MOĆNA BILJKA! Štiti vaše bubrege, poboljšava cirkulaciju i nezamenjiva je za zdrav nervni sistem i miran san!
Podeli vest
Hmelj, najpoznatiji kao sastojak piva, zapravo ima dugu istoriju i kao prirodan lek u narodnoj medicini, ali i u kulinarstvu. Naime, tinktura, čaj i suplementi nalaze svoje mesto među lekovitim preparatima, izdanci na trpezi, a njime se tradicionalno pune jastuci kao pomoć kod problema sa spavanjem, a poznati je i sastojak piva
Hmelj, višegodišnja je zeljasta biljka hrapavih stabljika, dužine do 8 metara, koje vijugaju u smeru kazaljke na satu.
Bršljan, zimzelen, zelengora (lat. Hedera helix) je često potcenjan kada su zdravstveni benefiti u pitanju, jer mu se pripisuje mnogo manje lekovitih svojstava nego što objektivno poseduje ili je poznato
Prvi opis hmelja zapravo zabeležen je u enciklopediji "Naturalis Historia" objavljenoj oko 80. godine nove ere, od strane Plinija Starijeg, što je mnogo pre nego što je hmelj zvanično počeo da se koristi. Poznato je još od doba starih Rimljana da se hmelj može jesti, kako njegovi izdanci podsećaju na špargle. Ipak, uzimajući u obzir da je neutralnog ukusa i da raste na manje pristupačnim terenima, nije se proslavio u kuhinji.
Jede se sirov ili kratko baren i prodinstan uz pastu, salatu i sosove. Za proizvodnju piva i lekovite preparate koriste se osušene šišarke veličine prsta.
Hmelj i zdravlje
Kao što se moglo naslutiti, hmelj je izvor različitih vitamina, minerala, ali i drugih korisnih sastojaka poput biljnih vlakana, ulja, biljnih hormona, etarskih ulja i antioksidanasa. U skladu sa tim, hmelj se u velikoj meri koristi za proizvodnju raznih lekovitih prirodnih preparata i to kao suvi ekstrakt, infuz, alkoholne tinkture i melasa.
Uticaj hmelja na nervni sistem
Deluje umirujuće na nervni sistem i ima blago sedativno dejstvo, ali ne izaziva zavisnost. Često se koristi kod poremećaja spavanja, nemira i anksioznosti, a čak se prave jastuci i dušeci punjeni cvastima hmelja za pomoć kod nesanice. Možete čuti da za se za bolji san pored glave stavlja jastučnica ili platneni ceger napunjen sušenim hmeljom, lavandom, kamilicom, cvetom lipe i matičnjakom.
Spazmolitičko delovanje hmelja
Takođe, poznato je i da poseduje antispazmolitičko dejstvo te se primenjuje kod mišićne napetosti. Hmelj može pomoći i kod problema sa bubrezima, suvom kožom, cirkulacijom, valunzima, bolovima, kao i kod digestivnih tegoba.
Čaj od hmelja
Kod problema sa varenjem preporučuje se čaj (nekoliko puta dnevno) od hmelja, kamilice, nane i belog sleza, dok se za smanjenje napetosti savetuje kombinacija kamilice, hmelja, cveta lipe i valerijane.
Protiv zubobolje koristi se mešavina čaja od valerijane, hmelja i loćike. Kako je bogat antioksidansima, postoje tvrdnje se pivom unosi više antioksidansa nego crnim vinom. Naravno, to se odnosi na čašu dnevno, i nije izgovor za prekomernu konzumaciju.
Savetuje se oprez pri upotrebi hmelja kod obolelih od depresije, raka i hormonski zavisnih iliosetljivih stanja. Dodatno, hmelj može da izazove previše pospanosti ako se kombinuje sa sedativima, alkoholom, anesteticima i drugim lekovima za vreme i posle hirurških procedura.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Bršljan, zimzelen, zelengora (lat. Hedera helix) je često potcenjan kada su zdravstveni benefiti u pitanju, jer mu se pripisuje mnogo manje lekovitih svojstava nego što objektivno poseduje ili je poznato
Odgovornost ukrajinskih obaveštajnih službi za dizanje u vazduh gasovoda „Severni tok“ je očigledna, stoga Kijev treba da nadoknadi štetu koju je zbog toga pretrpela Nemačka, saopštio je nemački pokret „Štop di zanckionen“.
U javnosti su se pojavile fotografije ostataka nove ruske eksperimentalne balističke rakete srednjeg dometa „Orešnik“, koja je testno lansirana u četvrtak. Prema navodima ukrajinskih vlasti, raketa je pogodila fabriku u centralnom ukrajinskom gradu Dnjepru. Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je lansiranje „Orešnika“ odgovor na upotrebu američkih i britanskih raketa koje Ukrajina koristi za napade duboko unutar ruske teritorije.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić održala je danas istorijski govor u kojem je poručila da će Srbija pobediti svaki put i zahvalila se poslanicima većine na još jednoj pobedi za grašane Srbije.
Opozicioni ekstremisti predvođeni tajkunom Draganom Đilasom sprovode najgore nasilje u Skupštini Srbije, a na delu je scenario koji je iskorišćen i protiv ruskog predsednika Vladimira Putina tokom brojnih demonstracija antiruske prozapadne opozicije.
Đilasova perjanica Marinika Tepić i lider Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić pokazali su danas neviđeno divljaštvo time što su čupali mikrofone u skupštinskoj sali.
