OD PRVOG SLUČAJA VARIOLA VERE U JUGOSLAVIJI PROŠLO JE 50 GODINA! Evo po čemu se ta pandemija razlikuje od epidemija kovida!
Podeli vest
U zemlji je tada u rekordnom roku 18 miliona stanovnika, a obaveznoj vakcinaciji se nije protivilo
Od epidemije variola vera u nekadašnjoj Jugoslaviji, čiji je prvi slučaj potvrđen 14. marta 1972. godine, prošlo je 50 godina, a epidemiolog Zoran Radovanović, koji je bio angažovan u suzbijanju širenja virusa velikih boginja, kaže da je zdravstveni sistem bio pripremljen za borbu protiv takve zarazne bolesti koja je iskorenjena hitnom, masovnom vakcinacijom.
Broj amputacija nogu i ruku koje uradimo zbog tromboze i gangrene je 10 puta veći, pa čak i više od toga, nego u periodu pre korone. Kovid je u osnovi mikrovaskularna bolest, tokom koje virus prvenstveno napada male krvne sudove, male arterije i male vene, ali može biti i makrovaskularna, pa kad pacijent ima dodatni faktor, kao što je hronično oboljenje, korona može da napadne i velike krvne sudove. Nažalost, veliki je broj slučajeva u kojima smo, kao poslednju meru spasavanja života, morali da radimo amputacionu hirurgiju, kaže u intervjuu za Kurir pukovnik prof. dr Ivan Marjanović, vaskularni hirurg, načelnik Grupe kabineta za hirurške bolesti Klinike za vaskularnu hirurgiju Vojnomedicinske akademije (VMA)
13.03.2022
23:15
Foto: Jutjub
Radovanović kaže da je Jugoslavija pre epidemije velikih boginja imala iskustvo sa zaraznim bolestima, pre svega, sa malarijom od koje je, podseća, 1946. godine obolelo 1,2 miliona obolelih u zemlji, dok je iste godine, kaže, u zemlji bilo 900 preminulih od pegavog tifusa.
Poseća i da je godinama vođena borba da se i ta bolest iskoreni.
- Bili smo svesni da je od variole vere do tada, u 20. veku, umrlo 500 miliona ljudi. To je bila zarazna bolest koja je imala najveći negativni uticaj u istoriji civilizacije od svih zaraznih bolesti. Znali smo da je u toku iskorenjivanje variole što je ostvareno 1977.godine, a zvanično proglašeno 1980.godine - kaže Radovanović.
Foto: Jutjub
Međutim, tada je, navodi, veći strah bio od kolere koja je, kaže, sedam puta u istoriji pravila pandemije, prvi put 1817. godine, dok je poslednja pandemija krenula 1961.godine i još uvek se širila planetom. Iz tih razloga, lekari su insistirali da se na hadžiluk ide samo avionom i da se izbegne zaražavanje tokom puta, što je bila preporuka, a ne naredba budući da su, kaže, godinu ranije proglašeni ustavni amandmani i smanjena federalna ovlašćenja. Međutim, Ibrahim Hoti iz Ðakovice na Kosovu je sa verskog putovanja doneo virus velikih boginja u Jugoslaviju.
Foto: beograd.rs
''Mi smo taj pelcer uzeli i primenili kod nas"
Radovanović ističe da je država bila pripremljena za takvu situaciju i da je slala stručnjake u tropske zemlje da stiču iskustva iz borbe protiv variole, kolere, kuge...
Takođe, po izbijanju epidemije velikih boginja u Nemačkoj Jugoslavija je poslala ekipu lekara da nauči kako Nemci organizuju protivepidemijsku borbu.
- Mi smo taj pelcer uzeli i primenili kod nas. Unapred smo odredili da će karantin biti motel Čarapićev brest ispod Avale, a odredili smo i za ostale gradove, poput Požarevca, Čačka... Sve je bilo unapred određeno što nismo imali kada se pojavio kovid 19, pa se reklo da će to biti kasarna, onda centar za smeštaj migranata što nisu bila dobra rešenja - kaže Radovanović.
Međutim, kako kaže, nulti slučaj variola vera je ostao neprepoznat, a epidemija je, kaže, otkrivena u jeku drugog talasa.
Foto: beograd.rs
Kako objašnjava, Hoti je bio vakcinisan u vojsci i imao je delimičnu zaštitu, a zarazio je 11 osoba koje su, takođe, bile vakcinisane i imali su blagi oblik bolesti.
