Ne postavlja se pitanje - kako će se manifestovati „povratak Vašingtona na Balkan", „veće prisustvo" i slične deskripcije koje su se mogle pročitati prethodnih nedelja, već šta će na Balkanu nakon toga ostati?
U leto 1995. godine, dok je NATO avijacija „zasipala" položaje Vojske Republike Srpske, oglasio se Henri Kisindžer. Postavio je pitanje opravdanosti američke spoljne politike: „Ne razumem šta pokušavamo da uradimo sa bombardovanjem?"
Postupak Zapada iz proleća 1992. i međunarodno priznavanje BiH u avnojevskim granicama označio je kao „glupavo", a zatim i upozorio:
- Ovo se ne može završiti čak i ako u tome pobedimo. Ne možemo tamo ostati za stalno!
Kisindžer je govorio i na Kapitol hilu 1999. godine dve nedelje pred početak agresije na SR Jugoslaviju:
- Ubeđen sam da je uvođenje američkih kopnenih snaga i vojnih snaga NATO-a neviđeno proširivanje nadležnosti NATO-a" i „opasan presedan za Ameriku".
Amerika na Balkanu po modelu Klintonovih
Nažalost, u kući Klintonovih nisu mnogo marili za ova upozorenja.
Zadati okvir, definisan još za Klintonovog vakata i dalje je aktuelan. Taj okvir do te mere određuje kretanje, da se, recimo, na godišnjicama operacije „Halijard" odlazeći američki ambasador zahvaljivao ove godine „srpskim porodicama iz Šumadije", prošle „lokalnim stanovnicima", a njegov prethodnik „meštanima Pranjana i ostalih mesta u okolini Gornjeg Milanovca". Jugoslovenska vojska u otadžbini pominje se retko ili nikada, a pojam četnici i ime Dragoljuba Mihailovića u velikom luku zaobilaze.
Da apsurd bude veći, Hari Truman posthumno je odlikovao đenerala Dražu 1948. godine, baš zbog „Halijarda". No, podsećanje na detalje organizovanja najveće akcije spašavanja savezničkih pilota u okupiranoj Evropi, nezgodno je za današnju američku politiku u Zagrebu, Sarajevu, Prištini... Pozivanje na činjenice „deformiše okvir". „Time gore po činjenice", kaže se u poznatoj anegdoti vezanoj za Hegela.
Povratak tri „specijalca"
Ekspresno povlačenje Entonija Godfrija iz Beograda i Erika Nelsona iz Sarajeva na polovini mandata (Filip Kosnet će u Prištini ući u četvrtu godinu službe i dočekati „redovnu rotaciju"), uz angažovanje veterana Kristofera Hila i Majkla Marfija i prateće imenovanje čak tri „specijalca" izgleda kao da Stejt department „želi da završi zaostale poslove".
Majkl Kirbi poručuje Beogradu:
- Američka administracija je ozbiljna i vi se uozbiljite, ili smo završili. Stvari ne mogu beskonačno da traju.
Još dodaje:
- Preduzimamo korake do određenog cilja, a to su, po mom mišljenju, Srbija u EU i nezavisno Kosovo.
Na listu svakako treba dodati i BiH, Crnu Goru i Severnu Makedoniju.
Izgleda da ova stvar ima i „unutrašnju dimenziju", pa su ražalovani kadrovi koji pored diplomatske poseduju i „vojnu biografiju", a na njihova mesta dolaze oni koji su bliži nekim drugim centrima američke obaveštajne zajednice.
Vojne strukture su uvek opreznije pristupale u analizama situacije u regionu, komplementarnije su stavu Kisindžera, nego politici Klintonovih.
Pretnje sankcijama kao adut
Izgleda i da će kao ključni instrument pritisaka na lokalne političke elite biti korišćene pretnje sankcijama. Individualnim! Jedan od tri „specijalca" je Džejms O'Brajen, koordinator za politiku sankcija.
