Bila je BISER ruske bele emigracije! Istorija srpskog BALETA se ne može zamisliti bez nje! Beograd joj se ovako odužio!

Nina Kirsanova bila je jedna od najznačajnijih baletskih umetnica u Beogradu, koreografkinja i šefica baleta, primabalerina i vrhunski pedagog ali to nije sve... Ko se seća bakice iz filma "Nešto između" koja glumi majku Mikija Manojlovića?

Ruskinja Nina Kirsanova rođena je 1898. godine. Svoje baletsko školovanje Nina je započela dosta kasno, u trinaestoj godini, zbog protivljenja oca koji nije bio za to da se Nina bavi tom profesijom. Na Moskovskom teatralnom učilištu 1919. godine završila je viši studijski odsek nakon čega se prijavljuje i prolazi audiciju u Boljšoj teatru, ali nikada nije zaigrala na sceni čuvenog pozorišta, jer je već 1920. godine zbog Ruske revolucije izbegla sa mužem u Poljsku, a potom u Beograd 1923. godine.

Kirsanova se četiri godine kasnije pridružuje trupi slavne Ane Pavlove i odlazi u Pariz. Do 1931. godine  nastupala je na svim kontinentima, a nakon smrti Pavlove trupa se raspušta. Po povratku u Beograd, Nina postaje šef baleta, koreograf i reditelj Narodnog pozorišta.

Foto: kino-teatr.ru

Nina Kirsanova- utemeljivač srpskog baleta

U prestonici Srbije njen baletski talenat ne prolazi neopaženo i Nina ubrzo postaje članica najpre pozorišta „Manjež“, a potom i Narodnog pozorišta, gde je zablistala u glavnim ulogama u baletima „Žizela“, „Kopelija“ i „Madam Baterflaj“. Pod njenim rukovodstvom balet ostvaruje u Atini svoje prvo inostrano gostovanje. U tom periodu ostvarila je 28 koreografija u baletskom i operskom repertoaru, a kao primabalerina ostvarila je 18 glavnih uloga.

Tokom bombardovanja Beograda u Drugom svetskom ratu Nina Kirsanova je uspevala da održi baletski ansambl na okupu, iako je zgrada Narodnog pozorišta bila teško oštećena. Tokom 1945.godine Nina se angažovala kao bolničarka, previjajući ranjenike i asistirajući u operacionim salama.

Nakon rata osniva baletski studio koji je zajedno sa Baletskim odsekom na Muzičkoj akademiji prerastao u Državnu baletsku školu, odnosno utabao put razvoju Srednje baletske škole u Beogradu.

Foto: kino-teatr.ru

Ples sa starim civilizacijama i filmski debi

Po odlasku u penziju Kirsanova se i dalje bavila baletskim radom, ali je pronašla  i vremena da ostvari davnašnju želju. U šezdesetim godinama života Nina Kirsanova, priznata primabalerina, zaplesala je sa "starim civilizacijama". Upisala je studije arheologije i završila iste 1964. godine, pre roka. Kolege sa Filozofskog fakulteta su je upamtili kao vrednu studentknju sa blagim ruskim akcentom koja je strpljivo hvatala beleške sa predavanja.  

Magistrirala je 1967. godine na temi antičke figurine sa Sicilije dokazavši da je to u stvari prikaz figure u pokretu - plesu sličnom baletu. Nina nakon toga, u već poznim godinama, kreće u arheološku avanturu po Bliskom istoku. Iako je već bila u sedamdesetoj godini svog života, želela je da doktorira i izabrala temu koju nikada do kraja nije završila - „Balet u Antici“ kod jednog od otaca srpske arheologije - Milutina Garašanina.

Foto: kino-teatr.ru

Nina Kirsanova oprobala se kao glumica zaigravši u svojoj 85-toj godini u kultnom ostvarenju Srđana Karanovića „Nešto između“. Nažalost, najveći broj gledalaca tog filma nije ni naslutio da se iza lika simpatične bakice koja ređa pasijans krije jedno veliko i značajno ime. 

Foto: kino-teatr.ru

Preminula je 3. februara 1989. godine u 91-oj godini života i sahranjena u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Svojim delom zadužila je Srbiju i Beograd, koji joj se odužio ulicom na Zvezdari (Mirijevo) i muzejskom postavkom u Muzeju pozorišne umetnosti.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.