OBMANA POTROŠAČA: REKLAME PUNE OPASNIH ZAMKI! Istinu kriju u sitnim slovima!

Proizvođači svoje proizvode i usluge reklamiraju kao najbolje i najefikasnije. Ako uspete da pročitate sitna slova u dnu ekrana koja nestaju za manje od sekunde, shvatićete da nije sve tako sjajno. To je klasična obmana potrošača. Kad bi kupci to videli i pročitali, sigurno ne bi kupili taj proizvod, poručuju stručnjaci

Proizvođači ne prezaju ni od čega kako bi prodali svoje proizvode.

Pompezne reklame u kojima je baš njihov proizvod najbolji, najpovoljniji, najefektniji zasipaju nas sa svih strana. Ipak, prava istina o omekšivačima, kreditima, praškovima, pelenama, ulošcima, telefonima krije se u sitnim slovima koje ni ljudi sa supervidom ne mogu da pročitaju. Jer osim toga što su sitne, sa ekrana nestaju u milisekundi. Proizvođači se tako zakonski ograđuju, a kupci slepo veruju u one krupnije, glasnije poruke kojima ih bombarduju. Samo oni koji

uspeju da pročitaju te sitno ispisane poruke mogu da dobiju jasniju sliku o onom što se reklamira.

Predsednica upravnog odbora Centra potrošača Srbije Vera Vida kaže za Zaštitnik potrošača da je to klasična obmana i da, kad bi kupci to videli i pročitali, sigurno ne bi kupili taj proizvod.

- Da su ta objašnjenja oko delovanja i kvaliteta određenih proizvoda napisana malo krupnijim slovima kako bi potrošači mogli da ih pročitaju, sigurna sam da taj proizvod ne bi kupili. Zatrpani smo obmanjujućim reklamama raznih proizvoda, od prehrambenih do onih za kućnu hemiju. Marketing je taj koji prodaje robu i zbog toga se potrošači i odlučuju za određeni proizvod. U suprotnom sigurno ne bi - kaže Vida, i dodaje da na taj način proizvođači mnogih brendova, pa čak i oni svetski poznati, koriste taj marketing kako bi obrlatili kupce.

Lažni imidž

- Mnogi proizvodi, pa čak i oni poznatih svetskih brendova koji važe za jako kvalitetne, nisu ni izbliza takvi. Skupe reklame i ogroman novac koji daju za oglašavanje teraju potrošače da pomisle da je njihov proizvod zaista najbolji. Tako da potrošači ne treba da se iznenade ako im skup prašak za pranje veša ili izbeljivač fleka ne skine mrlju na odeći onako kako je rečeno i prikazano na reklami, jer sve je to marketing - rekla je Vida.

Stručnjak za marketing profesor Cvijetin Milivojević kaže za Zaštitnik da su mnogi u lancu oglašavanja i marketinga krivi što obmanjujuće reklame stižu do potrošača.

- Agencije koje rade reklamne spotove, ali i sami oglašivači, trude se da uštede oglasni prostor bilo da je reč o onom u novinama, na bilbordu ili onom koji ide kao televizijska reklama. Napišu sitnim slovima koliko je i kada zapravo određeni proizvod efikasan, a opet ostane im dovoljno vremena za klasičnu oglasnu poruku. Potom servisna oglašivačka agencija preko koje se oglašivač oglašava i koja prosledi tu reklamu prema mediju, a potom i medij, imaju interes da reklama ipak bude objavljena. Mediju je u interesu da ne bude previše rigidan u tumačenju onoga što je njegova zakonska obaveza i vrlo često zažmuri na neki neprimereni sadržaj u reklami. Nijedan medij zbog toga, nažalost, neće odbiti emitovanje reklame iako bi po zakonu trebalo da odbije tu reklamu. S obzirom na to da je svima u interesu da se reklama plasira na tržište iz finansijskih koristi, svi ćute - kaže Milivojević i dodaje da u samom oglašavanju postoji i niz drugih propusta.

Poređenje s konkurencijom

- Svuda u svetu u oglasima i reklamama zabranjeno je poređenje proizvoda u odnosu na konkurenciju. Ni pozitivno ne smete pomenuti konkurenciju, a kamoli negativno. U našim reklamama to nije slučaj, naročito kada je reč o proizvodima za čišćenje i higijenu u čijim se reklamama vrlo često može čuti "naš prašak pere bolje veš od ostalih", "naš proizvod izbeljuje vašu odeću bolje od svih ostalih proizvoda", "naše sredstvo najbolje dezinfikuje pod" ili "neko udruženje stomatologa preporučuje našu pastu", itd. Tu je mnogo štošta nelogično, a da bi se sve to promenilo, mora se uložiti zajednički napor i medija i agencija koje se bave marketingom i klijenata koji se oglašavaju kako bi se sprečila obmana potrošača - rekao je Milivojević.
 