"Obaveznoj vakcinaciji se nije protivilo"
U zemlji je tada u rekordnom roku 18 miliona stanovnika, a obaveznoj vakcinaciji se nije protivilo.
- To je bilo vreme kada se verovalo lekarima i nije se postavljalo pitanje ako kažu da je nešto potrebno, to se bezpogovorno prihvatalo. Nije bilo čudaka koji u novinama ili na televiziji iznose svoja čudna viđenja, a i da je bilo takvih ne bi dobijali publicitet - kaže Radovanović.
Foto: Printscreen You Tube/TV Happy
Zoran Radovanović
Ističe da je iz te epidemije izvučena pouka da je važno pripremiti se za epidemiju zaraznih bolesti što se, kaže, pokazalo i na primeru kovida 19.
- Svetska zdravstvena organizacija je pre tri godine upozorila da će pre ili kasnije doći do ovakve situacije, a od osam bolesti koje su nabrojali skoro sve imaju veću smrtnost. Mi smo relativno dobro prošli, ali smo ignorisali te preporuke i zato smo bili iznednađeni kada se bolest kod nas pojavila - kaže Radovanović.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Broj amputacija nogu i ruku koje uradimo zbog tromboze i gangrene je 10 puta veći, pa čak i više od toga, nego u periodu pre korone. Kovid je u osnovi mikrovaskularna bolest, tokom koje virus prvenstveno napada male krvne sudove, male arterije i male vene, ali može biti i makrovaskularna, pa kad pacijent ima dodatni faktor, kao što je hronično oboljenje, korona može da napadne i velike krvne sudove. Nažalost, veliki je broj slučajeva u kojima smo, kao poslednju meru spasavanja života, morali da radimo amputacionu hirurgiju, kaže u intervjuu za Kurir pukovnik prof. dr Ivan Marjanović, vaskularni hirurg, načelnik Grupe kabineta za hirurške bolesti Klinike za vaskularnu hirurgiju Vojnomedicinske akademije (VMA)
Eksplozija se dogodila u predgrađu Sumija, u blizini baza u kojima je stacionirano ukrajinsko vojno osoblje, izjavio je za RIA Novosti Sergej Lebedev, koordinator proruskog pokreta otpora u Nikolajevskoj oblasti.
Ispred sedišta Vlade Srbije, 12. marta 2003. godine ubijen je premijer Srbije i lider Demokratske stranke Zoran Đinđić. Bio je to uobičajen dan za premijera, koji je trebalo da ima nekoliko sastanaka.
Da Goran Vesić kog protiv zakonito drže u pritvoru nije bio na funkciji ministra građevinarstva tokom rekonstrukcije železničke stanice u Novom Sadu opšte je poznata činjenica, ali pojedinim opozicionarima koji gostuju na tajkunskim medijima upravo ta notorna stvar počela je da se javlja, pa je u programu ponavljaju kao papagaji.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić dao je intervju čuvenom novinaru Bi-Bi-Sija, za najpoznatiju političku emisiju britanskog servisa Hard Talk, koji će biti emitovan večeras u 01.30 časova posle ponoći, po našem vremenu.
O najnovijim dešavanjima u Rusiji i Ukrajini za našu televiziju govorili su Tomo Kovač, bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske i Pukovnik Veselin Šljivančanin.
Gosti Info jutra advokat Zora Dobričanin i analitičar Saša Borojević, govorili su o tome kako kompanija SBB u vlasništvu Dragana Šolaka krije IP adrese osoba sa kojima je maloletni ubica Kosta K. komunicirao.
Profesor dr Mina Zirojević sa Instituta za uporedno pravo i stručnjak za izborne kampanje Milan Stevanović Piksel bili su gosti Informerovog "Otvorenog studija". Govorili su o protestima u centru Beograda, kao i o globalnoj bezbednosti.
Suđenje Urošu Blažiću (21), okrivljenom za masovno ubistvo u selima Dubona i Malo Orašje, biće nastavljeno danas u 10 sati u zgradi Specijalnog suda u Beogradu i to iznošenjem završnih reči!
Muškarac Zoran Z. (71) koji je juče ranio dvojicu svojih komšija, oca i sina, u selu Mramorak kod Kovina, saslušan je danas u prostorijama Višeg javnog tužlastva u Smederevu, a kako je navedeno u saopštenju, odlučio je da iskoristi svoje zakonsko pravo i da se brani ćutanjem.
