SRPSKA PROMAJA JE UJEDNO I FEN! FENIRANJE JE BESPLATNO, KUĆA ČASTI NA PRIRODNOM NIVOU! Filmska bajka na Zlatiboru, REČNA PEĆINA koja oduševljava posetioce!
Teško da se gde u Srbiji može naći lepše mesto koje će u prirodnom nadahnuću kod posetioca pokrenuti inspiraciju za mnoštvo različitih lica podzemlja kao što je to Stopića pećina podno Zlatibora
Tama, a svetlost koja ozari dušu, ovaj prirodni spomenik udaljen je svega 19 kilometara od turističkog centra Zlatibora, na nadmorskoj visini od 711 metara, s desne strane reke Prištavice. Stopića pećina ne privlači samo vešte speleologe, a za posetioce je mnogo više od turističkog doživljaja koji iz nje izlaze smireni i prožeti snažnim utiscima.
- Ovo je, odgovorno tvrdim, najposećenija pećina u Srbiji. 2018. godine postignut je rekordan broj posetilaca od njenog otvaranja, čak 80.700, a to pokazuju i knjige koje vodimo - kaže Dragomir Stopić, organizator promotivnih aktivnosti prirodnog spomenika Stopića pećine.
Foto: Infortmer/V.N.
Takozvana rečna pećina pod zaštitom je države, a ime je dobila po zaseoku Stopići u selu Rožanstvo. Njenu velelepnu unutrašnjost preseca Trnavski potok ili ponor, kako ga meštani odvajkada nazivaju. Predstavlja svojevrsnu otvorenu knjigu istorije Zemlje ispisanu tek oskudnim podacima o njenom nastanku.
- Nema puno poznatih pisanih podataka o istorijatu ove pećine, pa se jedino oslanjamo na ono što se prenosi s kolena na koleno. Prve pisane podatke o njoj nalazimo u Zapisniku Srpskog geološkog društva iz 1901. godine, dok je prva speleološka istraživanja obavio naš veliki istraživač i tvorac naučne speleologije Jovan Cvijić. U novijoj istoriji istraživao ju je poznati srpski speleolog prof. dr. Radenko Lazarević, dok su prvi istraživači Stopića pećine bili češki speleolozi koji su, uz pomoć posebne ronilačke opreme, 1984. godine ustanovili da se pod zemljom nalaze hodnici i pet dvorana na dužini od dva kilometra - navodi Dragomir Stopić.
Foto: Infortmer/V.N.
Duga 1.691,5 metara, a visoka oko 50 metara, Stopića pećina nalazi se na površini od blizu 80 ari. Ističe se izuzetnom zapreminom od čak 120.000 kubnih metara što je, u odnosu na ispitane i istražene pećine, svrstava u jednu od najvećih u regionu po samo jednom parametru-veličini površine otvora. Impresivni otvor doseže visinu od 18 metara, širinu 35, a njene dvorane podeljene su u pet celina: Svetla dvorana, Tamna dvorana, Velika sala sa kadama, Kanal sa kadama i Rečni kanal. Staze koje su dostupne posetiocima su uređene i dobro osvetljene.
- Zaštitni znak pećine predstavljaju bigrene „kade“, udubljenja oivičena kamenim zidovima, vijugavim, rumenkastim naborima u kojima se nakuplja voda i kaskadno se preliva stvarajući slapove. Sa urađenom zanimljivom rasvetom, posetioci se u njoj osećaju kao u pravoj filmskoj bajci. Pored pećinskih ukrasa, tu je i jedinstveni vodopad visine oko 9, 5 metara simbolično nazvan „Izvor života“. Krečnjački sloj u pećini datira iz perioda triasa i debeo je preko 100 metara -ističe turistički vodič Radojko Janković.
Foto: Infortmer/V.N.
Jedno je sigurno, nema privlačnijeg zaklona usred paklenih vrućina ili velikog minusa od pećine u kojoj je temperatura vazduha kreće od minus do plus 17 stepeni. Zimi je hladno, a što se zadire više u njenu unutrašnjost, sve je toplije. Dodajmo i podatak, da je i leti ponekad temperatura u minusu.
Ulazak u Stopića pećinu nije samo doživljaj koji će posetioca ostaviti bez daha, nego i izraz ekološke i kulturne brige za prostor koji je naš zajednički dom. Zato ne treba da čudi podatak o ovoj turističkoj atrakciji koja privlači posetioce iz celog sveta- najviše je obilaze Rusi i Kinezi, a ne zaostaju ni Česi, Italijani, dok su njeni redovni gosti iz bivših republika: Slovenije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.
