TOP 5 NAJČEŠĆIH PREVARA NA INTERNETU! Kako da se zaštitite od opasnosti koje vrebaju vas i vaše lične podatke?

Kada ste povezani na internet, nikada ne možete da znate odakle vas sve vrebaju opasnosti. Evo samo nekoliko najčešćih načina na koje prevaranti pokušavaju da otmu vaše podatke, kao i načina da se zašitite.

1. Phishing

Lažni mejlovi i ostale poruke (koje se šalju putem SMS-a, Tvitera, Skajpa i bilo kojih drugih aplikacija za komunikaciju) mogu vas navesti da date svoje lične podatke. Sve što je potrebno je naizgled verodostojna poruka, i nekoliko trenutaka kasnije - prevareni ste.
Zašto biste to dozvolili? Pa, zahvaljujući načinu na koji se kreira poruka, grafici i svemu ostalom što vas može navesti da je u pitanju sasvim legitimna poruka ili internet-stranica. Pravi logotip tu i tamo, obrazac za ostavljanje podataka, i ukoliko ste nepažljivi, sajber kriminalci lako mogu da vas prevare.

Skoro uvek, međutim, phishing mejlove zaustavlja sam mejl klijent koji koristite, a za slučaj da se to ne desi, morate uvek pažljivo da čitate mejlove. Gotovo sigurno će biti gramatičkih i pravopisnih grešaka u "lažnjacima", što nijedna prava institucija ne bi dozvolila.
Izbegnite "pecanje": Nikada nemojte da kliknete na linkove u porukama koje, navodno, dolaze od vaše banke i sličnih institucija. Umesto toga, uvek otvorite svoj web pregledač, idite na zvaničnu internet-stranicu institucije, i tamo uradite sve što vam je potrebno.

2. Kloniranje

Umesto da fizički ukradu vašu kreditnu karticu, sajber-kriminalci mogu da se odluče i na kloniranje detalja. Te informacije mogu se zatim da koriste za pravljenje duplikata, ili da ih unesu tamo gde je potrebno ako je kupovina putem interneta u pitanju.
Za kloniranje platne kartice, dovoljno je koristiti malene uređaje koji mogu da stanu na dlan. Oni preuzimaju podatke sa crne trake, a ti podaci se zatim koriste za pravljenje kopije. To je tehnika koja se proširila i na bankomate.
Sprečite kloniranje: uvek držite karticu u ruci, koristiti beskontaktno plaćanje tamo gde je to moguće, proverite uvek da li vam nešto na bankomatu izgleda sumnjivo

Foto: Shutterstock

3. Društvene mreže

Korišćenje društvenih mreža omogućava sajber-kriminalcima da dobiju informacije koje mogu da im budu veoma korisne. Dobar primer je Facebook, gde se mogu pronaći podaci o vašem rodnom gradu, porodici, poslu, pa čak i tome šta volite da kupujete.
Uz javni profil, objave i tagove, postoji velika šansa da bilo ko može saznati onoliko koliko mu treba o vama. Mesta na kojima ste bili, gde živite, vaš datum rođenja... sve je tu.
Zaštitite se na društvenim mrežama: Osigurajte svoj nalog, tako da sve informacije, fotografije i objave mogu da vide samo ljudi koje poznajete.

4. Hakovanje "preko ramena"

Umesto da se oslanjaju na tehnologiju da bi preuzeli detalje sa vaše kreditne kartice, neki hakeri odlučuju se tradicionalniji pristup. Stalno se "muvaju" oko bankomata i prodavnica kako bi posmatrali koje PIN brojeve ljudi koriste. Ova tehnika zove se "hakovanje preko ramena".
Iako to nije dovoljno da vam otmu sav novac i ostale podatke, prevaranti će imati prilično dobru startnu poziciju ukoliko im ovo uspe.
Sprečite hakovanje preko ramena: Obavezno pokrijte tastaturu kada unosite svoj PIN na bankomatu ili nekoj blagajni.

 

 

5. Nedovoljno obezbeđene mreže

Uprkos poboljšanjima sigurnosti kod bežičnog povezivanja, i dalje mogu da se jave određene "bezbednosne rupe". Možda imate kod kuće stari ruter, pa umesto WPA2 povezivanja, nudi samo WEP (dešava se).
Može biti i da je Wi-Fi mreža nedovoljno obezbeđena u kafiću u koji često idete, na autobuskoj stanici, u tržnom centru itd. Gde god da se nalazite, rizici su raznorazni - od toga da neko pristupi vašim lozinkama, do toga da vam čita poruke, preusmeri vezu i slično.
Smanjite rizik od nebezbednih mreža: Ako je u pitanju vaša mreža, ažurirajte ruter. Ako koristite javni Wi-Fi bilo gde, razmislite o tome da počnete sa korišćenjem VPN-a.

 

Pratite Zaštitnik potrošača na Fejsbuku OVDE

Pratite Zaštitnik potrošača na Tviteru OVDE

Najnovije informacije na portalu Informer.rs

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.