KAKVU FANTU PIJEMO, A KAKVA JE MILKA? Još jedna analiza potvrdila da postoje dupli standardi

"Fanta" na Balkanu je mnogo žuća, "milka choko cookies" su manje hrskavi, a jogurt "danone activia nature" kod nas je drastično manje kremast nego u Nemačkoj, Italiji, Poljskoj...

Potrošačima u Srbiji već odavno potpuno je jasno da su namirnice koje stižu na naše tržište lošijeg kvaliteta od istih tih proizvoda koji se prodaju u bogatim zemljama Evropske unije!

To je nedavno i potvrđeno još jednim u nizu istraživanja koje je sprovela EU, a kojim je dokazano, između ostalog, da je "fanta" na Balkanu mnogo žuća, da su "milka choco cookies" manje hrskavi, kao i da je jogurt "danone activia nature" kod nas drastično manje kremast nego u Nemačkoj, Italiji, Poljskoj...

U ovom istraživanju učestvovala je susedna Hrvatska, ali kako je opštepoznato da naša tržišta uglavnom snabdevaju isti ili slični distributeri, domaći stručnjaci uvereni su da je potpuno ista situacija i u domaćim trgovinama.

Evropska komisija naručila je istraživanje nakon pritužbi, a kasnije i dokazivanja da isti proizvodi imaju drugačiji sastav i drugačiji ukus. Ovog puta sproveli su testove u kojima su degustatori ocenjivali ukus, boju, miris i teksturu proizvoda. Oni su ih grupisali po sličnosti a da nisu znali da postoje razlike u sastavu. Pozvali su 16 država da predlože proizvode za koje je utvrđeno da postoje razlike u sastavu.

Foto: Shutterstock

- Za 10 od 20 proizvoda razlike u svojstvima bile su uočljive i podudarale su s razlikom u sastavu. Prašak za puding od čokolade "dr. oetker" u Hrvatskoj nije se znatnije razlikovao od drugih, ali je sa "fantom" situacija bila drugačija - odmah je upala u oko intenzivnom narandžastom bojom. "Fanta" u Hrvatskoj ima mnogo izraženiju narandžastu boju od "fanti" iz drugih država. Tonovi napitka jako se razlikuju: od blažih žutih u Bugarskoj, Italiji, Belgiji, Danskoj, do narandžastih u Češkoj, Poljskoj i posebno u Hrvatskoj. Uprkos vizuelnoj razlici, nije bilo velike razlike u slatkoći. Takođe, primetno je da je jogurt "danone activia nature", koji se prodaje u Hrvatskoj, najmanje kremast u poređenju s proizvodima koji se prodaju pod istim imenom u drugim državama EU - piše u istraživanju.

Dodaje se da su degustatori poredili i "milka choco cookies" iz raznih država u dve grupe s većim razlikama.

Foto: Shutterstock

- Nemački kolačići su najmanje hrskavi, slovenački i hrvatski srednje, dok su belgijski i letonski najhrskaviji. Kod hrvatskog su degustatori primetili najmanje kiselosti od svih - pokazale su analize.

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević smatra da je ovo nefer prema potrošačima, kako u Srbiji, tako i u drugim balkanskim državama, i da imaju ista prava da kupuju podjednako kvalitetne proizvode kao i potrošači u zapadnoj Evropi.

- To je priča koja traje već godinama, svi znamo da na tržište naše zemlje, ali i susednih, stiže roba lošijeg kvaliteta. I nisu samo ovi nabrojani proizvodi sporni već i mnogi drugi. U svetu je Srbija, kao i druge evropske države koje nisu u EU, predstavljena kao tržište gde može sve da se proda i time se i vode proizvođači spornih proizvoda. Kod nas potrošači prvenstveno gledaju cenu robe, a tek onda njen kvalitet - kaže on i dodaje:

Foto: Shutterstock

- Smatram da su naši nadležni dali previše prostora i dozvola da se na naše tržište uvozi roba koja nije istog kvaliteta, odnosno koja nema isti sastav kao i roba koja se šalje u zemlje Evrope. Pravilnici o bezbednosti i deklarisanju hrane moraju se izmeniti za ovu kategoriju, a resorna ministarstva moraju pooštriti kontrole svih uvoznih proizvoda i više pažnje obratiti na njihov kvalitet. Svi potrošači su jednaki i ne bi trebalo da bude ovoliko drastična razlika u deklaracijama i kvalitetu hrane za dva tržišta. Sramotno je što se u, recimo, viršlama za naše potrošače nalazi mašinski separisano meso, a za Evropu samo čista piletina i ćuretina. Ispada kao da smo mi nacija drugog reda.