(FOTO) Misteriozna scena iz filma "Volja sinovljeva"! Otkrivamo koje tajne krije portret vojskovođe Aleksandra Saičića koji se borio na strani Rusa

U jednoj sceni filma "Volja sinovljeva" pored sablje, koju nosi glavni junak, našao se portret čuvenog ratnika Aleksandra Lekse Saičića.

Film "Volja sinovljeva" je nakon sedam godina snimanja i odlaganja konačno u bioskopima.

"Volja sinovljeva", film reditelja Nemanje Ćeranića, već postaje regionalni bisokopski hit.

Deo radnje filma je pesma pod nazivom "Volja sinovljeva" koju kroz film peva slepi guslar. On je jedini čovek koji je zna, i u njoj se krije legenda koju publika gleda kroz film.

Foto: Nemanja Miščević

Međutim, ova očigledna paralela sa slepim guslarom Filipom Višnjićem, nije jedini put kada su motivi iz srpske tradicije upotrebljeni u ovom filmu.

Urađeno je to još jednom, mnogo direktnije i manje metaforički, kada se u kadru pored sablje koja sama bira junaka koji će je poneti i koja je centralni element priče, na zidu našao i portret ruskog oficira iz srpskog plemena Vasojevića, Leksa Saičića.

Foto: Režim produkcija

Na pitanje da li je to samo odata počast junaku Leksu Saičiću ili se iza te scene krije neka pozadinska priča o sablji, scenarista i koautor filma otkrio nam je da je to u filmu urađeno kao kratki omaž Leksi Saičiću, ali da će ubuduće biti još reči o tome.

Potvrđeno nam je da sablja iz filma donosi sa sobom mnogo širu priču.

- Scena sa portretom Lekse Saičića i sabljom je namerno urađena. To nije slučajno - potvrdio je reditelj Nemanja Ćeranić.

Ko je Lekso Saičić?

Aleksandar Lekso Saičić živeo je krajem XIX veka i bio je crnogorski i ruski oficir poreklom iz srpskog plemena Vasojevići. Rođen je 5. avgusta 1873. godine u Beranama. Iz njegovog života je zabeležena neverovatna priča o tome kako je jednom, u dvoboju porazio potomka japanskih samuraja.

Aleksandar Saičić je na početku svoje karijere bio ađutant vasojevićke brigade. Ipak, Balkan mu je uskoro postao mali. Prvo je otišao u Istanbul, a zatim u Mandžuriju gde se priključio ruskoj vojsci i dobio čin potporučnika. Tu ga je zatekao rusko-japanski rat 1904. godine.

Priliku da se još jednom dokaže i pokaže Aleksandar Saičić je dobio pred kraj rata. Tada ga je sačekala vest o tome da japanski car traži nekoga ko bi izašao na megdan čuvenom i nepobeđenom japanskom ratniku.

U XX veku dvoboji su već bili davno zaboravljeni, pa su se Rusi našli u šoku. Ipak, odbiti zahtev značilo bi priznati poraz. A opet, koga poslati u dvoboj protiv iskusnog i u mačevanju sigurno veštijeg Japanca?

Komandant ruske vojske tražio je dobrovoljca koji bi izašao na crtu japanskom borcu. Aleksandar Lekso Saičić se prijavio među prvima. Dobio je dozvolu i naočigled velike carske vojske izašao na bojno polje.

Dvoboj sa "samurajem"

Oba borca su munjevito naletala jedan na drugoga. Borba samuraja i Lekse bila je borba dva načina ratovanja, sukob dve tradicije kakav se danas viđa još samo u istorijskim filmovima.

U jednom trenutku, samuraj je okrznuo lice Aleksandra Saičića. Pomislivši da je Saičić gotov, japanski borac je krenuo u otvoren napad. U tom trenutku, Saičić se izmakao, mahnuo sabljom i posekao samuraja.

 

 

Odlazeći sa bojnog polja, Aleksandar Saičić je odao poštu poginulom borcu, poklonivši se telu.

Njegovom pobedom nanet je veliki moralni poraz japanskoj vojsci koja je megdan napeto posmatrala. Sa druge strane, Saičić je dočekan kao veliki heroj, a u redovima ruske vojske je nastalo opšte slavlje i veselje.

Šta se desilo sa sabljom kojom je posečen samuraj?

Foto: Printscreen/Youtube

Čestitke na pobedi tada Saičiću su stigle od svih ruskih generala, ali i od admirala japanske flote.

Sablja kojom je Aleksandar Lekso Saičić savladao protivnika danas se čuva u Vojnom muzeju u Moskvi.

Posle rusko-japanskog rata u kome je, ironično, Rusija bila poražena, Aleksandar Lekso Saičić se vratio u rodnu Crnu Goru i u vojnu službu.

Umro je 1911. godine od posledica skoka sa drugog sprata zapaljenog kraljevskog dvora na Cetinju. Priča kaže da je spašavao bogatu riznicu koja se tamo nalazila. Bio je vitez, borac i junak do kraja.

Foto: Printscreen/Youtube

Foto:  

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.