Što se individualnih sankcija tiče, tokom njihove primene u Albaniji sve se pretvorilo u vodvilj. Nakon zabrane ulaska u SAD Salji Beriša tužio je Entonija Blinkena pred pariskim sudom, ta će predstava, na veselje zainteresovane publike - potrajati!
Foto: AP/Reuters/Fotoilustracija
Iako je rano za zaključak o efektima ovih mera, nazire se da u širem kontekstu one mogu doneti rezultat kada se primenjuju protiv tajkuna, za tačno određene - konkretne zloupotrebe, ali ne mogu protiv političara.
Politički, problem za Amerikance predstavlja i selektivnost. Neće biti istraživanja korupcionih dela u kojima učestvuje i zapadni kapital! Ako je pravda selektivna, onda je to politika. A što se politike tiče, tu je ključna prepreka kretanje u zadatom okviru u promenjenim okolnostima.
Ciljevi se odavno znaju
Ciljevi su unapred definisani - Srbija da prizna lažnu državu Kosovo, dedejtonizacija BiH, primena Tiranske platforme u Severnoj Makedoniji, nastavak „milogorizacije" Crne Gore. I još - istiskivanje ruskog uticaja i zaustavljanje daljih kineskih investicija, uz držanje Turske na distanci.
Pri tome, najvažnijeg benefita za balkanske države - članstva u EU jednostavno neće biti. Tako nešto više ne može garantovati ni EU, a kamoli Džozef Bajden.
Istovremeno, svaki pritisak stvaraće i potisak. Kao i ranije, manifestovaće se u novom okretanju ka drugim partnerima - Rusiji, Kini, Turskoj, evropskim zemljama sa drugačijim pogledima od američkih. Izloženi američkim pretnjama, lokalni političari će tražiti saveznike na drugim mestima.
Nesumnjivo, SAD će nešto pokušati. Isto tako, nesumnjivo, kadrovske promene da bi se takav pokušaj oposlio nisu dovoljne. Vreme je ograničeno, to može trajati do početka sledeće predsedničke kampanje. Dakle, oročen je na dve i po godine. Kako implementirati ciljeve iz zadatog okvira za dve i po godine kada to nisu uspeli u prethodnih dvadeset pet?
Šta može Kristofer Hil?
Poruke kako se „moramo uozbiljiti" i da „stvari ne mogu beskonačno trajati" nagoveštavaju rešenost, ali šta ostaje kada se sve to za dve i po godine pokaže praznim rečima?
Sa jedne strane, pretpostavljeni pritisci mogu narušiti ionako osetljive regionalne odnose. Sa druge, neispunjavanje ciljeva može kompromitovati američku poziciju.
„Putevi ne postoje, oni se stvaraju hodanjem", napisao je Kisindžer objašnjavajući diplomatiju.
Foto: Fotoilustracija
Klintonovi su prvo odredili put, pa nas terali da tom zamišljenom trasom prođemo. Američka regionalna politika postala je na dugi rok zarobljenik „opasnih presedana". Nakon ovog „povratka Vašingtona", velika je verovatnoća, Balkan može ostati manje stabilan nego što je danas, a SAD više frustrirane nego što su to ikada bile. Umesto zaključka, citat Jevgenija Krutikova:
„Balkan je komplikovano klupko protivrečnosti, gde probleme nije moguće rešavati jedan za drugim već - u paketima. Takvo rešavanje na Balkanu traži i mere iz prošlosti: održavanje multilateralnih konferencija, dugih pregovora i usaglašavanje pozicija."
Kristofer Hil sa kolegama tu može malo šta promeniti. Insistirajući na ciljevima iz zadatog okvira može samo još nešto pokvariti.