O najnovijim dešavanjima u Rusiji i Ukrajini za našu televiziju govorili su Tomo Kovač, bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske i Pukovnik Veselin Šljivančanin.
Gosti Info jutra advokat Zora Dobričanin i analitičar Saša Borojević, govorili su o tome kako kompanija SBB u vlasništvu Dragana Šolaka krije IP adrese osoba sa kojima je maloletni ubica Kosta K. komunicirao.
Profesor dr Mina Zirojević sa Instituta za uporedno pravo i stručnjak za izborne kampanje Milan Stevanović Piksel bili su gosti Informerovog "Otvorenog studija". Govorili su o protestima u centru Beograda, kao i o globalnoj bezbednosti.
Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) saopštio je danas da je imao prijave nekoliko pravnih lica o prijemu lažnih mejlova u kojima je zloupotrebljeno ime Fonda i istakao da se radi o jednoj od poznatih internet prevara, takozvanom fišingu, gde se od primalaca traži da otvore link iz lažnog mejla.
Prema nezvaničnim informacijama, u Srbiji postoji samo oko 1.000 magaraca, a njihov uzgoj može biti jako isplativ, jer litar mleka košta od 20 do 50 evra. Za magareće mleko se smatra da u velikom procentu leči plućne bolesti, pa su proizvođači zbog velike potražnje formirali liste čekanja.
Neodgovornost i nepoštovanje zajedničkog, javnog prostora zahvaljujući snimcima postupaka naših sugrađana koji su postavljeni na društvene mreže, nažalost, sve češće dolaze u žižu javnosti. Sada su interesovanje korisnika mreža probudila dva mladića, ali iz totalno suprotnog razloga - malog, ali značajnog gesta zbog kojeg o njima ovih dana svi pričaju.
U Srbiji je u periodu januar - oktobar zabeleženo manje živorođenih za 1,6 odsto ili za 794 bebe u odnosu na isti prošlogodišnji period, kao i porast broja umrlih za 1.139 ili za 1,4 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Završeno je suđenje Urošu Blažiću (21), okrivljenom za masovno ubistvo u selima Dubona i Malo Orašje, u zgradi Specijalnog suda u Beogradu i to iznošenjem završnih reči.
Uroš Blažić (21) pominjao je jutros na suđenju u Specijalnom sudu i Kostu K., dečaka ubicu i to nakon pitanja punomoćnika oštećenih, advokata Nebojše Perovića.
Nasilnik D.J (43) uhapšen je juče zbog sumnje da je satima držao zaključanu emotivnu partnerku (48) u jednom stanu u Obrenovcu, a da je za to vreme tukao, vukao za kosu i nazivao pogrdnim imenima!
Kada je Radna grupa preuzela Partizan, jedno ime sa spiska novih čelnika kluba je bilo iznenađujuće. Milka Forcan je preuzela na sebe ogroman deo posla kako bi pomogla crno-belima da se finansijski oporave, a kako je rekla na gostovanju na televiziji "Prva", stara uprava sabotira njihov rad.
Direktori najvećih zapadnih kompanija moraju biti spremni za vojni scenario i u skladu s tim prilagoditi svoje proizvodne i distributivne linije, izjavio je predsednik vojnog komiteta NATO-a, admiral Rob Bauer, prenosi Rojters.
Napadi ukrajinskih dronova na region Kaluga u centralnoj Rusiji izazvali su požar u industrijskom postrojenju, saopštile su lokalne vlasti u ponedeljak rano ujutru. Andrij Kovalenko, šef ukrajinskog Centra za suzbijanje dezinformacija, izjavio je da je pogođena fabrika „Tajfun“, koja je pod sankcijama Evropske unije zbog proizvodnje oružja za rusku vojsku, uključujući raketne sisteme Bal-E i Rubež-ME.
Teretni avion kompanije DHL srušio se u blizini aerodroma u Vilnjusu, a trenutak nesreće zabeležen je na video-snimku. Na snimku se vidi kako avion naglo gubi visinu, nakon čega dolazi do eksplozije.
U severnokorejskoj balističkoj raketi KN-23/KN-24, koju je Rusija upotrebila protiv Ukrajine, pronađene su komponente kompanija iz NR Kine, Sjedinjenih Američkih Država, Japana, Velike Britanije i Švajcarske, proizvedene 2023. godine, saopštila je Glavna obaveštajna uprava Ministarstva odbrane Ukrajine (GUR).
Rusija i drugi protivnici Velike Britanije koriste veštačku inteligenciju (VI) kako bi pojačali sajber napade na nacionalnu infrastrukturu, izjavio je britanski ministar Pat Mekfaden na NATO konferenciji u Londonu, prenosi Gardijan.
Danilo Lazović, rođen na današnji dan 1951. godine, često je u serijama i filmovima glumio kafanske tipove, ali u stvarnosti nije voleo kafanu. Svoje četvoro dece je iz centra preselio na periferiju Beograda da bi odrastali u prirodi.
Pobednica "Zadruge 3" Iva Grgurić u ekskluzivnom razgovoru za Informer otkrila je detalje prevare koja se dogovorila pre nekoliko godina, kada je želela da pokrene sopstveni biznis i sebi otvori luksuzan frizersko-kozmetički salon u Beogradu.
Luna Đogani sinoć je modnom pistom prošetala kreaciju poznate dizajnerke, a zbog haljine koja je istakla njenu figuru sve oči su bile uprte u influensreku.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.