 

REKLAME POD LUPOM

Zaštitnik potrošača analizirao je osam TV reklama koje sadrže sitna slova:

1. Keš kredit Unikredit banke

Sve što ćete čuti je spiker koji kaže Keš kredit koji rešava sve, do dva miliona dinara, kao i iznos kamate. Međutim, u ovoj reklami je sitnim slovima ispisano čak 10 redova u kojima su zapravo prikazani uslovi podizanja kredita, kao i svi prateći troškovi. Za pet do šest sekundi, koliko su ova slova ispisana na ekranu, nemoguće je pročitati informacije o kreditu.

2. Omekšivač "lenor"

U ovoj reklami sve vreme devojka promoviše džemper tretiran "lenor" omekšivačem, a spikereka poručuje da pomaže u zaštiti protiv rastezanja, izbledele boje i stvaranja kuglica. Međutim, u donjem desnom uglu sitnim slovima piše da se takav efekat postiže posle 10 pranja pamučnih materijala, što se teško može povezati sa džemperom, koji je glavni vizuelni motiv u ovom reklamnom spotu.

3. Detredžent "kalgon 2u1"

Ako poverujete glumcima u reklami za deterdžent "kalgon", odmah ćete pohrliti u prodavnicu kako biste skinuli kamenac i naslage deterdženta koje su se sigurno vremenom nataložile u vašoj veš-mašini. Međutim, ako uspete da iščitate sitno ispisanu poruku, biće vam jasno da to nije sve baš tako. Naime, proizvođač poručuje da se efekat ovog deterdženta odnosi samo ukoliko su te naslage nastale tokom ciklusa pranja "kalgonom", ali ne i onim odranije, drugim deterdžentima.

4. Deterdžent "persil gel"

Ovaj deterdžent se reklamira prilično pretenciozno, kao najbolji gel u otklanjanju fleka. Ali sitnim slovima u fusnoti stoji nejasna poruka u odnosu na koji to proizvod je ovaj gel najbolji. Naime, proizvođač "Henkel" se poziva na ispitivanje u WFK Institutu za primenjena istraživanja u odnosu na još dva proizvoda iz iste klase. Pokušali smo da dobijemo odgovor sa kojim gelovima je napravljeno poređenje, ali smo za tu informaciju ostali uskraćeni.
- Svi navedeni uslovi kao i rezultati predstavljaju relevantan dokaz kvaliteta proizvoda. Kao kompanija držimo do toga da potrošačima uvek pružamo vrhunski kvalitet kroz konstantna unapređenja naših proizvoda - rekli su nam u "Henkelu", bez informacije sa kojim gelovima je njihov proizvod upoređivan.

5. Skidač fleka "veniš"

Sredstvo za skidanje fleka "veniš" reklamira se rečenicom: "100 testiranih fleka i 100 uklonjenih fleka". Međutim, to baš nije tako, a shvatićete to ako uspete da pročitate poruku u dnu ekrana. Sitna slova kažu da rezultati zavise od vrste fleka i od vrste proizvoda (da li je tečan i u praškastom obliku). Dakle, "može da bude, ali ne mora da znači". Pročitajte deklaraciju pre kupovine, ali ponesite lupu jer su i na pakovanju teško čitljiva slova.

6. Pasta za zube "paradontaks"

Ova pasta za zube reklamira se kao ona koja je četiri puta efikasnija za otklanjanje uzroka krvarenja desni u odnosu na obične zubne paste. Međutim, u dnu ekrana sitnim slovima piše da se to odnosi "nakon profesionalnog čišćenja i pranja zuba dva puta dnevno". Sve i da uspete da pročitate tu napomenu, teško da je bilo kome jasno šta znači profesionalno čišćenje i pranje zuba.

7. Sberbanka kredit za refinansiranje

Ova banka svoj bankarski proizvod reklamira pod sloganom "Super jednostavno". Ali da li je sve baš tako sjajno, bajno i super jednostavno, saznaćete ako vam pođe za rukom da iščitate pet sitno ispisanih redova. Kada smo ih uveličali, jasno je da je procedura za ovaj kredit za refinansiranje ista kao i u bilo kojoj drugoj banci.

8. Vodootporni telefon "samsung"

Da li biste se usudili da sa telefonom koji ste platili 800 evra skočite u bazen i napravite selfi? Gledajući reklamu za "samsung galaksi S8" koji se reklamira kao vodootporan ispada da je to moguće i bezbedno, te da će telefon raditi normalno i posle potapanja. Da nije sve baš tako saznaćete upravo iz sitnih slova u reklami za ovaj telefon, gde piše da je telefon zaštićen od potapanja u čistu vodu dubine do 1,5 metara u roku od 30 minuta. Takođe piše i da je prizor iz reklame simulacija.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.