OVIH 7 LOŠIH NAVIKA UNIŠTAVAJU MOŽDANE ĆELIJE! Ako radite OVO nemojte da se pitate zašto ste depresivni, dekoncentrisani, neraspoloženi...

Zdravlje nam treba biti na prvom mestu, ali često ga zanemarujemo zbog drugih obaveza i nezdravog životnog stila.

Svi mi nekada želimo isključiti svoj mozak i opustiti se uz nekoliko čaša vina, nekoliko dodatnih sati sna ili beskonačno gledanje televizije, piše Health and Human. Ipak, određeni izbori u životu mogu prilično oštetiti naš mozak, čak i kada nikako ne možemo videti vezu između te dve stvari.

Životne navike koje našem mozgu uskraćuju potrebne hranjive sastojke ili brzo ubijaju moždane ćelije dovode nas u rizik od mentalnih poremećaja poput depresije ili anksioznosti, kao i Alchajmerove bolesti, moždanog udara, epilepsije, pa čak i raka.

Foto: Shuterstock

1. Preskakanje doručka

Postoji razlog zbog kojeg je doručak najvažniji obrok tokom dana. Preskakanje doručka može dovesti do smanjenog nivoa šećera u krvi, što je jako štetno za mozak, naročito ako to često radite. Vaš mozak troši mnogo više energije nego bilo koji drugi organ i uzima i do 20 posto ukupne glukoze u vašem telu dnevno.

Oko dve trećine energije kojom raspolaže mozak, koristi se kao pomoć neuronima da prenesu signale ostalim delovima tela. Preostala trećina namenjena je održavanju ćelija i nezi. Redovno uskraćivanje hrane vašem mozgu uzrokuje manjak u energetskim zalihama i primetićete da on slabije reagovati na nadražaje. Vaše moždane ćelije, takođe, neće dobiti negu koja im je potrebna kako bi bile zdrave i odumreće veoma brzo.

Foto: Shutterstock

2. Slabo spavanje

Verovatno vam nije nepoznata činjenica da ako nemate dovoljno sna, osećaćete se tromo i zaboravno sledećeg dana. Razlog je to što nedovoljno sna oduzima vašim neuronima sposobnost da funkcionišu kako treba. To dovodi do mentalnih propusta koji mogu uticati na vaš posao i na vaše veze. Još gore od toga, vaša čula i refleksi su prigušeni što povećava šansu da doživite ozbiljnu nezgodu.

Hronična neispavanost ove učinke može učiniti trajnim. Dakle, sledeći put kada pomislite kako ste previše zauzeti da biste spavali dovoljno, imajte u vidu da sve dok ne stavite dobar san u prvi plan, nećete moći ni funkcionisati najbolje. Odvojite vremena da se kvalitetno naspavate i obavljaćete više posla, za kraće vreme sledećeg dana.

Foto: clipart

3. Prejedanje

Istraživanja su pokazala iznenađujuću povezanost između debljine i demencije. Razlozi su nejasni, ali istraživači sumnjaju na to da do debljine dolazi kada hrana koju jedemo ne sadrži dovoljno hranjivih sastojaka, što nas tera da se prejedemo kako bismo zadovoljili potrebu tela za vitaminima i mineralima. Dakle, čak i ako jedete puno, i dalje možete izgladnjivati svoj mozak.

Posmatrajući neke podatke, možemo videti da je 2015. godine broj pacijenata kojima je dijagnostifikovana demencija bio skoro 45 miliona, što je dvostruko više nego 1990. godine. Za to isto vreme, debljina na nivou nacije je u SAD-u skočila sa 11,1 posto na 30,6 posto. Naravno, potrebno je više studija kako bi potvrdile vezu između debljine i demencije, ali je jasno da nekakva veza postoji.

 

Foto: Shutterstock

4. Pušenje

Mnoga su istraživanja napravljena kada je u pitanju štetnost duvana za naše zdravlje, tako da nam je ova veza jasna. Pušenje oštećuje ćelijske membrane i živčane sposobnosti u delovima mozga odgovornim za ravnotežu, koordinaciju i motoričke sposobnosti. Takođe, razrjeđuje korteks u kojem se odvijaju procesi koji uključuju memoriju, jezik i percepciju.

Ostavljanje cigareta je važno za vaše opšte zdravlje, a pomaže i vašem mozgu. Međutim, određena količina štete je već napravljena. Istraživači su ustanovili da ostavljanje cigareta pomaže u povratku određene debljine korteksa, ali i da bivši pušači, koji su nekada dosta pušili, a onda nisu zapalili cigaretu više od 25 godina, ipak imaju tanji korteks nego oni koji nisu nikada pušili.

 

Foto: Pixabay

5. Dehidratacija

Naša tela su 70 posto sačinjena od vode, tako da dehidratacija može biti kritična za sve funkcije našeg tela, uključujući i moždane funkcije. Učinak dehidratacije na vaš mozak događa se jako brzo, a istraživači su utvrdili da samo dva sata napornih vežbi, bez vode, mogu uzrokovati opadanje kognitivnih sposobnosti. Studije su pokazale da dehidratacija najviše utiče na funkcije poput rešavanja kompleksnih problema, koordinaciju i pažnju.

Ne morate se opterećivati time da morate uzeti određenu količinu tečnosti svakog dana, ali obraćajte pažnju na to kada ste žedni jer je to odličan pokazatelj potrebe za vodom.

Foto: Pixabay

6. Previše šećera

Našem telu i našem mozgu je potreban šećer kako bi mogli funkcionisati, ali savremena ishrana uključuje previše šećera. Kada redovno jedete previše šećera, vaše ćelije, uključujući i moždane ćelije, nalaze se u stanju hronične upale.

To utiče na mogućnost vašeg tela da upije važne hranjive sastojke iz hrane i da uskraćuje mozgu ono što mu je potrebno. Konačno, imaćete i veći rizik od demencije i manji hipokampus, deo mozga koji upravlja memorijom.

Foto: Shutterstock

7. Stres

Konačno, hronični stres može imati negativne učinke na vaše telo. Stres u određenim situacijama je, zapravo, dobar jer priprema telo da se bori, beži ili se suoči sa opasnošću. Međutim, kada vaš životni stil uključuje hronični stres, hormon kortizol se nakuplja u mozgu i uzrokuje veću štetu.

To ne samo da može ubiti moždane ćelije, već uzrokuje da se mozak skuplja. Kada to skupljanje pogodi prefrontalni korteks, vaša sposobnost da učite i pamtite je manja. Ove činjenice predstavljaju imperative da pronađete način da se opustite pre nego što bude kasno.