Da li je Hitler bio Jevrej? Urađena moderna DNK analiza: Njegov polni organ nije...

Revolucionarna analiza DNK krvi Adolfa Hitlera otkrila je izuzetna saznanja o poreklu diktatora, mogućim zdravstvenim stanjima i dala odgovor na pitanje koje decenijama muči ceo svet: Da li je diktator bio Jevrej?

Detaljna naučna ispitivanja koju je sprovela međunarodna ekipa stručnjaka uspela su da demantuju glasinu da je Hitler imao jevrejsko poreklo (nije imao) i da utvrde da je imao genetski poremećaj koji utiče na razvoj polnih organa - sve to na osnovu stare, krvave tkanine.

Dok su klikbejt naslovi bili fokusirani na to da li je nacistički diktator imao mikropenis i samo jedan testis, ozbiljnije su činjenice da je njegova DNK pokazivala "veoma visoke" rezultate – u top jedan odsto – za predispoziciju ka autizmu, šizofreniju i bipolarnom poremećaju.

Da li to znači da je imao ove neurološke poremećaje? Apsolutno ne, kažu stručnjaci - ovo nije dijagnoza, piše BBC.

Genetska ekspertkinja je za BBC rekla da je, kada je pre nekoliko godina prvi put pozvana da učestvuje u projektu, bila svesna potencijalnih implikacija proučavanja DNK nekoga poput Adolfa Hitlera – "nisam zainteresovana za senzacionalizam".

Ali, kako kaže, verovatno bi to neko uradio u nekom trenutku, a barem pod njenim nadzorom istraživanje je moglo biti sprovedeno sa akademskom stogošću i svim "ograničenjima i merama predostrožnosti".

Prof. King nije nepoznata u vođenju visokoprofilnih i osetljivih projekata - ona je vodila genetsku istragu kojom je utvrđen identitet skeleta Ričarda III, pronađenog ispod parkinga u Lesteru 2012. godine.

Foto: profimedia

Krvava tkanina - sada stara 80 godina - isečena je sa sofe u Hitlerovom podzemnom bunkeru, gde je izvršio samoubistvo kada su savezničke snage osvojile Berlin krajem Drugog svetskog rata.

Dok je pregledao bunker, pukovnik Rozvel P. Rozengren iz američke vojske video je priliku za jedinstveni ratni trofej i uzeo tkaninu. Danas je uokvirena i izložena u Muzeju istorije u Getizburgu u SAD.

Naučnici su sigurni da je u pitanju Hitlerova krv, jer su uspeli da savršeno uporede Y hromozom sa DNK uzorkom muškog rođaka koji je prikupljen deceniju ranije. Rezultati, koji su trenutno u procesu recenzije, zaista su fascinantni.

Ovo je prvi put da je identifikovana Hitlerova DNK, a tokom četiri godine naučnici su uspeli da je sekvenciraju i vide genetski sastav jednog od najstrašnijih tiranina u istoriji sveta.

Sigurno je, kažu stručnjaci, da Hitler nije imao jevrejsko poreklo – glasina koja se širila još od 1920-ih.

Poremećaj polnog organa

Još jedno važno otkriće je da je imao Kalmanski sindrom, genetski poremećaj koji, između ostalog, može uticati na pubertet i razvoj polnih organa. Konkretno, može dovesti do mikropenisa i nedovoljno spuštenih testisa – što je, ako se zna britanska ratna pesma, bila još jedna glasina o Hitleru.

Kalmanski sindrom takođe može uticati na libido, što je posebno zanimljivo, kaže istoričar i predavač na Univerzitetu Potsdam, dr Aleks Kej, koji je učestvovao u dokumentarcu.

- To nam mnogo govori o njegovom privatnom životu - ili, preciznije, da ga nije imao - objašnjava on.

Foto: profimedia

Istoričari su dugo raspravljali zašto je Hitler bio potpuno posvećen politici, "do gotovo potpunog isključenja bilo kakvog privatnog života", i ovo bi moglo pomoći da se to objasni.

