Ovo je detaljan spisak snežnih dana u Srbiji: Proverite koliko će snega biti u vašem okrugu

Kako najavljuju meteorolozi, sneg ove godine možemo da očekujemo u novembru, a najviše snega u januaru i februaru. Najviše snežnih dana imaće Moravički okrug, a najmanje Beograd, Zapadno-bački, Južno-bački, Kolubarski, Podunavski i Sremski.

Dugoročna vremenska prognoza za jesen i zimu 2024/2025. u Srbiji podseća na prognoze od pre 10 i više godina kada su temperature i padavine bile u skladu sa kalendarom, a prema orjentacionoj prognozi prof. dr Aleksandra Valjarevića i meteorologa Ivana Ristića, ove godine biće znatno više snežnih padavina nego prethodnih godina, a prve pahulje očekuju se u drugoj polovini novembra.

Valjarević i Ristić su napravili mapu sa brojem dana pod snegom po okruzima, i ona prikazuje da će najviše dana sa snegom južnije od Beograda:

Moravički okrug - 30
Jablanički i Pećki - 28
Pčinjski i Zlatiborski - 27
Nišavski, Pirotski, Toplički - 26

Raški, Zaječarski - 25
Borski, Moravički, Rasinski, Pomoravski - 24
Braničevski, Severno-banatski - 19
Severno-bački, Srednje-banatski, Mačvanski - 18
Beograd, Zapadno-bački, Južno-bački, Kolubarski, Podunavski, Sremski - 17

Koliko će biti snežnih dana na planinama?

Foto: Tanjug

 

Procena je da će skijaški centri za razliku od prošle sezone biti pod snegom znatno više dana:

Goč – 30+
Stara planina – 30-40
Zlatibor – 35+
Golija – 35+
Kopaonik – 45+

Prvi sneg u novembru, najviše snega u januaru i februaru

"Prema našoj orjentacionoj dugoročnoj prognozi, prve snežne padavine će biti u drugoj polovini novembra, najverovatnije krajem tog meseca pogotovo južnije od Beograda, ali i u Beogradu. U decembru će biti dve – tri snežne epizode, dok će najviše snega biti u januaru i februaru. Karakteristika ove zime je da će dominirati Azorski i Sibirski antickloni, ali i Mediteranski ciklon. On donosi to da kada dođe hladan vazduh iznad nas bude dosta snega. Dakle, hladan vazduh sa severa i severoistoka Evrope i vlažni mediteranski vazduh obrazuju polarni front sa snegom. Polarni, ponekad i artički front, će povremeno talasati iznad Srbije", kaže za "Blic" Ivan Ristić.

Objašnjava da artički front imamo kada hladan vazduh stigne sa Artika, a polarni ako je iz Rusije.

"Najhladnije sa najviše snežnih padavina biće u drugoj polovini zime. Polarni i artički front će ove sezone biti baš iznad naše zemlje i to će usloviti veću količinu padavina. Hladan vazduh sa severa i severoistoka Evrope će biti kod nas, a na jugu će biti Sredozemni ciklon koji će usmeravati vlažan vazduh sa juga i zbog toga će biti puno snežnih padavina. Ova zima će nas najviše podsetiti na zimu 1981. godine, a ovo što se trenutno dešava i hladna košava koja nam stiže za nekoliko dana su karakteristika jeseni 70-80-tih godina. Tada je isto u oktobru dolazilo do prodora hladne vazduha iz Vlaške nizije koji će krenuti prema sa košavom", kaže Ristić.

Promena cirkulacije u atmosferi

Od kada su Ristić i Valjarević objavili zajedničku prognozu za jesen /zimu podaci se više od 95 odsto poklapaju sa dešavanjima u atmosferi. Naime, posle 14 meseci natprosečnih temperatura, krajem avgusta i početkom septembra došlo je do promene cirkulacije na Zemlji, sve je počelo nesvakidašnjim poplavama u Sahari i prestankom stvaranja uragana na Atlantiku.

Balkan je više od godinu dana bio među najtoplijim regionima na planeti. Ta promena cirkulacije dovela je do prodora hladnog arktičkog vazduha u srce Evrope i osim jakog zahlađenja i snega na planinama, usled ogromne količine padavina, došlo je do poplava na skoro svim rekama koje imaju svoja izvorišta na Karpatima i Alpima.

Početak hladnijeg perioda od oktobra

Ristić podseća da će na vreme od oktobra do kraja februara uticati sprega Azorskog i Sibirskog anticiklona.

"U drugoj polovini oktobra i prvoj polovini novembra ulazimo u hladniji period. Jutarnje temperature će biti od 5 do 10 stepeni, a maksimalne između 10 i 15 stepeni. Pojedinim danima biće maglovito, pogotovo u kotlinama i rečnim dolinama, gde se magla može zadržati veći deo prepodneva. Očekuje se da u pojedinim danima bude i kiše, a na planainama po neka pahulja", kaže meteorolog.

U drugoj polovini novembra sa jačim prodorom hladnog artičkog vazduha biće i puno padavina, uglavnom kiše, na planinama snega. Sneg se krajem novembra očekuje i u nižim predelima južnije od Save i Dunava. Najniže temperature krajem novembra biće od -2 do 5 stepeni, a maksimalne od 3 do 8 stepeni.

Sneg i pad temperature u decembru

"U decembru će promenljivo vreme sve više ličiti na pravo zimsko. Početkom i sredinom meseca očekujemo dva kraća otopljenja sa maksimumima oko 10 stepeni, kao uvod u dolazak hladnog fronta koji će doneti sneg u većem delu zemlje i pad temperature na oko 0 stepeni. Krajem meseca će doći do stvaranja i snežnog pokrivača tako da je velika šansa da dočekamo posle ko zna koliko godina Novu godinu u pravom zimskom ambijentu sa snežnim pokrivačem", kaže Ristić za "Blic".

Prava zima u januaru i februaru

Valjarević i Ristić poručuju da će "januar i februar prema sadašnjoj prognozi biti pravi zimski, povremeno će padati uglavnom sneg, najviša dnevna temperatura kretaće se od 0 do 5 stepeni, minimalna temperatura u pojedinim danima i do -10 stepeni".

"Kraj zime i otopljenje stižu nam krajem februara i početkom marta. Ova zima bi mogla da bude najhladnija u poslednjih 10 godina", zaključuju.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.