Naslednici zaratili zbog nasledstva od 22 miliona, pa grobnicu našeg velikana prodali za 2.000 dinara

Kompozitor, dirigent, pedagog i muzički pisac Stevan Hristić preminuo je 21. avgusta 1958. godine u Beogradu, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.

Ipak, kako je svojevremeno pisao nedeljnik NIN, njegova grobnica godinama je bila zapuštena, bez naslednika i bez plaćene takse.

Novinar Vladimir Stojšin je u broju 709, objavljenom 9. avgusta 1964. godine, objavio tekst pod naslovom "Ožalošćena porodica", u kojem je opisao zamršenu borbu oko nasledstva vrednog 22 miliona dinara. U pitanju je bila zaostavština jednog od najznačajnijih srpskih kompozitora prve polovine 20. veka, istaknutog predstavnika poznoromantičarske stilske orijentacije.

U nastavku prenosimo ceo tekst iz arhive NIN-a:

Ožalošćena porodica

Jedna zapuštena grobnica u Aleji velikana bila je u grobljanskim knjigama zavedena pod brojem 14, tužna adresa velikog muzičkog stvaraoca, Stevana Hristića i njegove supruge Ksenije Rogovske.

Foto: Profimedia

Nekoliko godina nakon smrti kompozitora, Uprava za gradska groblja donela je odluku da grobnicu ponudi na licitaciji. Razlog je bio jednostavan, godišnja taksa za održavanje iznosila je 2.000 dinara, a niko je nije plaćao.

U tom trenutku pojavila se starija žena, penzionerka i poštovalac Hristićeve muzike, koja je iz svog skromnog budžeta počela da izdvaja novac kako bi grobnica bila održavana.

Situacija je bila još neobičnija ako se ima u vidu da je iza kompozitora ostalo čak 22 miliona dinara. Oko tog novca vodio se višegodišnji spor između čak 11 naslednika.

Ksenija Rogovska, supruga Stevana Hristića, nasledila je njegovu imovinu. U poznim godinama, narušenog zdravlja, živela je u strahu od smrti. U tom periodu oko nje se okupio veći broj ljudi koji su želeli da se nađu u njenom testamentu, makar i kroz simbolično nasleđe. Ipak, testament nikada nije napisan.

Nestanak opere "Nečista krv"

Nakon Hristićeve smrti, u njegovom stanu u Takovskoj ulici dešavale su se neobične stvari. Među rukopisima ostala je i nezavršena opera "Nečista krv", inspirisana delom Bora Stanković. Međutim, rukopis je misteriozno nestao.

Foto: Profimedia

Ksenija Rogovska je bezuspešno pokušavala da pronađe delo, obraćajući se prijateljima i poznanicima, ali opera nikada nije pronađena.

Prostorija u kojoj je Hristić radio trebalo je da postane mali muzej, ali su lokalne vlasti donele drugačiju odluku. Ksenija je preseljena u manji stan u istoj zgradi. Iako se tome protivila, na kraju je pristala.

Nedugo potom ponovo se razbolela, a početkom 1961. godine preminula je nakon što je hitno prevezena u bolnicu.

Nestanak imovine i administrativni haos

Nakon njene smrti, stan nije odmah zapečaćen, već tek devet dana kasnije. U tom periodu nestao je veći broj vrednih predmeta, starinska sablja, venecijanski luster, novac i druge dragocenosti.

Krajem januara 1961. izvršen je popis stvari – ukupno 397 predmeta procenjeno je na 397.740 dinara, dok deo nije ni mogao biti procenjen zbog muzejske vrednosti.

Popis je obuhvatao širok spektar stvari - od rukopisa i umetničkih predmeta do ličnih sitnica poput kravata, rukavica i starih dugmadi. Ovaj detaljan zapisnik, kako je primetio autor, delovao je kao svojevrsni "administrativni parastos".

Evo jednog delića spiska: Šest originalnih rukopisa

jedan album novinskih isečaka sa fotografijama;
zapečaćen pisaći sto pokojnog muzičara, od koga ključ od srednje fioke nije mogao biti nađen;
noćne kape, četiri komada – 100 din;
43 muške kravate – 200 din;
jedna tašna sa starim lekovima – 100 din;
ženski šešir – 100 din;
pet maramica – 50 din;
dva para rukavica od jelenske kože – 400 din;
tri kutije starih dugmadi – 200 din;
jedan čirak, srebrni – 2.000 din;
jedne naočare – 30 din;
ženski kišobran – 100 din;
frižider marke AEG – 100.000 din;
samovar – 100 din;
jedan štopl – 10 din; ikona Isusa – 30 din;
šest praznih flaša – 100 din.
(Kada čovek umre, nama mala ikona koja je nekom možda nešto i značila odjednom vredi manje od šest praznih flaša.)

Pod rednim brojem 217 upisana su tri para baletanki. Njihova vrednost procenjena je na 100 dinara. (Jedne večeri 1933. u pozorišnoj garderobi živahna ruska glumica Ksenija Rogovska izbola je makazama Stevana Hristića zbog neke male balerine. Izbio je čitav skandal, rane su bile neznatne, novine su naširoko pisale o tome. Uskoro je to bila još samo fina slovenska ljubavna priča.)
Ispod zapisnika su potpisi, datum, primedbe i tako dalje. Jednom rečju – administrativni parastos.

Propadanje zaostavštine

Opština Palilula preuzela je stvari iz stana i smestila ih u neadekvatan magacin, a zatim i u baraku. Tokom meseci izlaganja vlazi i lošim uslovima, veliki deo imovine je propao – nameštaj su uništili glodari, fotografije su se raspale, a tehnički uređaji prestali da funkcionišu.

Iako je administrativni postupak formalno sproveden bez greške, posledice su bile pogubne po zaostavštinu.

Borba naslednika

Oko Hristićeve imovine godinama se vodio spor između 11 naslednika. Među onima koji su polagali pravo na deo nasledstva bili su i Muzička akademija u Beogradu, Prvo beogradsko pevačko društvo, muzička škola „Stevan Hristić“ iz Kruševca i Sarajevska opera.

Muzej grada Beograda tražio je njegovu radnu sobu, dok je Muzikološki institut SANU polagao pravo na klavir i umetnička dela. Pojedini rođaci tražili su lične predmete, a spor je dodatno komplikovan međunarodnim pravnim pitanjima.

Zaboravljeni velikan

Dok su naslednici vodili sporove, deo zaostavštine je nestajao ili propadao, a grobnica slavnog kompozitora ostajala zapuštena.

Ipak, njegovo delo je nastavilo da živi – balet "Ohridska legenda" i dalje je izvođen širom sveta, uz aplauze publike.