Ovakva saznanja, kažu stručnjaci, čine istraživanje fascinantnim i korisnim. Kako kaže prof. King: "to je spajanje istorije i genetike".

Mentalno zdravlje

Još složeniji i kontroverzniji su rezultati koji sugerišu da je Hitler možda imao jedno ili više neurodiverznih ili mentalnih stanja.

Posmatrajući njegov genom i upoređujući ga sa poligenskim skorovima, naučnici su utvrdili da je Hitler imao visoku predispoziciju za autizam, ADHD, shizofreniju i bipolarnu bolest.

Ovo je tačka gde nauka postaje složena.

Poligenski skorovi analiziraju nečiju DNK i računaju koliko je verovatno da će osoba razviti neku bolest. Mogu biti korisni za otkrivanje predispozicije za stanja poput bolesti srca i čestih karcinoma. Međutim, oni porede DNK pojedinca sa velikim uzorkom populacije, što znači da su nalazi mnogo manje sigurni kada je reč o pojedincu.

Tokom celog dokumentarca, koji je BBC imao priliku da pogleda, stručnjaci stalno ponavljaju da analiza DNK nije dijagnoza, već pokazatelj predispozicije – ne znači da je Hitler imao bilo koje od ovih stanja.

Foto: profimedia

Ipak, neki genetičari su izrazili zabrinutost da su nalazi pojednostavljeni.

Deniz Sinderkomb Kort, profesorka forenzičke genetike na Kings College u Londonu, smatra da su "prešli granicu sa svojim pretpostavkama".

- Što se tiče karaktera ili ponašanja, smatram da je to prilično beskorisno - rekla je prof. Kort, koja je testirala isti uzorak krvi 2018. godine, za BBC.

Ona je rekla da ne bi želela da daje bilo kakve predikcije o tome da li neko ima određeno stanje na osnovu rezultata, zbog toga što genski uticaj nije uvek potpuno izražen.

Jednostavno rečeno, kako objašnjava koleginica genetičarka dr Sunđa Raman, samo zato što nešto imate zapisano u DNK, ne znači da će se to i manifestovati.

Ovo je u dokumentarcu naglašeno i kroz reči prof. Simona Barona-Koena, direktora Centra za istraživanje autizma na Kembridžu.

- Prelazak od biologije do ponašanja je ogroman skok. Gledanjem ovakvih genetskih rezultata postoji rizik od stigmatizacije. Ljudi mogu pomisliti: 'Da li se moja dijagnoza povezuje sa nekim ko je učinio tako monstruozne stvari?' - rekao je on.

Kako kaže, rizik je redukcionizam do genetike, te dodaje, zato što postoje mnogi drugi faktori koje treba uzeti u obzir.

Britansko Nacionalno društvo za autizam brzo je reagovalo, nazivajući nalaze "jeftinim trikovima".

- Još gore od loše nauke, zapanjeni smo zanemarivanjem osećanja autističnih ljudi - rekao je Tim Nikols, pomoćnik direktora istraživanja, u saopštenju, te naveo da autistični ljudi zaslužuju bolje od ovoga.

Foto: wikipedia.org

"Plan diktatora" i kontroverze 

BBC je ove zabrinutosti prosledio Channel 4 i Blink Films, produkcijskoj kući koja je snimila dokumentarac.

U saopštenju je istaknuto da stručnjaci poput prof. Barona-Kohena "objašnjavaju da je nečije ponašanje proizvod mnogih faktora, ne samo genetike, već i, veoma važno, okoline, svega od detinjstva i životnih iskustava, načina na koji su odgajani, pristupa obrazovanju i resursima i kulturnih faktora oko njih".

- Program naglašava da genetski uvidi prikazani u filmu osvetljavaju Hitlera, ali ne pokazuju da je bio biološki predodređen da se ponaša na određeni način - navodi se u saopštenju.