Rade Bulatović (76), kojeg u seriji "Sablja" igra profesor i glumac Miodrag Krčmarik, bivši je direktor Bezbednosno - informativne agencije i savetnik za nacionalnu bezbednost u predsedničkom kabinetu Vojislava Koštunice.
Željko Tojaga zvani Žmigi (54), nekadašnji pripadnik rasformirane Jedinice za specijalne operacije, koji je u aprilu 2018. godine izašao iz zatvora pošto je odslužio kaznu od 15 godine, trebao je "zoljom" da gađa automobil u kom se nalazio tadašnji premijer Zoran Đinđić, pisali su mediji svojevremeno.
Košarkaška reprezentacija Srbije savladala je selekciju Danske (98:51), plasira se na Evropsko prvenstvo 2025. godine, a poznato je i kada će saznati rivale.
Na današnji dan, 25. novembra 2020. godine, preminuo je jedan od najboljih fudbalera svih vremena Dijego Armando Maradona. Napoliju je doneo dva šampionska pehara, a Argentini titulu prvaka sveta 1986. Igrao je još za Boku, Barselonu, Sevilju i Njuels old bojs, a selektor "gaučosa" bio je od 2008. do 2010.
Srpski reprezentativac - Đorđe Petrović, oduševio je stručni štab Čelsija sjajim partijama u dresu Strazbura, ali i "orlova" zbog čega se uveliko sprema njegov povratak na "Stamford Bridž".
Novi tehnološki napredak tokom ratnog vremena sprečiće ozbiljnije probijanje fronta duž ukrajinsko-ruske granice do oko 2027. godine, izjavio je Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant Ukrajine i sadašnji ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, za „Ukrajinsku pravdu“ u intervjuu objavljenom 23. novembra.
Premijer Rumunije i predsednički kandidat Socijaldemokratske partije (PSD) Marsel Čolaku i nezavisni ultradesničarski kandidat Kalin Georgesku posle oko 80 odsto prebrojanih glasova vode nezavisnu bitku na danas održanim predsedničkim izborima u Rumuniji, navodi se u podacima rumunske izborne komisije, preneo je Rojters.
Zapad se suočava sa najvećom pretnjom od 1945. godine, izjavio je danas general Džek Kin, vojni savetnik novoizabranog predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, povodom opasnosti od eskaliranja sukoba u Ukrajini u novi svetski rat.
Izraelska vojska sprovela je nekoliko napada na južna predgrađa Bejruta, javili su libanski državni mediji posle poziva izraelskih vlasti da budu evakuisana određena područja smatrana kao uporište proiranskog Hezbolaha, pokreta u otvorenom ratu sa Izraelom.
Mirjana Joković rođena na današnji dan 1967. godine, još kao šesnaestogodišnja tinejdžerka pojavila se u seriji "Kamiondžije opet voze", gde je igrala unuku legendarnom Jaretu kojeg je glumio Miodrag Petrović Čkalja.
Počela je sezona Strelca, a žene rođene u ovom znaku izuzetno su energične, avanturisti spremne za nova iskustva. Mnoge poznate dame su u ovom znaku i veoma uspešne na poljima svojih karijera.
Manekenka i TV zvezda Džesika Alves pohvalila se svojim seksi telom tokom pikantnog fotografisanja, na kome su njene natečene obline bile u krupnom kadru.
Održavanje strasti na daljinu nikada nije bilo zabavnije! Uz igre poput "pogodi oblinu", zavodljive poruke i male tajne šifre, možete uneti uzbuđenje u vezu i raspaliti maštu svog partnera, čak i kada niste zajedno.
Da li ste ikada proverili koliko su vaše drvene varjače zaista čiste? Jednostavan trik kuvara Meta Prestona otkriva šokantnu količinu prljavštine koju ne vidite golim okom!
Mala devojčica sa neverovatno gustom i dugom afro kosom postala je senzacija na društvenim mrežama, dok njena mama Liana negira sve optužbe da koristi veštačku kosu kako bi privukla pažnju.
Tanja Savić sinoć je ispisala novu stranicu svoje karijere, održavši prvi solistički koncert u prepunoj Areni! Pevačica je svojoj publici priredila pravi spektakl, dok su emocije tokom cele večeri bile na vrhuncu.
Pobednica rijaliti programa "Zadruga" Iva Grgurić ekskluzivno za Informer otvorila je vrata svog doma u jednom od najluksuznijih delova Beograda. Starleta nas je, tom prilikom, pustila u garderober vredan čak 100.000 evra, a pred našim kamerama izdvojila je kako omiljene, tako i najskuplje komade koje poseduje.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.