Bogom dana za turizam
- Stopića pećina godišnje napravi promet od 15 miliona dinara - kaže Jovan Pavlović, stručni saradnik u Turističkoj organizaciji Zlatibora. On navodi da Zlatibor u turističkom „špicu“ dnevno poseti 25.000 gostiju, godišnje preko 300.000, a ostvari se milion noćenja.
Foto: Infortmer/V.N.
- Istraživanje se radi na uzorku od 2.500 ležajeva. 30 odsto turista čine stranci, obično je najviše Kineza, potom gostiju iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore - navodi Pavlović.
„Pseće groblje“ i „frizerski salon“
Na samom ulazu u Stopića pećinu sa leve strane nalazi se siparska kupa, takozvano „Pseće groblje“ iznad koje su dva manja otvora i jedan veći kroz koje se vidi nebo.
- Sipar se naziva i „Pseće groblje“, jer su meštani kroz otvor tu prebacivali uginule životinje, pa je prilikom ispitivanja najviše ostataka pronađeno od pasa, po čemu je tako i nazvan. Kroz te otvore nastradao je i jedan meštanin. Nesrećan slučaj dogodio se dvadesetih godina prošlog veka kada je čovek po imenu Boža Janković otišao iz sela Trnava u zaseok Stopići da kupi rakiju. Probavši je tamo preko mere, vraćao se kući pored otvora pećine, okliznuo se, propao i nastradao. Mešina u kojoj je rakiju nosio zakačila se za drvo. Tako se o ovom istinitom događaju raspredaju priče da su Boži za pokoj duše meštani popili rakiju, pa otuda i običaj da, kad čovek umre, za njegovu dušu treba da se popije - priča turistima vodič Radojko Janković i u šaljivom tonu dodaje da je pećina prirodni friserski salon.
Foto: Infortmer/V.N.
- Dok se šetamo kapljice koje padaju nam upropaste frizuru. To je normalna pojava za pećine i mi frizure ne refundiramo ovde. Rešenje tog problema bi bilo-popeti se na sipar i videti nebo. Leti kroz te otvore struji topao vazduh, zimi hladan. Srpska promaja je ujedno i fen-feniranje je besplatno, kuća časti na prirodnom nivou - šali se Janković.
Otporni Zlatiborci ceo svoj život provode u suživotu sa prirodom, od nje uče, prilagođavaju se, ali i njene potencijale koriste kako bi zaradili dinar, Tako je bilo nekada, a tako i sad. Samo u zlatiborskim selima još uvek se mogu videti male zidane kućice u kojima se peče katran – magični lek od smole bora koji se koristi i medicini i farmaciji. Iako je ovaj zanat pri izdisaju, Ljubenko Radović još uvek po šumama traga za dobrim panjem, kako bi od njega napravio kvalitetan katran.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Otporni Zlatiborci ceo svoj život provode u suživotu sa prirodom, od nje uče, prilagođavaju se, ali i njene potencijale koriste kako bi zaradili dinar, Tako je bilo nekada, a tako i sad. Samo u zlatiborskim selima još uvek se mogu videti male zidane kućice u kojima se peče katran – magični lek od smole bora koji se koristi i medicini i farmaciji. Iako je ovaj zanat pri izdisaju, Ljubenko Radović još uvek po šumama traga za dobrim panjem, kako bi od njega napravio kvalitetan katran.
Bivši mađarski premijer Viktor Orban čestitao je Miloradu Dodiku i SNSD-u izborni rezultat u Bosni i Hercegovini, poručivši da je stranka dobila snažan mandat da nastavi borbu za interese i prava Republike Srpske.
Dok se u javnosti ne stišava bura oko ostvarenja Lordana Zafranovića "Zlatni rez 42: Djeca Kozare", hrvatski glumac Rene Bitorajac rešio je da se oglasi video-porukom na Instagramu i pokuša da opere ruke od sopstvene uloge u ovom filmu, ali i od prozivki sa kojima se suočava.
Aleksandar Vučić, prvi na listi "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" istakao je prilikom gostovanja u emisiji "Ćirilica", da je deset godina verno služio kao predsednik države svom narodu.
U Specijalnom sudu u Beogradu danas su izvedeni novi dokazi na suđenju kriminalnoj grupi Veljka Belivuka i Marka MIljkovića koja se tereti za sedam ubistava, trgovinu drogom i oružjem kao i silovanje jednog mladića u prostorijama na stadionu FK Partizan, a koje je predložilo tužilaštvo.