Naziv dokumentarca, posebno drugi deo "Plan diktatora", izazvao je kontroverze i kritike javnosti.

Prof. King je rekla da to nije ime koje bi ona izabrala, a istoričar prof. Tomas Veber, koji se pojavljuje u programu, rekao je BBC-u da je iznenađen naslovom, s obzirom na to da su naglašavali da ne postoji "gen diktatora".

Profesor, koji pre razgovora sa BBC-jem nije gledao dokumentarac, rekao je da mu je analiza DNK bila i uzbudljiva i zabrinjavajuća.

- Uzbudljivo, jer je potvrdilo mnogo stvari koje sam već sumnjao o Hitleru... ali sam imao zabrinutost da li će ljudi previše čitati u genetiku, kao da traže 'gen zla' - naveo je on.

Takođe ga je brinulo kako će to biti prihvaćeno, posebno kod ljudi sa autizmom i drugim sindromima pomenutim u programu.

Postoje mnoge teškoće i zamke kada pokušavate da napravite tačan program o komplikovanoj nauci za širu publiku.

- To je televizija - ponekad se stvari pojednostavljuju - rekla je prof. King, koja ima veliko iskustvo u balansiranju svojih odgovornosti kao naučnika u nastupima u medijima i dodala:

- Mogli su da izaberu senzacionalistički pristup, ali nisu, pokušali su da uhvate određene nijanse... i postavili smo mere predostrožnosti.

Foto: profimedia

Channel 4 je branio ime emisije rekavši da je "DNK u kolokvijalnom smislu poznata kao 'plan života'". Pored toga, njihov zadatak je da "prave programe koji dopiru do široke publike, a ovaj program ima za cilj da učini složene naučne ideje i istorijska istraživanja pristupačnim svim gledaocima“.

Postoji mnogo pitanja u vezi sa etikom ovog projekta.

Da li je trebalo ispitivati Hitlerovu DNK?

Da li je DNK Hitlera uopšte trebalo ispitivati ako njegovo odobrenje - ili odobrenje nekog direktnog potomka – nije moglo biti dato? I kako se to uklapa u činjenicu da je on bio odgovoran za jedno od najvećih zločina u istoriji? Da li to negira njegovo pravo na privatnost?

- Ovo je Hitler – nije neki mistični lik o kome niko ne sme da istražuje DNK. Ko donosi takvu odluku? - pita prof. King.

Istoričarka Subhadra Das je saglasna te dodaje:

- Ovo je ono što naučnici rade. Stotine davno preminulih ljudi su imali uzorke DNK, to je uobičajena praksa u nauci i arheologiji – problem nastaje tek kada tumačimo te rezultate.

Istoričar dr Kej kaže da ga etički aspekt ne brine "dokle god su činjenice tačne i sve je dvaput provereno".

Foto: pixabay.com/Wikipedia/Fotoilustracija

A na pitanje da li je trebalo dirati Hitlerovu DNK, odgovara:

- Hitler je mrtav već 80 godina. Nema direktnih potomaka i nije imao decu. Bio je odgovoran za neizmernu patnju - to moramo staviti u kontekst etičke dileme analize njegove DNK.

Zanimljivo, nekoliko laboratorija u Evropi je odbilo da učestvuje u projektu, a testiranje je obavljeno u jednoj laboratoriji u SAD. Autori dokumentarca rekli su BBC-u da je istraživanje "prošlo standardni etički pregled za akademski rad", koji uključuje revizije u dve zemlje.

Dakle, da li je ovo istraživanje uopšte trebalo sprovesti? BBC je razgovarao sa nizom genetičara i istoričara, a odgovor zavisi od toga koga pitate.

Oni iz dokumentarca, naravno, kažu da da. Pomaže da se izgradi potpuniji profil Hitlera, osobe koja i dalje fascinira i plaši podjednako.

- Treba da uradimo sve što možemo da razumemo ekstremizam iz prošlosti - smatra prof. Veber.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.