KAKVU FANTU PIJEMO, A KAKVA JE MILKA? Još jedna analiza potvrdila da postoje dupli standardi

"Fanta" na Balkanu je mnogo žuća, "milka choko cookies" su manje hrskavi, a jogurt "danone activia nature" kod nas je drastično manje kremast nego u Nemačkoj, Italiji, Poljskoj...

Potrošačima u Srbiji već odavno potpuno je jasno da su namirnice koje stižu na naše tržište lošijeg kvaliteta od istih tih proizvoda koji se prodaju u bogatim zemljama Evropske unije!

To je nedavno i potvrđeno još jednim u nizu istraživanja koje je sprovela EU, a kojim je dokazano, između ostalog, da je "fanta" na Balkanu mnogo žuća, da su "milka choco cookies" manje hrskavi, kao i da je jogurt "danone activia nature" kod nas drastično manje kremast nego u Nemačkoj, Italiji, Poljskoj...

U ovom istraživanju učestvovala je susedna Hrvatska, ali kako je opštepoznato da naša tržišta uglavnom snabdevaju isti ili slični distributeri, domaći stručnjaci uvereni su da je potpuno ista situacija i u domaćim trgovinama.

Evropska komisija naručila je istraživanje nakon pritužbi, a kasnije i dokazivanja da isti proizvodi imaju drugačiji sastav i drugačiji ukus. Ovog puta sproveli su testove u kojima su degustatori ocenjivali ukus, boju, miris i teksturu proizvoda. Oni su ih grupisali po sličnosti a da nisu znali da postoje razlike u sastavu. Pozvali su 16 država da predlože proizvode za koje je utvrđeno da postoje razlike u sastavu.

Foto: Shutterstock

- Za 10 od 20 proizvoda razlike u svojstvima bile su uočljive i podudarale su s razlikom u sastavu. Prašak za puding od čokolade "dr. oetker" u Hrvatskoj nije se znatnije razlikovao od drugih, ali je sa "fantom" situacija bila drugačija - odmah je upala u oko intenzivnom narandžastom bojom. "Fanta" u Hrvatskoj ima mnogo izraženiju narandžastu boju od "fanti" iz drugih država. Tonovi napitka jako se razlikuju: od blažih žutih u Bugarskoj, Italiji, Belgiji, Danskoj, do narandžastih u Češkoj, Poljskoj i posebno u Hrvatskoj. Uprkos vizuelnoj razlici, nije bilo velike razlike u slatkoći. Takođe, primetno je da je jogurt "danone activia nature", koji se prodaje u Hrvatskoj, najmanje kremast u poređenju s proizvodima koji se prodaju pod istim imenom u drugim državama EU - piše u istraživanju.

Dodaje se da su degustatori poredili i "milka choco cookies" iz raznih država u dve grupe s većim razlikama.

Foto: Shutterstock

- Nemački kolačići su najmanje hrskavi, slovenački i hrvatski srednje, dok su belgijski i letonski najhrskaviji. Kod hrvatskog su degustatori primetili najmanje kiselosti od svih - pokazale su analize.

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević smatra da je ovo nefer prema potrošačima, kako u Srbiji, tako i u drugim balkanskim državama, i da imaju ista prava da kupuju podjednako kvalitetne proizvode kao i potrošači u zapadnoj Evropi.

- To je priča koja traje već godinama, svi znamo da na tržište naše zemlje, ali i susednih, stiže roba lošijeg kvaliteta. I nisu samo ovi nabrojani proizvodi sporni već i mnogi drugi. U svetu je Srbija, kao i druge evropske države koje nisu u EU, predstavljena kao tržište gde može sve da se proda i time se i vode proizvođači spornih proizvoda. Kod nas potrošači prvenstveno gledaju cenu robe, a tek onda njen kvalitet - kaže on i dodaje:

Foto: Shutterstock

- Smatram da su naši nadležni dali previše prostora i dozvola da se na naše tržište uvozi roba koja nije istog kvaliteta, odnosno koja nema isti sastav kao i roba koja se šalje u zemlje Evrope. Pravilnici o bezbednosti i deklarisanju hrane moraju se izmeniti za ovu kategoriju, a resorna ministarstva moraju pooštriti kontrole svih uvoznih proizvoda i više pažnje obratiti na njihov kvalitet. Svi potrošači su jednaki i ne bi trebalo da bude ovoliko drastična razlika u deklaracijama i kvalitetu hrane za dva tržišta. Sramotno je što se u, recimo, viršlama za naše potrošače nalazi mašinski separisano meso, a za Evropu samo čista piletina i ćuretina. Ispada kao da smo mi nacija drugog reda.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.