U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila noćas oko jedan sat iza ponoći u selu Cerovac kod Šapca, život je izgubio jedan mladić Marko S. (25), dok je drugi zadobio teške telesne povrede.
Teška saobraćajna nesreća dogodila se večeras oko 19.30 časova na Mokroluškom brdu, u smeru ka Beogradu, kada je automobil udario pešaka, koji je tom prilikom stradao.
Silvio Novak i Tamara Krajačić proglašeni su krivima pred hrvatskim sudom jer su iz humanitarne udruge "Inicijativa Nova" izvukli skoro milion evra namenjenih socijalno ugroženim porodicama i osobama sa invaliditetom, nakon čega su dva puta pobegli iz zemlje i skrasili se u Australiji.
Predsednik Francuske Emanuel Makron otvoreno je priznao da je jedan od ključnih temelja evropske industrijske konkurentnosti bio veoma jeftin gas iz Rusije, dok je drugi veliki oslonac - ogromno kinesko tržište za evropski izvoz - takođe nestao.
Ruski strateški sistem „Posejdon“ predstavlja potpuno drugačiju vrstu nuklearnog oružja: umesto da bojevu glavu do cilja prenosi kroz atmosferu poput interkontinentalne rakete, ovaj aparat putuje hiljadama kilometara ispod površine okeana, pogonjen sopstvenim nuklearnim reaktorom.
Zapadne države koje u Ujedinjenim nacijama govore o humanitarnoj katastrofi u Aljoškom zapravo ne znaju ni gde se taj grad nalazi niti šta se tamo događa, izjavio je ruski diplomata Rodion Mirošnik.
Ogromna površina otvorenog mora od čak 89.121 kvadratnog kilometra pojavila se usred antarktičke zime, tamo gde je okean u to doba godine gotovo potpuno prekriven ledom, a naučnici su sada utvrdili da je iza neobične pojave stajala kombinacija ekstremnog zagrevanja atmosfere i okeana.
Film "Diger", u kojem Tom Kruz igra moćnog naftnog tajkuna suočenog sa ekološkom katastrofom gigantskih razmera, doživelo je strahovit debakl na bioskopskim blagajnama, preteći da postane jedan od najvećih promašaja u istoriji sedme umetnosti.
Dubravka Mijtović kaže da je najviše filozofiranja i mlataranja rukama doživela od prosečnih i nekvalitetnih ljudi, ali ne i kod ostvarenih ličnosti poput Milene Dravić.
Dok se u javnosti ne stišava bura oko ostvarenja Lordana Zafranovića "Zlatni rez 42: Djeca Kozare", hrvatski glumac Rene Bitorajac rešio je da se oglasi video-porukom na Instagramu i pokuša da opere ruke od sopstvene uloge u ovom filmu, ali i od prozivki sa kojima se suočava.
Sijera je ponosno prošetala svoj sve veći trudnički stomak u providnoj crnoj čipkastoj haljini na prestižnom gala događaju BoF 500 u Parizu, i to samo nekoliko sati nakon iznenađujućeg pojavljivanja na modnoj pisti.
Problemi sa spavanjem nisu samo izvor umora, već mogu biti povezani sa većim rizikom od moždanog udara, hospitalizacije i drugih problema sa zdravljem mozga.
Priprema zimnice u punom je jeku, a tezgama na pijacama zavladali su sočni paradajz i mirisna crvena paprika. Pravo je vreme da iskoristite sezonsko povrće i napravite ljutenicu po čuvenom receptu ruskih domaćica.
Učesnica rijalitija Rada Jovanović, bivša devojka Milana Popova, Stojinog sina, priznala je da je povraćala, pa se izvinila Stoji kao i svojim roditeljima.
Bivši učesnik rijalitija, David Dragojević, je istakao da ne planira ulazak u rijaliti, a njegova žena, Tamara Dragojević, se našalila da ga ne bi ni pustila.
Pevačica Sanja Vučić pojavila se danas na snimanju nove epizode muzičkog takmičenja "Zvezde Granda" u veoma upečatljivom izdanju, a njen stajling odmah je privukao pažnju budući da je izgledala kao da je članica neke rok grupe!
Na društvenim mrežam pojavio se stari snimak na kome pokojni pevač Džej Ramadanovski otima mikrofon svom kolegi Draganu Kojiću Kebi kako bi ga dao Šerifu Konjeviću.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.