Srbija je unapredila mere za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, čime je iskazan značajan napredak u nivou usaglašenosti sa standardima Međudržavnog tela za kontrolu i sprečavanje pranja novca (FATF), ukazano je u izveštaju Manivala (MONEYVAL), tela Saveta Evrope za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Srbija je unapredila mere za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, čime je iskazan značajan napredak u nivou usaglašenosti sa standardima Međudržavnog tela za kontrolu i sprečavanje pranja novca (FATF), ukazano je u izveštaju Manivala (MONEYVAL), tela Saveta Evrope za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma
Gazimestan je i ovog Vidovdana okupio veliki broj Srba koji su došli da obeleže jedan od najvažnijih datuma u srpskoj istoriji, ali je čitav skup protekao uz pojačano prisustvo pripadnika takozvane kosovske policije i iživljavanje naoružane šiptarske bande nad srpskim stanovništvom.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će Srbija već krajem avgusta započeti prvu fazu proizvodnje humanoidnih robota, odnosno njihovo sklapanje, dok bi naredne faze podrazumevale razvoj takozvanih "data fabrika" i intenzivniju primenu veštačke inteligencije.
Snimci intime, golotinja i fetiši na internetu su roba koja ima široko tržište. Ovaj biznis je razrađen i kod nas, a, verovali ili ne, po dogovoru s "kupcem" može da se zaradi i golicanjem!
Skandal veka dogodio se na svadbi u Čačku, kada je kum jasno u mikrofon izgovorio ime devojke, za koju tvrdi da je bila u aferi sa mladoženjom nakon veridbe.
Prizor sa plaže u grčkom letovalištu Pefkohori izazvao je buru na društvenim mrežama, a ljudi su po automatizmu zaključili da su za isti krivi turisti iz Srbije.
Tradicionalno okupljanje vlasnika i ljubitelja "fića" u Velikom parku u Kragujevcu bila je vožnja kroz istoriju i lepa sećanja poznanika i starih prijatelja koji su se našli ponovo na istom mestu.
Marinko Magda, poznat kao "Subotički Džek Trbosek", već više od tri decenije služi kaznu za zločine koji su šokirali Srbiju i region, a građani i danas sa jezom govore o krvavoj noći iz 1994. godine.
Smrtna kazna predstavlja najradikalniji i najkontroverzniji pravni mehanizam u istoriji čovečanstva, postavljen na tankoj granici između apsolutne pravde i ubistva. Dok je savremeni svet predvođen Evropom krenuo putem ukidanja ove sankcije u ime dostojanstva ljudskog života, globalna slika pravosuđa ostaje podeljena.
Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je presudu kojom je Damjan Gvozdenović bio osuđen na 10 godina zatvora za ubistvo Aleksandra Tatalovića u Rakovici 2022. godine i naložio ponovno suđenje uz produženje pritvora.
Takozvani "duh Enkoridža", koji se odnosi na nedavne razgovore između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, nije formalizovan u zvaničnim dokumentima niti je bio praćen potpisivanjem bilo kakvih sporazuma, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin.
Poljska je danas zabeležila najvišu temperaturu od početka merenja, pošto je tokom toplotnog talasa koji pogađa veći deo Evrope u mestu Slubice izmereno 40,5 stepeni Celzijusa, saopštio je danas poljski Institut za meteorologiju i upravljanje vodama.
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko uputio je, uoči sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Valdaju, javni i neočekivano oštar apel ruskom ambasadoru u Minsku Borisu Grizlovu otvoreno zatraživši od Moskve da ne uvlači Belorusiju u direktan vojni sukob sa Ukrajinom.
Glumac Tihomir Arsić preminuo je 7. decembra 2020. godine. Tokom svoje dugogodišnje karijere bio je jedan od miljenika "sedme sile" jer je medijima rado izlazio u susret i davao intervjue.
Postoje oni bezvremenski kolači koji instant budne nostalgiju. Mirišu na detinjstvo, toplinu doma i maminu ili bakinu svesku sa receptima. Upravo takve su i ledene kiflice.
Jedna propuštena šetnja neće naškoditi psu, ali po ekstremnoj vrućini može imati kobne posledice. Potrebno je prilagoditi rutinu vremenskim uslovima i pokazati brigu za zdravlje ljubimca.
Pirinčana voda na prvi pogled deluje kao jednostavan kućni tretman, ali stručnjaci su objasnili da je prava nutritivna bomba koja čini čuda za rast kose.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.