Ovaj rak je DRUGI NAJČEŠĆI malignitet u Srbiji! 5 UPOZORAVAJUĆIH smptoma i 4 koraka PREVENCIJE!

U Srbiji se rak debelog creva kasno otkriva i to je jedan od razloga zašto je mortalitet za 20-30 odsto viši nego u razvijenim zemljama Evrope

Rak debelog creva u Srbiji je drugi vodeći uzrok obolevanja u ženskoj (iza raka dojke) i muškoj populaciji (iza raka pluća). I evo još jedne crne brojke :ova bolest je drugi vodeći uzrok umiranja (iza raka pluća) u muškoj, a treći (iza raka dojke i raka pluća) u ženskoj populaciji Srbiji. Samo prošle godine u Srbiji je od raka debelog creva obolelo više od 4.500 ljudi.

Poseban problem predstavlja metastatska bolest koju u našoj zemlji prati veoma visoka smrtnost i ograničene terapijske opcije. Kako promeniti ovu strašnu statistiku? Jer, približno 25 odsto pacijenata već prilikom postavljanja dijagnoze ima metastatsku bolest, koja očekivano ima najlošiju prognozu. Ključ uspešnog lečenja su preventiva i rano dijagnostikovanje, pa je preporuka da svako ko ima više od 50 godina poseti svog lekara i prema potrebi uradi kontrolne testove.

Poboljšanje uslova lečenja

- U Srbiji se rak debelog creva kasno otkriva i to je jedan od razloga zašto je mortalitet za 20-30 odsto viši nego u razvijenim zemljama Evrope - rekao je dr Nenad Mijalković, gastroenterolog onkolog, iz Kliničkog centra Srbije, na konferenciji koju su organizovali Udruženje medikalnih onkologa Srbije (UMOS) i Udruženje pacijenata obolelih od raka debelog creva i jetre.

Foto: Shutterstock

- Šta mi možemo da uradimo da smanjimo ovako veliku smrtnost i obolevanje? To je kompleksna priča. Moramo da unapredimo onkologiju, da na prvom mestu uvedemo skrininge za sve ljude koji imaju pedeset godina. Da svi oni idu na obavezne kolonoskopije. A kada kažem unapređenje čitave onkologije, mislim na edukacije doktora, sestara, na povećanje kapaciteta... Trebaju nam novi kapaciteti, trebaju nam ljudi, sve nam treba da bismo unapredili lečenje. Naše lečenje nije adekvatno, može da bude bolje u smislu kadrova koji određuju terapiju, a uslovi za pacijente moraju biti bolji. Treba da se planira gradnja novih kapaciteta i novih bolnica za lečenje raka, da imamo bar tri-četiri bolnice specijalizovane za kancer i da se istovremeno ljudi školuju za tu oblast. Specijalizaciju iz interne onkologije uveo je pokojni profesor Džodić, ali se za nju prijavljuje jako malo ljudi, svega pet-šest polaznika. Ima bar deset stvari koje moraju da se unaprede da bi se taj odnos umrlih prema broju novonastalih obolelih smanjio - kaže prof. dr Nenad Mijalković, gastroenterolog onkolog u Kliničkom centru Srbije.

Foto: Shutterstock

Strategija lečenja je najvažnija

A kao savet obolelim od karcinoma prof. dr Nenad Mijaković kaže da bi kod obolelih od raka redosled odlazaka na preglede trebalo da bude ovakav:

- Kod ljudi koji imaju metastaze mora da postoji konzilijum koji će pregledati pacijenta i odlučiti šta je terapija i kakva je strategija lečenja. Morate se najpre posavetovati sa onkologom. Onkolog treba da pogleda nalaze skenera, tumor-markere i da se napravi strategija. Ljudi uglavnom idu prvo kod hirurga, prvo žele da nađu dobrog hirurga koji će da odstrani kancer. Ali morate naći prvo dobrog onkologa. Nije sve u operaciji. Hirurgija je sjajna, hirurg će skinuti tumor, ali šta ako se bolest vrati ili pojavi na nekom drugom mestu? Svako ko dobije dijagnozu treba da ode prvo kod onkologa, pa će on savetovati operaciju ili nešto drugo. Najvažnije je da priču vodi neko ko zna - ako se sve dobro odradi, vi možete da živite sa metastazom. Pacijent sa metastazama u plućima, na primer, može da živi mnogo duže, da mu se čak bolest i ne vrati. Mene to ispunjava - da izlečim metastazu i da se bolest ne vrati.

Foto: Shutterstock

Biološka terapija

Kada je reč o lekovima koji se koriste u lečenju pacijenata obolelih od raka debelog creva, cilj je da se što veći broj pacijenata leči biološkim lekovima.

- Hemioterapija je i dalje primarna metoda lečenja i kod nas funkcioniše kao svuda u svetu. Međutim, da bi lečenje bilo uspešnije, neophodno je da uključimo i biološke lekove. Ono što je dobro jeste da se ovi lekovi nalaze na listi RFZO-a, a ono što je potrebno jeste samo proširiti indikacije kako bi ih svi pacijenti dobili u prvoj liniji lečenja. U ovom trenutku 200 pacijenata dobija ciljanu biološku terapiju, dok bi terapija trebalo da postane dostupna za 700 pacijenata. RFZO je do sada sa pažnjom pratio naše savete, tako da ne sumnjam da će tako biti i u ovom slučaju - dr Davorin Radosavljević, direktor Klinike za medikalnu onkologiju na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije (IORS).
 

O tome da SAMO JEDNA ŠAKA DNEVNO ovih plpdova ČINI ČUDA ZA VAŠ ORGANIZAM čitajte OVDE. 

A o ruskom narodnom leku koji provereno reguliše holesterol za 40 dana čitajte OVDE.