović, vaskularni hirurg, načelnik Grupe kabineta za hirurške bolesti Klinike za vaskularnu hirurgiju Vojnomedicinske akademije (VMA)
Božidara Spasića, Andriju Draškovića i Veselina Vukotića krivični sud u Briselu osudio je na doživotni zatvor zbog ubistva Envera Hadrija, predsednika Komiteta za odbranu ljudskih prava na Kosovu, 1990. godine u Sen Žilu, objavio je briselski portal brusselstimes.com.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izrazio je saučešće prijateljskom narodu Kine i predsedniku Si Đinpingu povodom razornog zemljotresa koji je pogodio Tibet i odneo mnogo života.
Čedomir Antić, profesor Filozofskog fakulteta izjavio je da su studenti trebal demokratski da odluče o protestu umesto što su profesore fizički oterali sa fakulteta.
Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka za brigu o porodici i demografiji, dala je za Informer veliki praznični intervju u kojem je otkrila malo poznate detalje iz svog privatnog života, ali je podelila i buduće poslovne planove koje namerava da sprovede u delo u okviru svog ministarskog resora.
Vojvođanski separatista i opozicionar Goran Ješić dao je je intervju za crnogorsku "Pobjedu", novine koje podržavaju bivšeg crnogorskog predsednika Mila Đukanovića, i poručio je da se studenti na ulicama Srbije bore se protiv sramotne politike cele Rusije i Moskve.
Opoziciona istoričarka i profesorka na Filozofskom fakultetu u Beogradu Dubravka Stojanović kojoj je Srebrenica genocid, potvrdila je da je ideja za blokiranje fakulteta došla iz susedne Hrvatske.
Gosti Info jutra na Informer televiziji bili su analitičar Veljko Jovanović, član GO Srpska napredne stranke Zoran Babić i Sava Stambolić iz Centra za društvenu stabilnost koji su govorilo o pokušaju obmanje građana od strane Arhiva javnih skupova i medija Dragana Šolaka, ali i zloupotrebi dece na njegovim televizijama.
Generalni direktor "Srbija Gas" Dušan Bajatović gostujući na Informer TV govorio je o najavljenim sankcijama NIS-u od strane Sjedinjenih Američkih država.
Gost Info dana na Informer televiziji bio je narodni poslanik Nebojša Bakarec koji je, između ostalog, prokomentarisao podkast "DLZ", koji je nazvao sredstvom za širenje ekstremizma i mržnje. Takođe, istakao je fantastične rezultate koje je Srbija postigla tokom 2024. godine, naglašavajući ulogu predsednika Aleksandra Vučića, Vlade Srbije i Srpske napredne stranke u ostvarivanju tih uspeha.
"Pre nego što se dogodilo ubistvo, ubica je došao u pečenjaru u kojoj mu radi brat. Bio je sa drugom. Obojica su bili pripiti", pričao je jedan od poznanika Saše Milosavljevića (47) ubice iz Jagodine, koji je na Badnje veče hicima iz pištolja ubio vlasnika kafane "Krug" Dejana Mihajlovića (56) i ranio još jednu osobu.
Stojan D. (35) iz Inđije, koji je nalazio u bekstvu zbog sumnje da je učestvovao u ubistvu muškarca Z.G. tokom proslave Badnje večeri, predao se policiji.
Stojan D. (35) iz Inđije, koji je nalazio u bekstvu zbog sumnje da je učestvovao u ubistvu muškarca Z.G. tokom proslave Badnje večeri, predao se policiji, nezvanično saznaje "Blic".
Otac američkog milijardera Ilona Maska, Erol Mask izjavio je da je njegov sin zainteresovan za kupovinu engleskog fudbalskog kluba Liverpul, preneo je danas AP.
S obzirom na to da Barseloni ne ide najbolje, u španskim medijima se pojavila vest da se klub sastao sa Svetislavom Pešićem kako bi ga doveo u svoje redove.
Ruska vojska probila je odbranu Oružanih snaga Ukrajine u pravcu Limana u Harkovskoj oblasti, javio je vojnik Oružanih snaga Ukrajine (VSU) Stanislav Bunjatov.
Maskirani i naoružani muškarac upao u fabriku u ulici Simensštrase u okrugu Kohendorf. Dvoje ljudi je stradalo kada je ubica izazvao krvoproliće u kompaniji Hanel u Bad Fridrihšalu u Nemačkoj!
Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto danas je kritikovao odluku Vašingtona da uvede sankcije šefu kabineta mađarskog premijera Viktora Orbana, Antalu Roganu, zbog sumnje da je umešan u korupciju u Mađarskoj.
Lovac presretač MiG-41 biće prvi u Rusiji borbeni avion šeste generacije, izjavio je zamenik šefa Komiteta Saveta Federacije za odbranu i bezbednost Viktor Bondarev.
Današnji najpopularniji novogodišnji filmovi su "Munje", "Žikina dinastija", "Sam u kući", ali nekada davno, ljudi su tokom božićnih praznika najvše voleli da gledaju film "Divan život".
Meta će ukinuti fektčekere, "drastično smanjiti cenzuru" i preporučivati više političkog sadržaja na svojim platformama, uključujući Fejsbuk, Instagram i Threads, najavio je osnivač Mark Zakerberg.
Sosovi za salate i meso, koje preporučuju nutricionisti, obavezno isprobajte tokom praznične sezone. Na društvenoj mreži TikTok, korisnici dele svoje omiljene "magične" recepte za sosove za salate i meso, koji imaju visoku hranljivu vrednost i ne zahtevaju puno sastojaka.
Domaću javnost zatekla je vest o iznenadnoj smrti čuvenog tragača iz "Potere", reditelja i scenariste Milorada Milinkovića (60). Brojne poznate ličnosti oprostile su se od tragača, među kojima i Igor Lazić Nigor.
Bokser Veljko Ražnatović pokazao je putem društvene mreže Instagram kako je Božić protekao u njegovom domu. Cecin sin je najveći hrišćanski praznik proveo u društvu supruge Bogdane, sinova, Mirka i Bojane Šija, ali i Nataše Rodić.
Iznenadna smrt reditelja, scenariste i "tragača" iz kviza "Potera", Milorada Milinkovića, potresla je Srbiju, a ovim povodom oglasio se i kompozitor Marko Kon.
Lider LDP Čedomir Jovanović podelio je putem Instagrama kadrove božićne trpeze i emotivnom porukom se obratio prijatelju od kojeg se poslednjih dana ne odvaja.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.